Вести

Да ли је “Сократ“ амеба?
Данас, живећи у доба гротескних претпоставки, иако се чини да смо далеко, далеко од Сократа… нисмо.

за новинар.де Часлав М. Дамјановић, 30.04.2010

+++

Видеће се да, иако је ово прича о Сократу, да није ни басна, ни мит. А зашто? Па зато што заборависмо једноставне речи митрополита Ковачевића да је огромна штета што је време изгубљено за препуцавање са комунистичким измишљотинама – уместо да је то време било употребљено за продубљивање вредноте Православља.

И доиста… после гротескних шпекулација истином историје, истином културе, истином истине, истином цивилизације, истином правде… после оргијања овог гротескног Фестивала Бизарног… успут шпикованог српском крвљу – данас су уследиле гротескне претпоставке о Богу, о Православљу, о Светосављу, о томе шта је црква… све у свему, што рече једна православка, “овај бишоп Бачки протерује Српску православну веру из српске православне цркве… Срам га било! Нека води папу на Нови Зеланд… ако га и оданде не одјуре каменицама.“(1)

И доиста… док се протерује Вера из Цркве – да је време о којем је зборио митрополит Ковачевић било искоришћено за продубљивање вредноте Правослваља – данас би нас било више којима би било јасно шта се догађа…

Јер… заједнички именитељ ове Баханалије Бизарног своди се наравно на бахатост приглупих који се претргоше претварањем да баханалија не постоји… претварањем да је све нормално… претварањем да нису аномалија… и што је чак најманипулативније од свега – претварајући се да аномалија не постоји.

Зато, у вези Сократа, јер прича јесте о њему, цитирам Сенеку, једног од интелеката Светог Римског царства, толико љубљеног баханалистима – “није важно колико је ко књига прочитао, нити чак колико ко има књига – важно је да ли су те књиге добре.“

И гле… баш ту се забатргасмо – па које су то “добре књиге“?
Да би се тачно баханализовала службена премиса које су књиге “добре књиге“ – мудрост схватања мора да се стровали у амбис глупости… иначе… како би се иначе знало тачно које књиге су за спаљивање… зар не?
А за то неко мора да заседне на трон јер једино се жезлом одлучује које су књиге добре а које нису… а то значи да неко мора да заседне на трон оног који одлучује која је мисао добра а која није…

Знано је да је то од давнине чинио на пример онај Храм којему Исус Хрисотс разлупа разбашкарене лихварске тезге – а знано је да су то чинили и Ватикан – и Дарвинизам – и Нацизам – и Комунизам – и њихово копиле пост-хладноратовски Глобалистички Екуменизам… да се спомену само неки од баханалиста јер пресвисли би смо од целе листе колико је предуга – али, знано је такође и да су “шунд“ и “амеба“ не само цивилизацијски проблем, већ заиста проблем човековог битисања – и знано је такође да је тај проблем мудро решен слободом савесне трезвености засноване на моралној одговорности коју је Православљу подарила Божија Промисао.

Зато нам “амебе“ одузимају слободу и намећу баханалију.
Зато нас “амебе“ – лажући нас ослабљене – а ослабише нас оним што од нас узаптише – лажући нас да су они – “амебе“ – некакви нови пророци некакве нове мудрости – лажу да је без њих несхватљиво оно што је Правим Слављем давно схваћено… па зато “амебе“ настоје да нас убеде да смо ми “амебе“ – а не оне – па да тек оне једине могу да нам објасне шта је шта… а све то баханалија “амеба“ не би уопшште успела да постигне да је време коришћено за продубљивање Православља уместо за јарцање са “амебиним“ смицалицама. Е па зато будите стрпљиви да тек на крају овог сочињенија сазнате ко је у овој причи о ловцима и “друговима ловцима“ доиста “Сократ“.

Kо је кривац… a ко је жртва?

У извештају о претњама председнику Тадићу на “друштвеној мрежи“ “Фејсбук“, мнистар полиције Ивица Дачић уверио је јавност да ће МУП тражити “помоћ америчког министарства правде без којег је немогућ увид у податке Фејсбук централе“, и да је, све у свему, “безбедносна ситуација стабилна“, и зато, Јелена Триван, потпаролка ДС, сматра да је разлог претњи “једноставан“ јер је “ова влада покренула највећу акцију против организованог криминала…“

Сви желимо да се у отаџбини спречe и “претње“ и “организовани криминал“, а нарочито, да се спречи остварење претњи, али… оно што нас у овом сочињенију занима је нешто сасвим друго – а то нешто сасвим друго је у истом извештају, изразила иста поменута потпаролка:

“У јавности постоји озбиљна замена теза криваца и жртава. Данас се сви, чак и они који угрожавају туђу безбедност, позивају на сопствену угрожену безбедност, а јасно је ко је данас у Србији угрожен и због чега.“(2)
Чудна је трезвеност овог размишљања…

Можда чак и чудовишна…
А зашто? Како би рекла потпаролка – због “једноставног“ разлога:
Трезвеност њене изјаве је чудовишна зато што – није трезвена!

Иако је “замена теза“ тек од скора ушла у српски речник – са заменом криваца жртавма и заменом жртава кривцима – живимо још од 1943. године! И свима нам је још од те исте 1943. године јасно – и то трезвено јасно – да није у питању никаква нити “замена теза“ – нити “теза“ – већ да је по среди врло вештачка – врло наметнута – и врло сурова стварност!

Да – стварност – а не никаква “теза“!
Посреди је – замена жртава!
Жртве су оптужене да су кривци – кривци да нису криминалци!
Гогољ би то можда назвао “продајом душа“.
Ватикан то сматра “откупом душа“.

А један политичар чија се популарност срозала – назва то проглашењем фашиста за антифашисте, а антифашиста за фашисте…

И тако то… по нашем… иако уопће није по нашем… осим што ова подлачка обмана заиста постоји у јавности – ова подлачка обмана заиста је наметнута јавности – заправо – наметнута је нашој трезвености, па тако и нашем поштењу – и тако је јавност индоктринисана да ову подлачку обману контролисано и униформо рекламира – као стварност.
Као стварност чега?

Као стварност наше трезвености!
Према томе… нетрезвеност нам је уместо стварности наметнула бизарну баханалију као истину у којој живимо.
Међутим… не ова “теза“ – него свесност подлачке обмане жртава замењених за кривце и криваца замењених за жртве – живи хвала Богу у српском народу.

Намерно не кажем у Србији. Намерно не кажем у грађанима Србије. И намерно понављам – намерно кажем да ово сазнање живи у српском народу јер српски народ је тај који је жртва – а који је проглашен кривцем.
А кажем намерно – зато што нам је то учињено – намерно!

А учињено нам је намерно зато да нам се сломије трезвеност кичменог стуба… и то која трезвеност кичменог стуба – да се намерно сломије Духовна трезвеност кичменог стуба!

А кога треба сломити зато да би се сломила Духовна трезвеност?
Треба наравно сломити Цркву… зар не?

Е… није тако. Тако мисле “амебе“. Али… оно што “амебе“ не свађају – једини начин да се сломије Духовна трезвеност српског кичменог сатуба – није сломити Цркву – него сломити Веру.
А зато што се Србинова Вера не може сломити – зато је дошло до данашњег верског окршаја…

Загонетка која није загонетка

Дакле… који то ловци? Који то “Сократ“? Која то “продаја душа“? Који то “другови ловци“? Који то “откуп Душа“? Препродаја… за кога? Како то када Сина Божијег разапеше зато што је разбуцао тезге лихварима? Како то кад Син Божији васкрсну да би нам трезвеност спасао – да сад “амебе“ тврде да све и свја баханалија? Како то… како то…
Е сад… дакако, каже Управно Надзорно Тијело све ће то полиција сриједити… аман, а чија то полиција?

Да ли полиција замењених криваца? Да ли полиција замењених жртава? Да ли полиција “амеба“? Да ли полиција трезвености? Да ли полиција стварности? Да ли полиција Надзорника? Да ли… Да ли…

Ето… баш зато што животињаримо ту “Сократову“ загонетку… баш зато што нас нетрезвеност натерује да ту загонетку животињаримо без права на одгонетку… баш зато уопће не бијаше ама баш никаквог узбуђење Управног Надзорног тијела због пријетње те исте полиције Вери Православној… зато.

Ето… баш зато што се вештачка стварност претвара да уопште не постоји аномалија – баш зато што гротескном шпекулацијом Надзорници пријете полицијом верницима да их спрече да владикама предају свој Апел за праведним и верским поступањем на верском Сабору… зато што на ту пријетњу полицијом Вери – Надзорници не реагирајући покушавају да скрију да њихова пријетња уопће постоји… чине то зато да би приказали да – нема никакве аномалија.

А зашто нема?
Зато што ни верници ни Вера – дакако нијесу жртве… него су кривци – зато пријетња Надзорника није пријетња – јер пријетња су Вера и верници!

Па шта то онда полиција штити од верника замењених у пријетњу?
Штити – амебе!
Како?

Па тако што је “ова влада покренула највећу акцију против организованог криминала…“ – а Петиција је организовани криминал! Према томе… не заборавите да је ово сочињеније о Сократовом пригоданију на збору ловаца и “другова ловаца“ – а пошто је и о трезвености – одгонетка је тек на крају. Зашто? Зато што због Сократове загонетке патријарх збораше:

“Нека вам речи буду благе, а докази јаки“.

“Oвим речима је патријарх Иринеј Гравриловић, са трона председавајућег, отворио прву пленарну седницу Светог Архијерејског сабора Српске православне цркве…“

У истом медијском извештају Сабор је назван “духовном свечаношћу“ започетом “молитвом Господњом“, којој је “присуствовала већина архијереја и велики број верника“, после које је патријарх поручио да Сабор треба да “буде у свему онакав како Господ пожели и благосиља, на славу Божју и на добро наше цркве и нашег народа“ и “да све буде по вољи Божјој и оца нашег духовног Светог Саве.“(3)

Звучи дакако достојно и достојанствено!
Али… благе или неблаге – речи су речи – а кога то брани полиција?

Кога и шта полиција брани ту испред зграде у којој се догађа “духовна свечаност“? И најзад… па ко то брани полицију?
Ево шта о томе кажу они верници који дрежде испред “духовне свечаности“ којој им духовни послужитељи не дозвољавају да прижу… и то кордоном… полиције:

“Иринеј бачки“ је “давних дана заједно са Атанасијем Јевтићем иницирао укидање Типика Светог Саве у Хиландару“ – његово “Иницирање“ потврђује то што је он кандидовао оца Серафима за Игумана Хиландара, насупрот типику да се “за Игумана Хиландара може кандидовати само Србин – а отац Серафим се иначе зове Фрањо Шипка од оца Хрвата и мајке Немице…“ и тренутно је тај исти “отац Серафим Игуман манастира Каково, и то већ 11 година, што је такође супротно типику, а сликао се поносно поред новоизабраног Игумана Методија, који такође није смео да се кандидује за Игумана Хиландара јер је под кривичном пријавом…“ – али… “код екумениста је похвално“ бити “под кривичном пријавом“ а осим тога “Методије је Фрањин кандидат“(4) па је зато и изабран за најновијег Игумана Хиландара…

Е сад… пошто се кордон полиције никако не слаже са “духовном свечаношћу“ – коме су “речи благе“? А коме “докази јаки“?

Знано је да Сина Божијег разапеше зато што нас научи да нам дела буду блага… дела и мисао… научи нас да нам дела и трезвеност буду благи… а какве ће то “јаке доказе“ прикупити надзорни епископи Буловић и Јевтић? Да ли “јаке“ да оспоре Светог Саву? Па зашто онда патријарх уопште спомену “по вољи Божјој“ – а чини то толико пречесто као да чини олако – и зашто уопште спомену “оца нашег духовног Светог Саву“ – кад је очито да “јаки докази“ надзорних епископа Буловића и Јевтића неће бити ни “на славу Божју“, ни “на добро наше цркве и нашег народа“, ни “по вољи Божјој“, нити по “оцу нашем духовном Светом Сави“?
Јер… благе или неблаге – речи су речи…

Како је једна мала књига показала Србији трезвеност: “Црква тражи духовни линч професора“

А да неће бити нити “јаки“, нити уопште “докази“ очитује се из дела ове двојице надзорних епископа. Под насловом “Црква тражи духовни линч професора“ обавештени смо да су “епископи Амфилохије и Атанасије оптужили ауторе књиге “Истина о случају владике Артемија“ као “кампању против Синода, патријарха и СПЦ“!
Синод је наведен пре патријарха – а Црква је наведена последња!

То значи најважнији су Надзорници… зар не?
Каже нам се и да су Надзорници са својим “благим речима“ били толико “јаки“ да се ректор универзитета на којем су аутори књиге запослени “извинио“ и “оградио“ од криминалне одговорности… па зато верски аналитичар Мирко ЂорЂевић оцењује за “Вести“ да пошто се “и на овом примеру види да “Црква наставља да се уплиће и тамо где јој није место“ – “званичним притиском на световне институције и лаичку јавност“ – да зато Сабор не би требало да овакве преступе “игнорише“ јер од овог “Сабора под руководством патријарха Иринеја умногоме ће зависити будући курс српске цркве.“(5)

Из перспективе трезвености ово питање се мора преформулисати:
Да ли “будући курс српске цркве“ уопште зависи од Сабора?
Да ли патријарх уопште “руководи“ овим Сабором?
Или…

Да ли “будући курс српске цркве“
уопште не зависи ни од патријарха,
нити од Сабора – већ једино од Надзорника Синода?

А баш ово питање саблажњују вернике и монахе од којих многи “свакодневно мирно протестују пред Патријаршијом зато што СПЦ неће да прихвати апел са 14.643 потписа грађана Србије за преиспитивање одлуке а Артемијевој суспензији“!(6)

Трезвено речено вернике и монахе саблажњује лицемерство “благих речи“ и неправедност и антиканонство Надзоникових “јаких доказа“! Вођени искреном верском стрепњом “чувајте се вукова који верују у Бога“, верници цитирају Апостол Павлову Другу посланицу Солуњанима (2-3,4) да ће “најпре доћи до одпадништва, појавом човека безакоња, који ће сам сести у храм Божији као Бог – тврдећи за себе да је бог“:

“Оба сина погибла, и Јуда и папа, пољубцем, у име лажне љубави – издају Христа. Папин пољубац зове се екуманизам. Трећег сина погиблог у Библији нема“ и зато “други“ – “други за антихриста треба да заврши “посао“, и зато је лажна ђавоља љубав екуманизам, најјачи отров Сотонин, који на крају треба да донесе пољубац смрти Христу.“(7)

Да су ти “други“ који обављају “посао“ за антихриста заиста узурпатори – заиста Надзорници Синода – верници безпоговорно доказују чињеницом да су Надзорници издајници Православља:

“Данас је екуманизам јавна организација у којој као и у свим претходним главну реч воде језуити“, који данас “шетајући по целом свету“, а и “по Србији“ и то “као што су некада слободно шетали људи-локатори који су бирали циљеве које ће НАТО да бомбардује“ – “бирају слабе душе, најчешће међу владикама, нудећи им сестринску љубав двеју Цркава, за коју је сам папа Рајцингер, док је био кардинал, рекао да свима “мора бити јасно, да једна света, апостолска, универзална, Црква није сестра, већ мајка осталим Црквама“ (Dominus Jesus, 09/04/2000), и поновио то свима да добро схвате – да “остале Цркве нису наше сестре“! (The Independent, 05.09.2000)(8)

“Срамота! Изроди и нељуди са злосмрдним теолошким дипломама уфуњаше се… у Српску Патријаршију! Па зар је то мала опомена од Бога да нам се злосмрађе уселило у светињу? Па зар је мала опомена да нам се одузима колевка душе… од оног дана од како се Патријарх не изабира вољом Духа светог, већ вољом Тита и Тадића и других антихристоваца…“(9)

Да ли патријарх не схвата да од верника често не долазе “благе речи“ зато јер долазе у одбрану благих мисли и благог веровања?

Или верници не схватају да патријархове речи долазе из убеђености да је данас “јасно ко је у Србији угрожен и због чега“ (“Истрага због претњи Тадићу“, РТС.РС, 27/04/10, 13:18, 17:46) – тачно онако како то пролупа Триванова?

Или… да ли огроман број живих Срба не схвата да се питања стварности и трезвености своде на то да онај који се полицијом брани – ни Верин ни народан није:

“Браћо и сестре, петиција није прихваћена од стране Сабора, дакле… доживели смо срам на данашњи дан… Сабор је пљунуо на нас и ми смо за њих нико, јер их наше мишљење не занима“(10) – јер “изгледа да њима народ не треба а не знају да је глас народа глас Божји!“(11)

“Сократ“

У сатиричној приповетци “Сократ“, покојни Бранко Ђопић описује годишњу скупштину Удружења ловаца на којој су присутни ловци и “другови ловци“. Два стара ловца стоје позади јер су сва седишта заузели “другови ловци“. Бира се Управа Удружења. Предлагачи чланова Управе су наравно “другови ловци“. Како кога “другови ловци“ предложе – сви остали прихвате у један глас… и то са громогласним пљескањем!

Један од двојице старих ловаца прошапуће свом колеги:
“Шта мислиш, да предложимо ми друга Сократа?“

Други климну потврдно, онај први викне:
“Ја, другови, предлажем друга Сократа!“
Онај други одмах викне:

“Слажем се! Друг Сократ заслужује да буде изабран!“
Сви запљескаше…
…и би друг Сократ изабран за члана Управе.

Одгонетка загонетке:

А друг Сократ… пошто бијаше обећано да ће на крају овог сочињенија бити одгонетнута загонетка ко је доиста “Сократ“ – ево одгонетке:
Сократ бејаше име ловачког куцова једног од двојице ловаца.

Мудрост Сократова… и Голгота Трезвености

…и бејаше тај куцов Сократ дуго члан Управе Удружења ловаца.
…и често куцов Сократ даде и понеки приједлог паметнији од предлога које даваху остали чланови Управе… “другови ловци“.
…и због куцова Сократа Надзорници трезвености стрпаше у апс Бранка Ћопића. Хвала Богу на кратко… наравно, до следеће сатире.
А ријеч трезвености…
…ријеч “нека вам речи буду благе, а докази јаки“ – иако потекла из шуровања са Господом… и иако то шуровање, па чак и осветољубивост бијаху чак утуткани и у Стари Завет, ипак…

…не бејаше та ријеч нити Реч Правог Славља коју нам Син Господов подари прије но га Управно Надзорништво трезвеношћу распну на очиглед свима…са трњем и пљувањем… и са пљеском… наравно… а хвала Богу не бејаше та реч нити реч Сократова.

Али… можда баш и зато… заборавише “другови ловци“ да блага мисао Сина Божијег васкрсну и подари нам мудрост поштења и трезвености… а “друговима ловцима“ остаде Голгота, да се као и сваке слуге и лихвари… ругобом њезином… улудо аире.

“Теби Господе слава и хвала вавек. Амин.“
(Свети Владика Николај, “Охридски Пролог“)

Часлав М. Дамјановић

___________________
(1) Коментар, Верица Петровић, “Монах Антоније: Конференција у медија центру“, Новинар.де, 29/04/10, 01:31
(2) “Истрага због претњи Тадићу“, РТС.РС, 27/04/10, 13:18, 17:46
(3) “Артемије прва тема“, Д. Кљајић, novosti.rs 26/04/10, 09:09:07)
(4) Коментар, Родољуб, Монах Антоније: Конфренција у Медија центру“, Новинар.де, 28/04/10, 23:09
(5) “Црква тражи духовни линч професора“, Р. Лончар, Vesti-OnLine, Новинар.де, 29/04/1029, 00:00
(6) “Трећи дан заседања Сабора“, Новинар.де, Р. Л. Vesti-onLine, 29/04/10, 00:00
(7) “Чувајте се вукова који верују у Бога“, Верољуб Браничевски, Новинар.де, 28/04/10
(8) Исто
(9) Коментар, Верица Петровић, “Монах Антоније: Конференција у медија центру“, Новинар.де, 29/04/10, 01:31
(10) Коментар, Зима, “Срам на данашњи дан“, Новинар.де, 26/04/10, 16:44
(11) Коментар, Јока, “Срам на данашњи дан“, Новинар.де, 26/04/10, 20:27

www.ravnogorskivenac.com