prelistao jutros USA, nemačke, engleske i ruske novine i evo i zaključka:
Nikola Živković, 09.04.2010
+++
pošto je nova vlast u Kirgiziji (Kirgistanu) dala izjavu, da im je „najvažniji saveznik Rusija“, a prema USA da imaju „ozbiljne kritike“, ispada, da Rusi sada polako vraćaju pozicije, koje su prethodno izgubili u takmičenju sa USA i to u doba „dobroćudnog Jelcina“, kao na primer, u Ukrajini i Gruziji. Proamerički kandidat Juščenko doživeo je na nedavnim ukrajinskim izborima ponižavajući poraz, proamerički čovek Sakašvili izgubio je 20 odsto teritorija (Južna Osetija i Abhazija), a sada i Kirgizija, gde Amerikanci imaju veliku vojnu bazu, i možda će uskoro morati da je napuste.
Verovatno, dugoročno gledajući, najteži udarac službeni Washington doživeo je danas, kada počinje gradnja Severnog potoka (Nordstream), reč je o gasovodu, čiji projekat je USA nastojala da uz pomoć svojih vazalnih režima u Poljskoj i baltičkim državama na svaki način osujeti. Sada se najmoćnija ekonomska država Evropske unije, Nemačka, ekonomski, još više približila Rusiji, a to predstavlja, verovatno, najveći poraz Washingtona i Londona od 1945 do danas.
Možda je ovo poruka i opomena službenom Beogradu, šta se dogadja sa režimima, koji se bezuslovno vežu za službeni Washongton, te pokušaju da to opravdaju frazom „naša politika nema alternativu“. A primer Juščenka, Sakašvilija i Severnog potoka pokazuje upravo suprotno, da alternativa ipak postoji.
Pozdrav ,
Nikola Zivkovic
Berlin
+++
+++
+++
Северни ток – одлучујући допринос Русије енергетској безбедности Европе
9.04.2010, 20:51
Одлучујућим доприносом Русије у осигурање европске енергетске безбедности назвао је Северни ток Дмитриј Медведев. Председник је у петак иступао на церемонији почетка изградње гасовода код Виборга на Балтику.
Заједно са руским председником у церемонији је учествовао премијер Холандије Јан Петер Балкененде, државни секретар Француске за спољну трговину Ан-Мари Идрак, европски комесар за енергетику Гинтер Етингер, бивши канцелар Немачке Герхард Шредер, директор конзорцијума за изградњу гасовода Норд стрим матиас Варниг. Говор федералног канцелара Немачке Ангеле Меркел чуо се на церемонији у формату видеообраћања.
У свом излагању Дмитриј Медведев високо је оценио руско-европску сарадњу у енергетици:
Северни ток ће омогућити да се годишње транспортује у Немачку, Велику Британију, Француску, Холандију, Данску, Чешку, Белгију додатних око 55 милијарди кубних метара руског горива. То је пример врло ефикасне мултилатералне сарадње у енергетици. Он отвара могућности за развој транснационалне енергетске инфраструктуре, за заједничку разраду гасних налазишта. А то значи може да омогући да се оптерете производни капацитети, а што је најважније да се отворе нова радна места и у РФ и у земљама Европе.
Детаље о свечаном почетку изградње преноси са лица места наш специјални извештач Михаил Куракин:
Изградња гасовода Норд стрим је започела. У присуству председника Русије Дмитрија Медведева и других позваних лица у заливу Портоваја симболично су заварене две цеви. На њима су биле причвршћење таблице са заставама земаља учесница пројекта: Русије, Немачке и Холандије. Председник Медведев се потписао на цеви на којој је било написано „Русија“ и написао: Срећно! То је, наравно, симболичан гест. Пошто је постављање цеви преко дна Балтичког мора, које ће спојити руска налазишта гаса и европске потрошаче, већ започела ове недеље. Ипак овај догађај је од огромног значаја. Први пут се реализује пројекат таквих размера. Укупан обим инвестиција је скоро 8 милијарди долара. Само на еколошко услаглашавање тог пројекта са разним странама било је потрошено око сто милиона евра. Како је истакао у свом излагању Дмитриј Медведев, гас је еколошки чистије гориво од угља и нафте. И зато је загађивање атмосфере у току сагоревања гаса много ниже, мање утиче на глобално загревање.
Прве испоруке гаса ће започети већ наредне, 2011. године, када буде изграђена прва линија гасовода. За тај пројекат занитересовани су не само Русија и Немачка, које су са две стране потписале првобитно овај уговор, већ и друге земље. Пошто ће Немачка постати својеврсни дистрибутер, она ће распоређивати руско гориво у различите стране – између осталог у Холандију и Централну Европу. Постоји чак пројекат испорука руског гаса даље, у Велику Британију. У целини, симболично спајање цеви је само почетак великог и дугорочног пројекта.
http://serbian.ruvr.ru/2010/04/09/6231327.html
Никола Живковиж један од најактивнијих Срба из Србије који су у оним најкритичнијим временима већ од прве половине деведесетих година медијске сатанизације Срба током рата у Босни и Херцеговини стали у одбрану нашег српског народа у Босни и Херцеговини. Његови су прилози дуго времена објављивани и у Берлинском дневномм листу Neues Deutschland. Никола Живковић био је и од редакције СРНЕ на Палама како за вријеме рата, тако и послије Дејтонског Споразума позиван на Пале и у Републику Српску са својом супругом као гост владе Републике Српске. Многи од ондашњих 10 чланова „Српског информативног центра“ под покровитељством Генералног Конзулата Југославије у Хамбургу, сем мене иначе сви листом поријекла из саме Србије, након петооктобарског преврата у Београду, према мојим сазнањима, временом су се помирили са свршеним чином и новим властима у Београду, мање из опортунистичких разлога, колико с једне старне из практичних разлога јер после Дејтонског споразума на реду је била приритетна брига за Србеи и српство на Косову и Метохији. Па и онда када је и Србима из Србије у дијаспори постало јасно да су наде, уколико уопште и постојале, изневјерене да ће новим властодршцима у Београду поћи за руком да као нека врста нових савезника Запада и САД, постигну далеко више за Србе у Републици Српској односно на Косову и Метохији и, наравно и у самој Србији и њеној територијалној цјеловитости, не сјећам се да се Никола Живковић, за разлику од неких других, заносио таквим илузијама. У међувремену сам изгубио контакте са многим из групе Срба и Српкиња са којим сам за цијело вријеме ратова тијесно сарађивао. Могу се само надати да је већина њих схватила као што је очигледно случај и са Николом Живковићем, да се у Београду на власти налазе загрижени прозападњаци и заговараћи чланства Србије у Натоу. Нажалост да чак ни једном изврсном новинару и публицисту као што је Никола Живковић, нема мјеста на страницама ни једног од колико толлико утицајних медија у Београду. А у београдском дневнику Политика један честити Србин и патриот као што се већ одавна Никола Живковић доказао, за њега не може да буде мјеста поред једне Политикине „перјанице“ Бошка Јакшића, који пре дебеле три године у својој редовној Колумни да ударном мјесту Политике захтјевао од ондашње владе премијера Коштунице, да као прва призна независност шиптарске Косове. Или поред једног Политикиног новинара Момчила Пантелића који у Политикином уводнику баљезга о томе, како НАТО 1999 године бомбардовао СРЈ. А на моје више пута провокативно постављено питање – „па ко је онда те исте 1999. године бомбардовао Србију“? Никад нити питање нити, наравно, одговор објављен. Стога не треба ни очекивати да се име Николе Живковића икада појави на страницама Политике док режима за који Политика ради. Зато само једанн разлог више, како и шта да се чини, како би se NOVINAR.de „пробио“ у Србију као један фактор који се чита пре свега у самој Сребији. Јер она је сада најугроженија. Додуше, не либим се да и то отворено кажем, јер једва да би неко могао да посумња у мој опште српским патриотизам, наиме. да немала кривица за актуелно стање у Србији – којем се не назире крај – лежи на српским бирачима и њиховој несхватљивој лаковјерности. која граничи са сљепилом и глупошћу у једном комаду. Да су многи насамарени, није никакво нити оправдање нити објашњење. Зашто нас исте, које нису могли комунисти да обмане, исто тако смо и ове најновије фукаре на власти у Београду „прочитали“. Или, зашто на режим у Београду није насјео један Никола Живковић? А неки из наших ондашњих кругова изгледа да то јесу? Ако је тако, далеко и њима њихова лијепа кућа. Никола Живкковић не спада у такве. Било би ме стид да сам у нешто друго сумњао.
… [Trackback]
[…] Read More Info here on that Topic: novinar.de/2010/04/09/pismo-iz-berlina.html […]