Вести

Po informacijama koje redakcija novinar.de poseduje, Generalni konzulat države Srbije je u Solunu pismo-optužnicu Velikog crkvenog suda SPC  „na ruke“ uručio arhimandritu Simeonu (Vilovski).

piše Srđan Marjanović, 03.05.2010

+++

Po našim saznanjima u petak 30. aprila je radnik Generalnog Konzulata Republiike Srbije u Solunu lično, „na ruke“ prilično nesiguran u sebe predao podeblji koverat Velikog Crkvenog suda, beogradske Patrijaršije -arhimandritu Simeonu (Vilovski). Ako znamo da se u medijima stalno ponavlja kako je Srpska Pravoslavna Crkva odvojena od države, ovakav potez diplomatskog predstavništva svih građana Republike Srbije izaziva nevericu, koja bi možda i bila shvatljiva u vreme vladavine jednoumlja Komunističke partije ali u vreme kada se teži približavanju evropskoj uniji ovakav potez predstavlja svojevrstan skandal i za državni aparat Srbije ali i za Srpsku Pravoslavnu crkvu. Otežavajuća okolnost je i činjenica da se sve ovo dešava dok u Beogradu zaseda Sveti Arhijererski Sabor Srpske pravoslavne crkve. Da li se Sabor upoznat ovim potezom Sinoda SPC.

Ovde nije jasno da li se država Srbija meša u poslove crkve, u ovom slučaju Velikog Crkvenog suda SPC ili pomaže SA Sinodu koji vodi i presuđuje u „slučaju vladike Artemija“.

Čini se, da Sveti arhijerejski Sabor SPC ipak nije podlegao pritiscima sinodalaca da se „slučaj vladike Artemija“ na brzinu okonča i to onako kako su „oni“ planirali. S druge strane, istražni državni organi u Srbiji nisu u stanju da „pozitivno“ i brzo završe proces protiv arhimandrita Simeona (Vilovski) i Predraga Subotića (već dva meseca u istražnom zatvoru). Oni koji poznaju trenutne prilike u beogradskoj Patrijaršiji kažu, da su sinodalci aktivirali rezervni plan. Smatra se, da po tom rezervnom planu treba po svaku cenu i eskpresno, raščiniti arhimandrita Simeona Vilovskog.
U ovom svetlu je Generalni Konzulat Srbije u Solunu odigrao ulogu državnog „poštonoše“ Velikog Crkvenog suda SPC. Ono, iskreno govoreći ovakav potez GK Solun otvara mnoge dileme. Jedna od njih je i pitanje, da li diplomatska predstavništva (konzulati i ambasade) Republike Srbije trebaju da se na ovakav način mešaju u unutrašnje stvari religioznih insititucija. Ako je odgovor pozitivan, već sutra se može desiti da konzulati „jure“ vernike i osoblje, recimo Islamske zajednice Srbije, beogradske nadbiskupije ili eparhija SPC po belom svetu uručujući im nekakve interne optužnice, poternice i proglase svoje religiozne zajednice. Komunizam je možda i propao ali se metode tog vremena veoma rado koriste i u ovo demokratsko vreme.

Diplomatska predstavništva Srbije se finansiraju iz Budžeta Republike Srbije. Budžet Republike Srbije se dotira od poreskih obveznika svih građana Republike Srbije.

Mi smo već u petak putem elektronske pošte kontaktirali Generalni konzulat u Solunu da nam potvrdi ali i objasni ovakvo ponašanje diplomatske institucije. Odgovor nismo dobili. Bićemo slobodni da se povodom ove teme obratimo Ministarstvu inostranih poslova. Možda od njih dobijemo objašnjenje.

Srđan Marjanović, 03.05.2010