Tokom „izbornog doručka“ britanski ambasador u Beogradu Stiven Vordsvort je izjavio da „ma ko da pobedi, ne treba očekivati promene prema Srbiji i zapadnom Balkanu“.
za novinar.de Dragan Vidaković; 16.05.2010
+++
Ponadao se, dakle, da će okamenjeni politički pejzaž Britanije nastaviti svoje besmisleno trajanje do u nedogled.
Međutim, izborni zemljotres, ekonomska kriza i zasićenost naroda trabanstkom politikom koju je do karikature dovela Bušova „pudlica“, bez milosti su srušili jedan svet arogancije i umišljenosti i odškrinuli vrata nade da neće baš sve biti onako kako je zamislio Vordsvort.
Ne verujem, naime, da se formiranjem prve koalicione vlade posle 65 godina naizmeničnog monopola konzervativaca i laburista, i izborom najmlađeg premijera u 200 godina ništa neće promeniti, da će se tvrdoglavo ostati na pozicijama ratnog piromana i besmislenih ratovanja u Sijera Leoneu, na Kosovu, u Iraku i Avganistanu.
Naravno da se nije lako suočiti sa odgovornošću za zločine koje je neko počinio u njihovo ime (za sumanuto bombardovanje Srbije, recimo) zbog ogromnih materijalnih i ljudskih žrtava, ali je jasno da bez suočavanja sa tom svojom mračnom prošlošću Britanija ne može pronaći niti svoj identitet niti povratiti izgubljeni ugled i narušeni kredibilitet.
Srpski narod sigurno nikada u istoriji nije bio na nižem stepenu osećanja savezništva i prijateljstva sa Engleskom nego danas. Verujem da je čak i Nemačka tuče na tim poljima, jer se i u lakovernoj Srbiji konačno shvatilo da je iskreni neprijatelj bolji saveznik od lažnog prijatelja.
Britanija je učinila ono što je učinila, ali je sasvim nerazumljivo to što njen ambasador, umesto da svakodnevnim radom minimizira učinjenu štetu, koristi svaki trenutak da podseti na nju, kao da traži muštuluk, a to ne može biti u interesu Britanije, jer valjda ni jednoj normalnoj zemlji nije stalo da produbljuje mržnju i neprijateljstvo, već da ih, uprkos učinjenom, ublažava.
Verujem da mnogi građani Srbije, pre svega, od nove britanske vlade očekuju da ih njen ambasador u Srbiji bar ispoštuje kao ljude, a vladu kako hoće jer ona sama mora da se odredi po tom pitanju.
Nema nikakvog razumnog razloga, dakle, da britanski ambasador čačka po nezaceljenim srpskim ranama, da usred Beograda igra većeg Albanca od Albanaca. Obostarno bi bilo korisnije kada bi on govorio o stvarima koje bi ublažavale mržnju i širile poverenje, a ne da unapred, čak pre formiranja vlade, seiri nad tužnom srpskom sudbinom.
Ambasadorova izjava predstavlja i nepoštovanje buduće britanske vlade, jer je bio osnovni red da, kao jedan od njenih činovnika, sačeka njeno formiranje, pa da tek pošto primi instrukcije, pod uslovom da ostane na tom mestu, izađe izjavama pred srpsku javnost, da je legitimiše, da izvorno vidimo njene namere.
Ni jedna zemlja, ma kako bila velika, nema, dakle, nikakvih realnih razloga da, pored već postojećih, stvara i širi neka nova i nepotrebna neprijateljstva i nezadovoljstva. Zato sam duboko ubeđen da će nova britanska vlada napustiti tu grubu, neosetljivu, zastarelu kolonijalnu naviku, kao što ju je napustila i u Indiji 1947.g., i da će se ubuduće njeni ambasadori u Srbiji okrenuti gradnji prijateljskih osećanja i stvaranju klime poverenje prema Britaniji.
Za početak, to bi bilo sasvim dovoljno da na Britaniju počnemo da gledamo očima kao nekad, bez obzira što su nas zasipali uranijumom i što su nam pocepali zemlju. Očekujemo li previše?!
Dragan Vidaković
ovaj govori kao da ga Satanasije svjetuje.
Britanska politika prema Srbiji se nista nije izmenila jos od 1918 g. Nekako je zacrtano da je kod njih Srbija na crnoj listi. To smo videli i za vreme 2 sv. rata,a evo vidimo i sada. Ustvari njihova politika prema nama je jos gora.Nazalost ima dosta nasih politicara i ljudi uopste koji to ne vide, pa im se bezpotrebno ulaguju,poltronski klanjaju, mozda da bi i oni nesto licno dobili. Zaboravljaju onu staru;
Da englezu nesmes nikada da verujes!