Да су се партизани римокатоличког комунисте у аустро-угарској униформи (1914. г.-1915. г.) Јосипа Броза Тита од оца Хрвата и
Владислав Б. Сотировић, 07.04.2010
+++
матере Словеначкиње у току Другог светског рата борили против иноземног окупатора у оквиру тзв. „Народно-ослободилачке борбе“ (наших народа и народности) на тлу Југославије научио је наизуст сваки Титов пионир и омладинац (тзв. „Тито југенд клапа“) из званичних првоборачко-скојевских уџбеника бивше самоуправне Големе Словеначке и Хрватске (са Истром, Новом Горицом, Дубровником, Крајином, Прекомурјем, Међумурјем…) и Мизерне Србије (без Војводине, КосМета, Вардарске Македоније и са Санџаком као државом у држави).
Храбре и далекосежно ефикасне војне акције аустроугарског каплара из Кумровца су читаве четири године решавале исход комплетног Другог светског рата (WWII) тако да је један Стаљинград био само предсобље једне Сутјеске, један Лењинград је био ништа друго него само нужник једне Неретве, Курск је био балкон једне Кадињаче, Битка за Берлин из 1945. г. је била само гаража једне Београдске Операције из 1944. г. док су поморске битке за Маршалске Отоке и Окинаву биле цртани филмови у односу на кумровачку хајдучију по Јадрану са сва четири чамца на весла Ратне Морнарице НОВЈ (како су се за Титове пилоте разарајућег Ратног Ваздухопловства НОВЈ – Јосипа Краша и Соко Штарка отимали и маршал Рајха Херман Геринг и савезнички командант генерал Ајзенхауер биће речи у неком посебном артиклу о сувременом развоју светске авијације). Капларска хисториографија и дан данас барата са читаве 22 (ДВАДЕСЕТ И ДВЕ) швапске дивизије везане на простору Југославије на коме су бригаде кумровачког генија из дана у дан разбијале Вермахт у парам парчад тако да су се и Черчил и Стаљин и Рузвелт и Де Гол просто утркивали коме ће првом Велимир Бата Живојиновић да буде позајмљен на једносезонску упорабу ради уласка у Фајнал Фоур.
Елем, истражујући повијест круцијалног самодоприноса Великог Јоже и његових партизана (са ознакама Црвене Армије на српским шајкачама преименованим у „Титовке“) у ријешавању судбине WWII дођосмо и до неколико хисторичких докумената на која треба обратити позорност приликом првог следећег ре-писања „Повијеснице наших народа и народности у WWII и фундаменталног самодоприноса кумровачког каплара разпамећивању Трећег Рајха (у свијетлу отплаћивања ратне отштете Југославена Њемцима и Њемачкој)“. За аутора овог ексклузивног издања предлажемо пензионисаног ЈНА ђенерала Стевана Мирковића, бившег команданта Треће армијске области Јожине Велике Кроације (Јужна Централна Србија са Врањем, Нишом и Лесковцем, Неовисна Држава Шиптарског Косова и Вардарска Македонија) који је недавно на интернет ТВ Раскршћа положио докторски испит из предмета ОНО и ДСЗ изношењем круцијалног факта о антинародно-фашистичком карактеру великосрбског покрета свог колеге по чину Драгољуба Драже Михаиловића када су тамо неке ратне године „ћетници“ заклали једно дијете у Врчину крај Билога Града на Сави и Дунаву. Кумровачки ђенерал нам је, ипак, остао дужан навести (за испит хабилитационог доктора наука) и неколико примерака затирања србске деце на Сремском Фронту, њихових очева и мајки у оквиру Ђиласових „Лијевих скретања“ по Црној Гори и околини, док се одговори на испитно питање о директној и отвореној сурадњи Јожиних партизана са Хитлеровим Њемцима и Павелићевим хрватско-бошњачким усташким кољачима у току читавог WWII оставља за Мирковићеву бесједу приликом додијеле Нобелове награде за Повијест у Стокхолму првом наредном приликом.
Овом приликом наводимо препис само једног архивско-оригинално-аутентично „капларског“ документа из периода WWII из кога се јасно види против кога се Јожини народно-ослободилачки солдати нису а против кога се јесу борили. Из овог документа, што је још битније, јасно произилази (бар за оне са четири разреда основке из пред-Јожиног периода „југенд наобразбе“) и за шта су „кумровчани“ ратовали читаве четири године преко србске грбаче и вратова (документ је нормално писан у оригиналу Јожином римокатоличком латиницом и обилује граматичким и стилистичко-језикословним грешкама):
„Dragi Iso, malo će te začuditi način na koji ti dostavljam ovo pismo. Ali neka to ne dovodi u sumnju. Kad se jednom sastanemo objasnićemo vam sve. Evo o čemu se radi.
Sa VI Brigadom, pojačanom sa delovima majevičkog odreda ili fruškogorskog, hitno se prebacite između Goražda i Medjedje na sandžačku stranu i čistite teren od četnika u pravcu Zaborka i Čajniča. Ovde ćete uhvatiti vezu sa levim krilom naše I Divizije i dobiti dalje direktive.
Na svome putu, tj prilikom prebacivanja ne sukobljavajte se sa Nemcima, ne preduzimajte ma kakve akcije na pruzi, jer je to u interesu sadašnjih naših operacija. Još pre vašega prelaza pošaljite kurire u pravcu Ustikoline, gde će uhvatiti vezu sa našim jedinicama.
Najvažniji naš zadatak sada jeste uništiti četnike Draže Mihajlovića i razbiti njegov upravni aparat koji predstavlja najveću opasnost za daljnji tok narodno-oslobodilačke borbe.
Sve ostalo saznaćete kad se sastanemo.
U istočnoj Bosni ostavite manje odrede čiji će zadatak za sada biti borba protiv četnika i mobilizacija novog ljudstva. Pojačavanje VI Brigade nesme ići na račun brzine pokreta u gore predvidjenom pravcu.
29-III-1943 g.
S drugarskim pozdravom
potpisali: Josip Broz Tito, Aleksandar Ranković i Sreten Žujović (Архива Војно-историјског института, Београд, Штаб врховне команде, Четничка архива, К-12, 30/12).
Дакле, из овог архивског корпус деликтија је надамо се јасно и онима са четири разреда обавезног школовања у Краљевини Југославији као и онима са осам разреда обавезне Основне школе из кумровачке Велике Хрватске ко су не само главни већ и ЈЕДИНИ непријатељи капларевим подружничким одредима јеврејско-грузијске (анти-руске) Лењин-Стаљинове Црвене Армије чије је политичко руководство неколико пута на московским заседањима Коминтерне у међуратном периоду издавало директиве о разбијању Србства и Србије као колатералне евро-пролетерске штете из два круцијална разлога:
•· посланик Краљевине Србије је након Лењиновог особног приопћења дипломатском кору у Русији у Санк Петерсбургу да су бољшевици стрељали читаву руску царску породицу истог овог Уљанова, кога је Берлин послао из Швајцарске у блиндираном возу за Русију 1917. г. да им одради посао, пљунуо право у јеврејску фацу и то пред свим иностраним посланицима, и
•· што су српске војне трупе, заједно са француским и британским, учествовале у грађанском рату у Русији (фронт јужно од Архангелска) на страни белогардејаца.
С тога и не зачуђују горе написани редови да су четници Драже Миха(ј)ловића једини и прави непријатељи на путу стварања Мизерне Србије и Грандиозне римокатоличке Словеније и Хрватске у рестаурисаној постратовској Кумровачкој Југославији. На овај корпус деликти документ, тј. на горе наведено писмо босанском комунистичком харамбаши Иси Јовановићу, које су поред Јосипа Броза потписали и Александар Ранковић и Сретен Жујовић, се директно надовезује и писмо, тј. депеша, коју је кумровачки машин-бравар својеручно написао и потписао 30. марта 1943. г. у виду наредбе и упутио Штабу тзв. „Босанског корпуса НОВЈ“ а у коме дословце стоји латинични текст: „Svu vašu borbu upotrebite protiv četnika u centralnoj Bosni i Krajini, a odbrambenu borbu voditi protiv ustaša ako vas napadnu“ (Копија Титове својеручне депеше, Архива Војно-историјског института, Београд, Штаб врховне команде, Четничка архива, К-12, 30/12).
Наравно, кумровачка хисториографија има и „умесне“ одговоре на овакве корпус деликтије из 1980.-тих и 1990.-тих година да се ту радило о издвојеном случају који се објашњава тренутном војно-политичком ситуацијом на западнојугословенском ратишту обзиром да су Немци организовали операције Weiss 1 и Weiss 2 (тзв. „Неретва“) против Титових црвених хајдука а дављеник се и за сламку хвата. Међутим, овде се није радило о тренутном окретању ћурка наопако услед „новонастале ситуације“ како би се спасла жива глава већ се ради о стратешкој политици и деловању на терену у току читавог WWII!!! Наиме, Немци нису организовали офанзиве Weiss 1 и Weiss 2 против партизана већ против Михаиловићевих четника како би их разбили на простору Крајине, Босне, Херцеговине и Далмације пре планираног савезничког искрцавања на источну обалу Јадрана. Склопивши директан споразум са Титом марта 1943. г. Немци су фактички послали партизане на четнике да им на Неретви одраде посао што су Титоисти и испунили уз стихове „Партизани спремте митраљезе да пуцамо на краља и Енглезе!“ Дакле, заједнички и једини непријатељи и Немцима и „Кумровчанима“ су били четници (тј. ЈВуО) Драже Михаиловића који су се у пролеће те 1943. г. спремали да сачекају и прихвате англо-америчке савезнике у Далмацији што је за Немце значило отварање другог фронта у Европи и повлачење назад у Немачку а за Титоисте крај коминтерновског сна о разбијању србског националног бића и свођења Србије на територију Смедеревског санџака као економско-финансијске колоније Словеније и Хрватске, тј. отаџбина Загорца-металца.
_____________________________________________
Владислав Б. Сотировић
оснивач и уредник онлајн магазина
„Serbian Patriotic Front“
http://srbskipatriotskifront.webs.com
Gospodin Sotirović jedan je izuzetno dobar i nadaren publicist i bez dlake na jeziku. Doduše, sada dolazi ono relativirajuće „ali“. Ali, ali, samo kada su generalno teme u pitanju. Da bi se od samog početka shvatilo na šta konkretno ciljam, vraćam se iskustvima godinama i decenijama natrag kakva nastupila kada uskoro nakon vremena o kojima piše naš cijenjeni gospodim Satirović. Naime, kada takozvani ili istinski fašizam odnosno nacizam bi pobjeđen i kako se vjerovalo, za sva vremena skinuti s dnevnog reda, makar tokom jedne generacije Srba – jer o nama Sotirićeva tema bila, a moja isto tako – ovdje. Međutim, u Titinoj Jugoslaviji – koja uzgred rečeno daleko manje zlo od Tadićeve Srbije za srbe posebno, sa bilo koje strane Drine – nije bilo dana niti novina i časopisa, a da se nije uvijek i beskonačno moralo da nagvažda o fašizmu i nacizmu. Pokreta ili ideologija, koji više i već odavna nisu bili nikakva opasnost, ali zato komunizam o kojem i Sotirović piše, kao da nas Srbe nije već najkasnije petog oktobra 2000 godine snašla daleko najgora nedaća i nesreća tokom cijelog prošlog vijeka. I to nevolja doslovno iz mjeseca u mjesec sve gora. A to je, ostanimo kod Srbije – ta prokleta petooktobarska Srbija i bez premca, najvećeg neprijatelja svakolikog srpskog naroda, Borisa Tadića. Danas u ovom za sve Srbe sudbonosnom vremenu, gubiti vrijeme i dragocijenu energiju na Četnike i Partizane, na Titu, Dražu, Ljotića, Staljina, Čerčila ili Nedića – pa to je naprosto саботаж, саботаж – odvraćanja vlastite i pažnje drugih od najvećih dušmana od kada Srbija Kraljevina postala. Ranije da ne idem jer jednog još većeg đubreta od Tadića i „šumadinca“ Šutanovca, a da ne govorim o hiljadama Šorošovih i drugih od Zapada stipendiranim intelektualnim fukarama od kakvih se u Beogradu na svakom koraku možeš da spotićeš. NOVINAR.de objavio je jednu poražavajuću biografiju od onog ustaškog skota Borisa Tadića i njegovog pederskog ljubavnika Krstića, o čemu sam tek nedavno potvrdu dobio i od jednog beogradskog insajdera, da NOVINAR.de nije ni malo pretjerao u članku o toj antisrpskoj nesreći Borisu Tadiću. Pre kojeg dana žali se jedna Novosađanka u beogradskoj NSPM Đorđa Vukadinovića, da nikako i nigdje da dođe do biografije Borisa Tadića. Ta žena se tuži, kako u guglu utipka Boris Tadić, a namjesto njega i o njemu, pojavi e sajt (nacističke) DS, kvazi „Demokratske“ stranke. Jedan moj prekodrinski zemljak, koji se u NSPM javlja pod pseudonimom Topolj, međutim ja sam već zbog njegove jekavštine te izvanredne obavještenosti o zbivanjima i ljudima tokom poslednjih dvadesetak godina, ubjeđen da je riječ o mom dobrom ratnom drugu Miroslavu Toholju koji već odavna živi u Beogradu i bavi se publicistikom i pozna Tadićevu biografiju čak daleko bolje od menem koji sebi umišljam „pravo Specijaliste“ kada je rod Tadić u pitanju jer mi otac te fukare Borisa Tadića, Ljubo Tadić ostao čestit čovjek i bio i meni profesor na Sarajevskom pravnom fakultetu. Dakle, taj moj stari drug Topolj ili Toholj, napisao za Novosađanku jednu sažetu biografiju sa tenorom Borisovog ustaškog porjekla sa zloglasnom ustaškom lozom Francetića. Taj navodni srpski naacionalni forum „Nova Srpska Politička Misao“ neće ili ne smije to da objavi. Tako da Topolj, Toholj morao da objavi na Blogu Ksenije Tošić, komentatorke Ruskog radija na srpskom. A kada sam ja pokušao sa jednom daleko blažom verzijom, gdje se nikakvo ustaštvo ne spominje, nego samo Borisovo preko oca cenogorsko porjeklo i majčino hravatske nacionalnost, djevojačkog prezimena Francetić – takođe ni tu blagu verziju NSPM nije htjeo odnosno smjeo da objavi. Da li zato što i kod NSPM ima đubradi ili kukavica među moderatorima ili zato Što NSPM mora da preživljava pomoću donacija, a Đorđe Vukadinović neće da ugrožava svoju jedinu nedeljnu stalnu kolumnu u Tadićevom dvorskom biltenu, beogradskoj Politici – sve to i nebi bilo toliko važno, kada se ne bi radilo o jednoj zavjeri čutanja Tadićevog ustaškog porjekla. Jer kao prvo, svakom kome se Tadićeva antisrpska politika i rabota popela na glavu, postalo bi jasno od kuda proustaško – muslimanski vjetar duva. Kada se samo pomisli da Tadić Boris namjesto da ostane sa „svojim“ Srbima u Srbiji na godišnjicu NATO bombardovanja Srbije, on se u Hrvatskoj šepuri bez kravate razdrljene košulje sa vojim hrvatskim kolegom i drugarom Josipovićem. NOVINAR.de ima jednu izvanrednu arhivu i o tom Borisu Tadiću. Niti Četnici niti Partizani ili Tito, ne mogu da nam pobjegnu jer su svi kao ljudska bića ili pokreti pod zemljom i trunu, dok Srbiji i Srbima jedan živi Boris Tadić i njegova antisrpka banda i kamarila rade o egzistenciji Srbije i glavama Srba.