Вести

Ustavnom sudu u Beogradu podneta Ustavna žalba od strane arhimandrita Simeona (Vilovski)

Manastir Crna Reka, 14.05.2010

+++

Arhimandrit Simeon podneo je Ustavnom sudu u Beogradu Ustavnu žalbu zbog povrede Ustavom zagarantovanih sloboda i prava, koja su grubo narušena tokom kampanje koja se već više meseci vodi protiv Episkopa Artemija i njega od strane članova svetog arhijerejskog Sinoda SPC.

U temelje ove kampanje položena je Krivična prijava koja vrvi od neistina i kleveta, potpisana od strane Mitropolita Amfilohija, i koja je zatim pokrenula lavinu brutalnosti.

Sumirajući sve učinjene povrede ustavnih prava i sloboda od strane državnih organa Republike Srbije nemoguće je ne doći do zaključka da je posredi dobro ukomponovana kampanja u cilju diskreditovanja dostojanstva i ugleda koje je arhim. Simeon stekao uz Episkopa Artemija svojim antiekumenističkim stavovima, suprotstavljenim Svetom arhijerejskom Sinodu SPC, koji uživa podršku političke oligarhije u Republici Srbiji.

Toj oligarhiji suprotstavili su se svojim nepokolobljivim stavom da Kosovo i Metohija moraju ostati sastavni deo Republike Srbije saglasno Ustavu Republike Srbije.

Naime, Vlada Republike Srbije se pred EU obavezala na kratkoročni ključni prioritet konstruktivne saradnje u vezi pitanja koja se odnose na Kosovo («Cooperate constructively on matters relating to Kosovo») (v. 2008/213/EC: Council Decision of 18 February 2008), što za EU znači uspostavljanje dobrosusedskih odnosa između države Kosova i Srbije.

EULEKS, na čije prisustvo je Vlada Republike Srbije pristala, u svojstvu misije EU ima nedvosmislen mandat da sprovede Ahtisarijev plan, koga je Skupština Republike Srbije ranije odbacila kao protivustavan.

Svaka javna ličnost koja se, izražavajući svoje mišljenje, suprotstavlja takvoj politici postaje meta napada svih vrsta. Da ovakav zaključak nije bez osnova svedoči i protivkanonsko postupanje Svetog arhijerejskog Sinoda protiv Episkopa raško-prizrenskog g. Artemija koje je u javnosti već više puta izobličeno.

izvor: Manastir Crna Reka,14.05.2010

+++

+++

+++

14. 05. 2010. 16:04h izmena vesti 18:15h | R. Lončar – Vesti
Arhimandrit Simeon žali se Ustavnom sudu

Ustavnom sudu u Beogradu arhimandrit Simeon (Vilovski) podneo je Ustavnu žalbu zbog “povrede Ustavom zagarantovanih sloboda i prava, koja su grubo narušena tokom kampanje koja se vodi protiv episkopa Artemija i njega od strane članova Svetog arhijerejskog Sinoda SPC”, saopšteno je danas iz manastira Crna reka.

“U temelje ove kampanje položena je Krivična prijava koja vrvi od neistina i kleveta, potpisana od strane mitropolita Amfilohija, i koja je zatim pokrenula lavinu brutalnosti”, napominje se u saopštenju.

“Sumirajući sve učinjene povrede ustavnih prava i sloboda od strane državnih organa Republike Srbije nemoguće je ne doći do zaključka da je posredi dobro ukomponovana kampanja u cilju diskreditovanja dostojanstva i ugleda koje je arhimandrit Simeon stekao uz episkopa Artemija svojim antiekumenističkim stavovima, suprotstavljenim Svetom arhijerejskom Sinodu SPC, koji uživa podršku političke oligarhije u Republici Srbiji“, navodi se u saopštenju i nastavlja da su se Artemije i Simeon „toj oligarhiji suprotstavili svojim nepokolobljivim stavom da Kosovo i Metohija moraju ostati sastavni deo Republike Srbije saglasno Ustavu Republike Srbije“.

Sinod neobavešten

Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve nije dobio nikakvu informaciju u vezi sa žalbom koju je Ustavnom sudu podneo odbegli arhimandrit Simeon Vilovski.

U Patrijaršiji kažu da oni ne žele da se oglašavaju tim povodom sve dok Sinodu ne stigne bilo kakva informacija o tome.

„Naime, Vlada Republike Srbije se pred EU obavezala na kratkoročni ključni prioritet konstruktivne saradnje u vezi pitanja koja se odnose na Kosovo («Cooperate constructively on matters relating to Kosovo») (v. 2008/213/EC: Council Decision of 18 February 2008), što za EU znači uspostavljanje dobrosusedskih odnosa između države Kosova i Srbije.

EULEKS, na čije prisustvo je Vlada Republike Srbije pristala, u svojstvu misije EU ima nedvosmislen mandat da sprovede Ahtisarijev plan, koga je Skupština Republike Srbije ranije odbacila kao protivustavan.

Svaka javna ličnost koja se, izražavajući svoje mišljenje, suprotstavlja takvoj politici postaje meta napada svih vrsta. Da ovakav zaključak nije bez osnova svedoči i protivkanonsko postupanje Svetog arhijerejskog Sinoda protiv Episkopa raško-prizrenskog g. Artemija koje je u javnosti već više puta izobličeno“, zaključuje se u saopštenju.

Tužio vladiku Atanasija i medije

Arhimandrit Simeon je nedavno, takođe prema saopštenju iz manastira Crna reka, podneo Prvom osnovnom sudu u Beogradu krivičnu tužbu protiv vladike Atanasija (Jevtića) zbog klevete i uvrede.

Kako je navedeno, Višem sudu u Beogradu tužbe su podnete i protiv dnevnih listova „Blic“ i „Danas“, kao i protiv novinarke Željke Jevtić.

Prema navodima iz Crne reke, vladika Atanasije „već godinama neumorno vodi klevetničku kampanju protiv episkopa Artemija i arhimandrita Simeona, koja je kulminirala poslednjim događajima od februara ove godine“.

Razlog podnošenja tužbe protiv „Blica“ je pisanje ovog lista, u kojem se „pre nego što je nadležnom sudu podnet zahtev za sprovođenje istrage protiv arhimandrita Simeona, u nizu tekstova oglašen krivim za brojna krivična dela koja mu se čak zahtevom za sprovođenje istrage i ne stavljaju na teret“.

Podsećanja radi, arhimandrit Simeon se na osnovu sinodske krivične prijave sumnjiči za finanasijske malverzacije u Eparhiji raško-prizrenskoj. Istražni postupak je u toku.

Vilovski je u Grčkoj nakon privođenja i saslušanja pušten na slobodu, a Srbija čeka odluku grčkog pravosuđa o zahtevu za njegovo izručenje.

14. 05. 2010. 16:04h izmena vesti 18:15h | R. Lončar – Vesti

+++

+++

+++

О Суду

Покретање поступка

Поступак пред Уставним судом покреће се предлогом, захтевом, уставном жалбом и другом жалбом, односно другим актом, као и иницијативом, који се подносе искључиво писмено и не могу се изјавити усмено на записник код Уставног суда, нити се могу послати електронском поштом, телефаксом ни телеграмом.
Поступак пред Уставним судом води се на српском језику уз употребу ћириличног писма, у складу са чланом 10 Устава Републике Србије, а службена употреба других језика и писама дозвољена је у складу са законом који уређује употребу тих језика и писама.

У поступку пред Уставним судом не плаћа се такса.
Поступак пред Судом одређен је, на основу Устава Републике Србије од 2006. године, Законом о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/2007) и Пословником о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, бр. 24/2008 и 27 /2008).

Учесници у поступку

Учесници у поступку пред Уставним судом су:

1) државни органи, органи аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе, народни посланици, у поступку за оцену уставности или законитости, као овлашћени предлагачи;
2) свако по чијој је иницијативи покренут поступак за оцену уставности или законитости, као иницијатор;
3) доносилац закона, статута аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе и другог општег акта који је предмет оцењивања уставности или законитости, као и стране које су закључиле колективни уговор;
4) политичка странка, синдикална организација или удружење грађана чији је статут или други општи акт предмет оцењивања уставности или законитости или о чијој се забрани рада одлучује;
5) верска заједница о чијој се забрани рада одлучује;
6) свако по чијем се захтеву води поступак за одлучивање о изборном спору за које законом није одређена надлежност судова, као и орган за спровођење избора у вези са чијом изборном активношћу се покреће спор;
7) државни и други органи који прихватају, односно одбијају надлежност, као и свако ко због прихватања, односно одбијања надлежности није могао да оствари своје право;
8) Влада, Републички јавни тужилац и орган надлежан за упис у регистар политичких странака, синдикалних организација, удружења грађана или верских заједница, у поступку за забрану рада политичких странака, синдикалних организација, удружења грађана или верских заједница;
9) подносилац уставне жалбе, као и државни орган, односно организација којој су поверена јавна овлашћења против чијег је појединачног акта или радње изјављена уставна жалба;
10) орган одређен статутом аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе у поступку по жалби, ако се појединачним актом или радњом државног органа или органа јединице локалне самоуправе онемогућава вршење надлежности аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, као и орган против чијег је појединачног акта или радње изјављена жалба;
11) Народна скупштина и председник Републике када се одлучује о постојању повреде Устава у поступку за његово разрешење;
12) судије, јавни тужиоци и заменици јавних тужилаца у поступку по жалби на одлуку о престанку функције, као и орган који је донео одлуку о престанку функције;
13) друга лица у складу са законом.

У поступку пред Уставним судом орган или организацију представљају њихови овлашћени представници, а, такође, и лица која овласти учесник у поступку.

Врсте поступка

Закон о Уставном суду прописује:

– поступак за оцењивање уставности или законитости општих аката (чл.50-65.);
– поступак за оцену уставности закона пре његовог проглашења (члан 66.)
– поступак одлучивања о одлагању ступања на снагу одлуке органа аутономне покрајине (члан 67.);
– поступак решавања сукоба надлежности ( чл. 68-74.);
– поступак одлучивања о изборним споровима ( чл. 75-79.);
– поступак одлучивања о забрани рада политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице ( чл. 80. и 81.);
– поступак по уставној жалби (чл. 82-92.);
– поступак одлучивања о повреди Устава од стране председника Републике (чл. 93-98.);
– поступак по жалби судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца на одлуку о престанку функције ( чл. 99-103.).

Закон о Уставном суду одређује да Уставни суд има Пословник о раду Уставног суда којим се, између осталог, ближе прописује и поступак пред Уставним судом.

Начин рада и одлучивања Суда

О питањима из своје надлежности Уставни суд одлучује на седници.
Одлучивање у Уставном суду одвија се на принципу зборности, а одлуке се доносе већином гласова свих судија и, изузетно, двотрећинском већином гласова. Одредбом члана 175. Устава утврђено је да Уставни суд одлуке доноси већином гласова свих судија Уставног суда (став 1.). Одлуку да самостално покрене поступак за оцену уставности или законитости Уставни суд доноси двотрећинском већином гласова свих судија (став 2.).

У свом раду Уставни суд доноси одлуке (чл. 45. Закона о Уставном суду), решења (чл. 46.) и закључке (чл. 48.). Одлуке Уставног суда су коначне, извршне и општеобавезујуће.

Рад Уставног суда одликује јавност у раду (чл. 3. Закона о Уставном суду), која се остварује присуством представника средстава јавног информисања на редовним седницама Суда, објављивањем одлука Суда у службеним гласилима, достављањем службених обавештења средствима јавног информисања, одржавањем конференција за штампу, објављивањем на интернет страници Суда свих важних података везаних за рад Суда, као и издавањем збирки одлука Суда (чл. 95 – 101. Пословника о раду Уставног суда).

извор: http://www.ustavni.sud.rs/page/100015/cnt/%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BF%D0%B0%D0%BA.sr-Cyrl-CS.htm

Pripremio S.M.