U crkvi Svetog Save u Greensborough prošli su blagdani i ja posle dugog razmišljanja reših da napravim prvi korak. Možda će ovo moje pisanje biti zov u pustinji, ali ovo je samo početak.
Čedo Rajalić, Australija; 14.05.2010
+++
Dao bih nekoliko podataka o meni da bi imali cistiju sliku ko ovo pismo pise. Roden sam pre 67 godina, i od malih nogu, bio sam vezan i privrzen svojoj crkvi, i odlazio na sluzbe moje SVETE SRPSKE CRKVE.
U Australiju dolazim pre 40 godina, i odmah po dolasku, ukuljucujem se u rad Srbske Crkve, i po ovdasnjem pravilu postajem i finasijski clan. Bio sam puno puta biran u crkveno upravne odbore. Zato verujem da ce gospoda iz upravnog odbora razumeti ovo moje obracanje, a mozda ce n posle ovoga i da razmisle, jer jednog dana nedaj Boze moze nekog od njih slicna sudbina da zadesi. Pomagao sam mnoge crkveno skolske opstine, i bio ponosan clan uprave moje crkveno skolske opstine Sveti Velikomucenik George u St. Albansu. Nikada nisam krio od moje familije sta radim i kuda idem. Moju decu a i unucad, uvek sam vodio pravim svetosavskim putem, jer sam verovao da je to jedini i pravi srpski put.
Krsna slava mi je Sveti Nikola. Na insistiranje moje dve unuke koje do tad jos nisu videle novu crkvu Svetog Save u Grinzboru, (predgradje Melburna), zelele su da odemo, i tamo secemo slavski kolac. Zasto da ne? I na Nikoljdan prosle godine dosli smo u crkvu Sveti Slava rano u 8:00 sati izjutra. Usli smo u crkvu, ispostovali red i poredak: stavljam slavski kolac i koljivo a sto, klanjamo se i celivamo ikonu i molimo se Bogu. Odlazim da platim secenje slavskog kolaca, vracam se i primecujem da nesto nije u redu. Svestenik Vladislav Sipovac žustro dolazi i prilazi kod moje dve unuke, obraća se meni i kaze:
“Da ti kažem da ti nisi poželjan ovde, ali ja ću ti osvetiti koljivo i preseći slavski kolač.”
Okrece se ponovo prema meni i upire prstom u mene i ponovo kaze:
“Ovde nisi poželjan, dok ne napustiš manastir Kalenić.”
Zbunjen i zacudjen, ovim njegovim postupkom, znajuci da je njegov otac sada pokojni prota Dragomir Sipovac, dolazio kod mene kada je pocela gradnja Novog Kalenica da trazi dobrovoljni prilog. Onda odjednom moje razmisljanje prekinu njegov gromoglasni uzvik:
Pomislih prvo, pa mi smo u crkvi, i ja mu tiho odgovorih: “To je što ti mislis.” Svestenik Vladislav se ponova vraca i na grub nacin zgrabi moj kolac dize ga gore iznad sebe i na engleskom jeziku rece: “Idi tamo i daj tvoju donaciju za crkvu a ovo ce biti gotovo.” Ja mu tiho i blago rekoh na engleskom da je donacija vec data.
Nosio sam slavski kolac u crkvu svake godine, ali ovakav divljacki i grubi nacin ponasanja jednog svestenika nikada nisam video u svojoj crkvi i u svome zivotu. Presekao je moj kolac dok si rekao sto nas narod kaze “britva”. Okrecemo ga i sve se odvija astromskom brzinom. Svestenik Sipovac mi veoma grubo potura pod nos casni krst. Celivam prvo krst a potom i njegovu desnu ruku… i tako se zavrsava slavski obred jednog svestenika u svetom hramu. Licno mislim da se bolje ponasaju i beogradski hohštapleri nego ovaj svestenik Srbske Crkve.
I pored svega ovoga, kao da mu nisu bile dovoljne sve ove uvrede, Svestenik Sipovac se opet vraca k meni i kaze: “Ovo ti je moj savet!” Izasao sam iz Svetog Hrama sav izbezumljem i zbunjen, tako da u jednom momentu nisam znao ni kuda idem.
Ono sto tek tolazi je strasno da ne moze strasnije biti. Na auto putu prema kuci, ja vozim i cutim, a moja mladja unuka na engleskim jezikom me upita:
“Deda dali je istina da si ti ubio njegovog oca?”
Ja odgovorih: “Reci cu ti kad dodjemo kuci.” Kad smo dosli kuci, moje unuke su ceo dogadjaj ispricale nasoj familiji, a ja samo potvrdio da je sve to tacno.
Sada se ja pitam, kako jedan skolovan i “ucen” covek moze da se ponasa tako arogantno i prostacki i da napada posten narod na tako primitivan nacin i to u svetoj Srbskoj Crkvi? Moj slucaj nije usamljen. Mnogi a i clanovi pricaju o grubostima, bahatosti i arrogantnosti ovog srbskog svestenika Vladislava Sipovca. Karakteristican primer je njegov napad na jednog od najstarijih clanova i osnivaca ove crkvenoskolske opstine g. Miju Talijana, kada ga je u crkvenoj Sali jednostavno poceo da davi rukom u prisustvu desetinu parohijana. I da ga nije sprecila njegova rodjena sestra, mozda gospodin Talijan koji je bio cestiti cetnik i preziveo rat i mnoge drugu nedace, ne bi preziveo ovaj napad svoga svestenika.
Ja ovim pismom ne zelim da blatim i napadam svestenike Srbske Crkve, ali jedna misao neprestano prolazi kroz moju glavu, a to je: Zasto se optuzuju posteni i blagi svestenici, za šta je najbolji primer svestenik prota Dragan Saracevic iz Canbere?
Mnogi drugi svestenici rade sta god hoce u negativnom smislu a Crkveni Sud i Vladika Irinej cute? Primera ima dosta: Kradu se pare, pojedini pijance i od crkvenih sala prave kafanu i to u vreme casnog posla. Imaju javne ljubavnice koje su gosti na njihovim slavama i veseljima. Napadaju parohijane i clanove. Prete ljudima ako se nesto o njima napise ili kaze. Najbolji primer je napad i pretnje od strane svestenih lica na g. Predraga Vucenica. U ovim slucajevirma crkveni sud i vladika Irinej ostaju gluvi, i nista ne preduzimaju.
Na svu srecu broj ovih i ovakvih svestenka je mali, i svaka cast onoj vecini od kojih cu neke nabrojati, a to su Cedomir Videkanic, Dusan Rakic, i njegov sin Milic Rokic, Dragolub Draja Pantelic, Miroslav Popovic, i drugi. Bio bi greh kad nebih spomenuo naseg Ahrimadrida Theodora – Tosu Bojovica, koji je najomiljenije svesteno lice, nas Srba ne samo u Viktorji nego i u Celoj Australiji.
Čedo Rajalić
Kilor Viktorija – Australija
Tel. 03 9336 1944
Ovo pismo je upućeno
Upravnom odboru crkveno skolske opstine “Sveti Sava”
212 Diamond Creek Road
Greensborough VIC 3008
AUSTRALIA
Sve je to vec vidjeno. I meni se nesto slicno desilo u cr. sali kada sam bio kum crkvene slave. Jedino sto to nije bio pop vec Vladika.Nije mi dozvolio da sa porodicom pridrzavam slavski kolac kada se vrtio u krugu vec mi je gurao njegovu zadnjicu. I dan danas zalim sto ga nisam kolenom raspalio u zadnjicu.Ustvari tek sam kasnije shvatio zasto je takvo nedostojno bilo njegovo ponasanje.
Jedino mi nije jasno sada ovde kod tebe da si popu ljubio ruku. Krst je uredu, al’ takvom popu da ljubis krst, e to zaista ne shvacam?!
Господине и Брате Чедо,
Имам два питања и један савет за тебе ради моје боље орјентације и властите сигурности када идем да „Осветим Колач“ код свештеника СПЦ или, за сваки случај, прво да се припремим и погледам наш домаћи филм – “Давитељ против давитеља“:
Питања:
1. Да ли ти је тај хоштаплер од свештеника Осветио или ОНЕСВЕСТИО Славски КОЛАЧ?
2. Да ли си ти, пољубивши његову „Свету Десницу“, након тог његовог „Божанског Колачарског Чина“, наравно уз „Благе Хришћанске речи“ упућене теби, практично прихватио његову „Десницу“ као „Свету“ и његове речи као истините, надајући се да ћеш „живу главу да изнесеш“ имајући у памети Шипков „хришћански обичај да дави вернике по Црквама СПЦ?
Савет:
Не брини Брате Чедо, ускоро, по добром папском католичком обичају, вероватно већ од ове године, најкасније 2013 до доласка Папе у Ниш, нећеш ни морати да „Освешћујеш Славски Колач“ – као некултурно, не европејски и затарело, али ти не гину „Благе Хришћанске речи“ ако те неки Шипци и Папци из СПЦ уоче у гомоли њихових верника. Зато Брате Чедо нама Србима остаје једино – или се Уклони или Приклони – треће нема. А теби после овог чланка, немаш избора – или се уклони или ће те уклонити (Хришћански задавити), без права на опело уз Благослов Нунције Иринеја Аустралијског.
Има Има наде, ово није крај, чувај те се, припремите се, договорите се, оградите се, наџи и обележи своје истинске православце, пријатеље, терај све попове српске православне УДБАШКЕ Цркве, они и њихови криминалне владике су само ту да нама одузму храмове да би њих уновчили да продају, то су оригинални стари изумрели срби дошли овде па створили од ничега одвајајући од својих уста и породица.
Мој чале и његови су ми стално трубили „Недај се АЦО“ пошто испада да ћеш бити последњи да браниш.
Ти Паписти су ШУШЕ, и то мора да се изгони са мотком, пошто они се само боје Правде и Батина.
Узмите пример од Слободне Српске Православне Цркве Јужни Бризбан, ми смо овоме хомосексуалном владики у ванредној скупштини одказали. Запленили имање са повереништвом.
Нашли и замолили Архиепископа ТИХОНА из Руске Катакомске Истините православне цркве у Омску у Сибиру да нама да заштит, и сада имамо мира од паписта џавола и свакојаких Удбаша. Имамо Свештеника кога учимо наше обичаје како да реже колач, задушнице и тако даље, а он нама је принео диван хор и служи нама сваке друге недеље свету литургију на Старословенском језику. Он је рођен у Аустралији образован овде и завршио богословију приватно у Мелбурну. Владика Тихон одриче се свих Екумениста и других расколних вера.
Него немој да седнеш на задњицу и да се подлегнеш тим Расколницима, биј се, Мој стари је био Четник и говорио ми стално да Није лако бити православним Србином, него то је трајни Бој за Бога и слободу.
Данашње Српске ШУШЕ су изгубили србију па сад дозвољавају да им даље пљачкају и саму веру.
Помози Боже
АЦА
Melburn je od svih australijskih gradova bio najpokorniji novokomponovanim popovima i beogradskim jezuitima. Narod je kao ovce gledao na americke perveznjake kako im skrnave manastire i crkve. Ne bi me iznenadilo da prihvate kako je pravoslavlje nastalo u americi.