Вести

Сама чињеница да патријарх српски НЕ ЗНА ДА СЕ ПРЕКРСТИ, ОДНОСНО ОСЕНИ КРСНИМ ЗНАМЕЊЕМ је једна нова појава у СПЦ.

+++

Тај нови феномен је главни узрок свих ових дешавања у СПЦ. Зато нас не чуде страшне последице. Једна од несагледивих последица је и та да је Владика Артемије неправедно смењен.

Патријарх који не зна да се прекрсти не може ни призвати благодат Духа Светога да буде присутна међу српским епископима. Тако се СА Сабор, као што је добро приметио мудри верни народ претворио у црквену скупштину. Та црквена скупштина, користећи демонократске методе, је гласањем и пребројавањем гласова верификовала незакониту одлуку црквене Владе, одноосно синодалаца. Како би другачије? На челу, одноосно председник црквене скупштине и црквене Владе је поглавар СПЦ који не зна да се прекрсти! Зато су одлуке и морале бити демонократске, онакве како их ђаво учи и погубне, пре свега за њихове душе.

Ево шта о онима који се крсте целом шаком или се клањају не осенивши се знаком крста или машу кружно руком по ваздуху или по својим грудима, каже Свети Јован Златоусти: «Таквом необузданом махању радују се демони».

[youtube:http://www.youtube.com/watch?v=69tKbam83IY]

Сви су могли да виде на устоличењу патријарха Иринеја у Саборној цркви у Београду, које је преносио и Јавни сервис Србије, да нови патријарх Иринеј необуздано маше у пределу врата и мало ниже, сваки пут кад се верни православни народ осењује крсним знамењем. «Када неко неправилно чини крсно знамење, ћаволи се радују том махању», каже Свети Јован Рус.

Док је блаженопочивши патријарх Павле био жив све је било другачије. Као човек који дубоко верује у Бога, водио је рачуна и о правилном осењивању крсним знамењем. Као и сви други Свети Оци Цркве наглашавао је да је веома битно правилно прекрстити се и исправљао оне који су се немарно осењивали крсним знамењем. Сећам се Литургија у Патријаршији и његових кратких беседа и поука.

«Крсно осењивање, које је правилно и без журбе, са вером и побожношћу плаши демоне, утишава греховне страсти и привлачи Божанску благодат”, каже Свети Јован Златоусти.

Зато док је патријарх Павле био жив, Архијерејски Сабори су били другачији јер је на њима била Божанска благодат, без обзира на епископе који су и тада били заговорници екуменизма и разних других новотарија.

[youtube:http://www.youtube.com/watch?v=nne-Rrupcpg]

Видео снимак са устоличења потврђује горе написано да нови поглавар СПЦ, који седи на трону Светог Саве НЕ ЗНА ИЛИ ИЗ НЕКИХ РАЗЛОГА НЕ МОЖЕ ИЛИ НЕЋЕ ДА СЕ ПРЕКРСТИ, ОДНОСНО ОСЕНИ КРСНИМ ЗНАМЕЊЕМ ПРАВИЛНО! Зашто не може или не уме или неће? Треба тражити тај одговор.

Можда се нађе неко од новотараца да оспори значај крсног знамења, да би оправдао новог поглавара СПЦ што не зна да се прекрсти. Можда нови учитељи цркве кажу да је старомодно осењивати се крсним знамењем без журбе, тако што се прво додирне руком чело, затим стомак, па десно раме, а затим лево. Можда кажу да није битно да прва три прста (палац, кажипрст и средњи прст) спојимо заједно да им крајеви буду равни, а последња два (домали и мали) спојимо са шаком.

[youtube:http://www.youtube.com/watch?v=vvEN5-ByMu8]

Не верујте им! Све је то веома битно!

Изображавање на себи крсног знамења симболизује да смо Хришћани. Крсним знамењем ми изражавамо висину, дубину и ширину љубави Божије према нама и нашу љубав к Богу распетом на крсту. Висину љубави ка Господу означавамо – када ми стављамо руку на чело, дубину – када стављамо руку к појасу, ширину љубави – када стављамо руку на плећа. Крсно знамење је потребно изображавати на себи правилно: с пажњом и са усрђем – тачно како треба. Крсно знамење се изображава тако што се скупе палац, кажипрст и средњи прст и они изражавају нашу веру у Бога Оца, Бога Сина и Бога Светог Духа, као јединствену и нераздељиву Тројицу, а два прста који су спојени са шаком означавају да је Син Божји после Свог Оваплоћења, као Бог постао човек, био мучен на крсту ради нас грешних, односно та два прста означавају Његове две природе – Божанску и човечанску. Крст је постао велика светиња зато, што се Он освети крвљу Господа Исуса Христа и зато је силно оружије против злих сила (демона и сатане). Демони се много боје крста.

Веома је, дакле, битно како се осењујемо крсним знамењем!
Можда неко од паметњаковића из редова нових учитеља цркве кажу да је крсно знамење само обичан знак.

Ви им реците:

То је знак да ми ценимо страдања Господа Исуса Христа на Крсту и да смо готови распети се за Њега. То је знак да ми дубоко ценимо и поштујемо то што се Господ распе (ради нашег спасења). То је знак Хришћанског благородства. Крсно знамење је Христов печат, о коме се говори у Песми над песмама: Положи ме као печат на чело, као печат на срце, као печат на мишице. То је знак, по коме ће се, у време антихриста познати они који су верни Исусу Христу.
Можда ти који се не крсте или не знају да се прекрсте а постали су нови учитељи цркве кажу да крст нема силу.

Ево шта говоре Свети Оци о сили крста:

Крст је рана и отров за ђаволе. Од Крста дрхте и крију се беси, јер не могу гледати на њега, брзо беже и гину од Крста. Крст је духовно средство, помоћу кога се штитимо од напада бесова. Осењујући се крсним знамењем ми можемо бити тврдо уверени у то да се наша молитва освећује заслугама распетог Господа нашег Исуса Христа.

Заиста је жалосно да поглавар СПЦ не зна да се прекрсти већ необузданно маше у пределу врата и мало ниже. Колико би било више љубави да зна правилно да се осени крсним знамењем! Висина љубави ка Господу се означава – стављањем руку на чело, дубина – стављњем руку к појасу, ширина љубави – стављањем руку на плећа. То је правилно осењивање крсним знамењем оних који љубави према Богу имају. По томе се препознају они који су верни Исусу Христу.

Вазда поштујмо Крст Господњи са веером и љубављу, и он ће увек бити наш заштитник, наше спасење, силом Онога који је на њему распет. Амин.

преузето са:  епархија-призрен.инфо