О Свеблаги, Свемилостиви Господе Исусе Христе, ми многогрешни и сталнострадални, преклонивших колена, вапајно Те, са сузама, молимо:
+++
млакост нам и малодушност, и смућеност садашњу отклони; презри преступе, и немоћи наше намали; од страсти страха нас и смутње, скоро посејане, и безнађа – избави; од саблазни саклони, од отуђења одбрани.
И свеумудрујућу благодат Духа Светог нам, Господе, ниспошљи, да оснажили бисмо се за наступајуће дане, да не попустимо и поклекнемо; да од Тебе, Источника светлости и живота, не устукнемо; да не одступимо. Да се пред Светим угодницима Твојим, прецима нашим, не поругамо; да на уском путу не посрнемо; да душом не поцрнимо и умом не умркнемо. Да из Завета не испаднемо и – западнемо. Да Цркву Твоју Свету, Лађу спасења нам, ма колико од брига и бура, олуја – оронула, – не напустимо, и у неку нову лажи-лађу ухрамљемо.
Стога, архипастире наше, Господе, („браћу Јосифову“), умудри и опомени: да не одвајају свог смиреног брата од повереног му маленог стада, да га не прогоне и стадо му не распуде, да Свету Лазарију не опусте и (туђину) препусте. И да неколебиво и недухоклоно крмане Лађом Твојом; да се, на мамљиве повике и покане с других, пребојаних палубишта, не помаме и прекораче; не преваре и превере. Јер све ће те лажи-лађе, по Промислу Твом, Боже и Господе наш, у глиб угњурати и сасвим сатрунути, а само ће Твоја, посведочена и потврђена, дивна Лађа-нада наша – до мирног пристаништа допловити; до Царства Твога, до Вечности.
О, Господе наде и Боже Косова, укрепи и подржи правоверне монахе метохијске, косовске и старорашке – пастиру свом верне, а „ Тебе ради луде“, лишене „Светиња светима“ у најсветије дане, да све претрпе и не прогневе се, да не смркну се и не смлаве, но да и даље светле свету – Лазаревим отачеством, да соле србску Заветну Земљу – да не обљутави и не потуђини.
Да моле се за све пале и гордоумне, за „преуредитеље“ и своје оспоритеље и пресудитеље, еда бисмо заједно, затим, измирени и смирени, благочестиво славили и величали Име Твоје, са Оцем и Светим Духом, сада и увек и у све векове и сву вечност. Амин.
извор: ЕПАРХИЈА-ПРИЗРЕН.ИНФО
http://www.eparhija-prizren.info/novo/2010/04/molitva/
Питам владику Иринеја Буковића због чега је ово позив на раскол?
…И свеумудрујућу благодат Духа Светог нам, Господе, ниспошљи, да оснажили бисмо се за наступајуће дане, да не попустимо и поклекнемо; да од Тебе, Источника светлости и живота, не устукнемо; да не одступимо. Да се пред Светим угодницима Твојим, прецима нашим, не поругамо; да на уском путу не посрнемо; да душом не поцрнимо и умом не умркнемо. Да из Завета не испаднемо и – западнемо. Да Цркву Твоју Свету, Лађу спасења нам, ма колико од брига и бура, олуја – оронула, – не напустимо, и у неку нову лажи-лађу ухрамљемо.
…да се пред прецима не постидимо,да из Завета не испаднемо,да цркву своју не напустимо-по мени ово је у реду!
Зар у раскол не води увођење новотарија,клањање папи и Далај Лами који признају независност косова!
Трновит пут су прешли Свети Сава и Симеон да нам оставе независну цркву.Поштујемо ми и католике и муслимане,али желимо да останемо СВЕТОСАВЦИ до века!
Помози БОЖЕ свима и опрости БОЖЕ мени грешном Апостолу српском