logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Србија    Аутор: новинарство    4.818 пута прочитано    Датум: 30.03.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Bajden u DecanimaOtac Antonije, monah manastira Crna Reka. Branimo pravoslavlje od vladika koje žure u zagrljaj papi i masonima.

+++

Monah manastira Crna reka, otac Antonije, u razgovoru za Pravdu otkriva zašto većina vernika, sveštenika i monaha podržava vladiku Artemija, kome je odlukom Sinoda oduzeto upravljanje Eparhijom raško-prizrenskom.

***Kad je doneta sporna odluka Sinoda, otac Antonije je napustio manastir Crna Reka i otišao u jednu planinsku isposnicu, a trenutno u Beogradu pokušava da organizuje potpisivanje peticije, kojom će pozvati članove Svetog Sabora SPC da sačuvaju jedinstvo vere, suzbiju uticaj ekumensko-papistički usmerenih episkopa i odustanu od progona vladike Artemija.

Artemije smeta jereticima

Zašto se protivite odluci Sinoda SPC-a o smeni vladike Artemija?
- Vladika Artemije je imao podršku većine monaštva u celoj SPC. Koliko je on smetao svojim antiekumenizmom, antipapizmom i antiglobalizmom, toliko im smetamo i mi, koji smo doskoro bili u miru i jednomisliju oko vladike Artemija. Ujdurma koja je proistekla iz države, Sinoda i manastira Dečani, i to, nažalost, od vladike Teodosija – duhovnog sina vladike Artemija – planirana je duži niz godina. Kako bi narodu bilo razumljivije, najadekvatnije bi bilo reći da uklanjanje vladike Artemija predstavlja okupaciju jedne eparhije, koja ne odgovara njima planiranoj ekumenskoj budućnosti Crkve.

Šta je povod uklanjanju vladike Artemija iz njegove eparhije?
- To je državno-sinodski projekat koji, inače, kroz političare dobija formu globalizma, a u Crkvu nam ulazi kroz ekumenizam, o kome se ovde isključivo i radi. One koje bi trebalo, radi očuvanja pravoslavne vere, stvarno ukloniti, prevashodno štiti sama država, jer joj takvi odgovaraju. Tako može da ih drži pod ucenom, kako bi mogla da vrši uticaj na pojedine ljude u Crkvi.
Dosta ima onih koji su zaslužili kanonsko raščinjenje, što zbog jeresi, što zbog drugoga, ali isti sklanjaju samo one koji ne žele da uđu u njihovu globalističku priču. U ovom slučaju, otac Simeon (čija je krivica unapred presuđena), im je bio samo izgovor da krenu u uklanjanje Artemija i njegovog monaštva. Da njega nije bilo, optužili bi vladiku za bilo šta drugo. Vladika Artemije je godinama odolevao jeretičkim tendencijama za razliku od mnogih episkopa koji su duboko zagazili u novo-stare, nepravoslavno ekumenističke vode. U tome je suština njegovog uklanjanja iz eparhije, ili preciznije – suština je u mirnom dovlačenju pape 2013. godine u pravoslavnu Srbiju.

Izazivanje raskola

A zašto se protivite postavljenju vladike Atanasija za administratora Eparhije raško-prizrenske?
- Zajedno sa Sinodom, od koga je poslat, i patrijarhom, vladika Atanasije je prekršio mnoge kanone SPC-a, koje su ustanovili Sveti oci. Sinod je niže telo crkve od Sabora, i sudi samo u prvoj instanci. Sve njihove presude imaju pravo žalbe. Sinod može da administratora postavi isključivo u eparhiju koja je ostala bez episkopa, a i to samo privremeno, tj. do početka Sabora. On kao takav, po Ustavu, nema pravo čak ni da počinje nikakve nove poslove, a kamoli da nekoga smenjuje. Atanasija kao administratora ne priznajemo sve do presude Svetog Sabora episkopa, jer je totalno nelegalno, te još i više – razbojnički upao i dejstvovao po eparhiji, fizički uklanjajući svoga brata u Hristu i višegodišnjeg školskog druga Artemija. Nije u redu oteti eparhiju živom i zdravom episkopu, i to jednom od najvećih čuvara pravoslavne vere, gazeći pri tom sve kanone Ustava Crkve.

Koliko vernika, sveštenika i monahaje prihvatilo administratora Atanasija?
- U Svetom pismu stoji da je glas naroda – glas Božiji. Narod vidi i oseća da nešto nije u redu i čeka da vidi šta će biti dalje. O tome koliko je administrator Atanasije prihvaćen, govori to da je u Novom Pazaru i Leposaviću, i Gračanici prošlih nedelja, naređivao veroučiteljima da dovode decu u crkvu. Ljudi koji su dole redovno išli na bogosluženja, više ne dolaze. Sada dolaze neki novi, kojih ranije nije bilo u crkvi i koji izlaze sa liturgije da bi zapalili cigaretu.

Znate li broj episkopa koji su stali uz vladiku Artemija?
- Oni episkopi, koji svojim drskim dejstvima i belosvetskim sablaznima, koje nam proturaju, idu ka raskolu, sada su u blagoj većini u SPC. Broj episkopa koji su uz vladiku Artemija nije bitan. Bitna je jedna jedina istina Božija i svetootačka. Sve vrlinske vladike su uslovljene da ćute pod pretnjom da će biti optuženi za raskol, a ako bi i mi ostali prećutali ovo veliko bezakonje, onda se možemo početi polako pozdravljati sa istinom u SPC. Ukoliko Sveti arhijerejski Sabor donese odluku o kanonskoj krivici vladike Artemija i ako ona bude, naravno, utemeljena na poštovanju svetootačkih kanona, zdušno ćemo je prihvatiti, ma kakva ona bila.

„Miroljubivi” okupator

Vladika Atanasije je izneo niz najtežih optužbi, tvrdeći da su monasi manastira Sveti Arhangeli pseudoziloti, sektaši, otpadnici…
- Episkop Atanasije želi i njih i nas da etiketira kao ultrazilote, a nasuprot tome, kada se on „pritisne uza zid” nekim konkretnim pitanjem, izjavljuje da „kanone treba okačiti mačku o rep”. Iskušenja koja napadaju Crkvu se pojavljuju kroz ekumenizam a preko proekumenskih episkopa. Crkva nije episkop, a ni Sveti Sabor sam sobom nije Crkva; Crkva je skup svih koji nepopustljivo veruju u istinito pravoslavno učenje Hristom nam dato, a Svetim ocima nam rastumačeno i sačuvano, i u besceno nam nasleđe ostavljeno. Najveći greh koji postoji na zemlji je raskol (kao i jeres), a raskol je kada se grupa episkopa, zbog nesuštinskih stvari, odvoji od matice pomesne crkve. Ali, ovde ko god da prigovori Svetom Sinodu, dobije pretnju da će ga optužiti za raskolnika i odlučiti. U vrlo smo teškoj situaciji i to narod ne zna, a optužbe vladike Atanasija su, nažalost, samo klevete koje nisu potkrepljene ni jednim stvarnim našim gestom, a koje mu serviraju oni koji su ga i nahuškali na nas.

Bratstvo manastira Sveti Arhangeli nije dozvolilo da im se uruči niti pročita poziv da dođu u sadašnje sedište Eparhije raško-prizrenske, manastir Gračanicu i izjave kanonsku poslušnost. Nakon toga, vladika Atanasije je doneo odluku o epitimiji, koja ne predstavlja kaznu, već pedagošku meru…
- Epitimija predstavlja samo jedan segment u planskom osvajanju ove njima okupirane eparhije, tj. tendenciju da se apsolutno nadvlada nad nama, koji čekamo istinu jedino od Svetog Sabora svih episkopa. Atanasije je očekivao ili da je oni odbiju – pa da ih kanonski optuži, ili da mu dođu na poklonjenje kao stvarnom administratoru. Međutim, bratstvo manastira Sveti Arhangeli će poštovati epitimiju i neće služiti liturgiju po naređenju vladike Atanasija. Oni ovim gestom pokazuju svetootačku mudrost, sve radi mira i jedinstva Crkve, te mu neće uzvraćati istom merom. Okupator, kada otme tuđu teritoriju, po pravilu se potom ponaša miroljubivo, da bi u miru uživao tuđe blagodati, ali on i dalje, kod razumnih, ostaje okupator.

Težnje Irineja bačkog

U saopštenju na zvaničnom sajtu Raško-prizrenske eparhije stoji da je Crna Reka „drugi odmetnuti manastir”…
- Grube reči idu jedino od njih ka nama. Po celoj Srbiji pričaju da smo mi postali fanatici, a nisu dolazili kod nas deset godina. Ne dolaze nam, jer ne podnose da im se išta prigovori. Svi čekamo odluku Sabora koja će, duboko verujemo, biti po kanonima Svetih otaca. To bi značilo da se poštuje istina kojy pravoslavna crkva čuva, a ne da je svaki episkop u pravu samim tim što je rukopoložen. Kao i da ne može da izmišlja ono što nije po pravoslavnom učenju i predanju. Ukoliko se ne stane, već nastavi sa pojačavanjem težnji Irineja bačkog i Ignjatija braničevskog, za sve dublje i neprestano uvlačenje svih nas u mutne ekumensko-papističke vode, bićemo primorani da idemo u šume, ne zato što to želimo, već zato što nas neće trpeti kao svoje dobroželateljne im razobličitelje, jer mi, istine Božije radi, nikada ne možemo prihvatiti njihove jeretičke težnje.

Da li su tačne tvrdnje vladike Atanasija da se bratstvo manastira Sveti Arhangeli 2009. godine ponašalo kao „raspuštena družina” pred tadašnjim episkopom niškim Irinejem?
- U leto te godine u Prizrenu je došlo, kako on optužuje, do protivljenja prijema obnovljene episkopije. Poslednjih sedam godina sam živeo u crnorečkoj isposnici, tako da o svemu tome nedovoljno znam, ali, poznajući svo vladikino monaštvo mnogo bolje od „razmahanog nam gosta”, episkopa Atanasija, ne verujem da su se isti baš tako ponašali.

Državno-sinodske laži

Da li se ministar vepa Bogoljub Šijaković oglašavao u skorije vreme?
- Koliko znam, Bogoljub je dolazio kada su on, vladika Grigorije i Teodosije, posle tri sata mučnog razgovora, prisilili vladiku Artemija (pod pretnjom da će ga oglasiti raskolnikom) da potpiše naručenu izjavu, a sve to jedino stoga kako bi konačno ućutkali nas, koji smo spremni posvedočiti ove višegodišnje državno-sinodske laži i uzurpacije, ma i po cenu ovog prolaznog nam života. Na samom početku svega toga, episkop Artemije nam je rekao: „Mopao sam ovo da potpišem kako me ne bi optužili da izazivam raskol, a to što su uradili, da je bezakonje -bezakonje je”. Po Ustavu SPC-a i kanonima, nijedan episkop ne može biti smenjen na taj način. Bili su primorani da to urade sada, u najnezgodnije po njih vreme, pre početka Vaskršnjeg posta, koji su nam svima ove godine, nemirima svojim, sami razorili. To nikada ne bi tehnički uradili, da su imali bar malo vremena pred mentorima, a nemaju ga, jer se kasni sa pripremama oko diktiranog im dolaska pape i jeretičkih zbližavanja i ujedinjavanja; sve spoljne forme radi, a odričući se svetootačke istine Hristove.

Mislite li da bi se cve ovo dogodilo da je patrijarh Pavle živ?
- Upokojeni patrijarh Pavle, shvativši da mu se život približava kraju, otrgao se i usprotivio svim višegodišnjim ekumensko-jezuitskim prisilama na koje je ranije pokatkad pristajao, a koje su uglavnom dolazile iz episkopije u Novom Sadu, oličene uglavnom u težnjama da se prihvati dolazak pape. Čim im je pružio javni otpor po tom pitanju, zdrav i prav, poslat je odmah na VMA i, iskreno, vrlo mi je sumnjiv, kako njegov dugotrajni boravak tamo, tako još i više njegov, kako rekoše, „prirodni ovozemni kraj”. U ovo naročito sumnjam stoga što je izbor novog patrijarha usledio u prvi vanposni i vanpraznični slobodan dan. I sve samo zbog toga što im se žuri u zagrljaj papi i belosvetskim masonima.

Peticija za očuvanje vere

Posle Vaskršnjeg posta, monasi Eparhije raško-prizrenske organizovaće u svim većim gradovima Srbije sakupljanje potpisa za pismo kojim će od Sabora SPC tražiti da se očuva pravoslavna vera.
- Od Svetog četvrtka, 8. aprila, pa do početka sednice Svetog Sabora (koja će se održati ili 22. aprila ili 10. maja ove godine), svakodnevno od 10 do 20 sati, na javnim mestima prikupljaćemo potpise građana. Suština pisma je u molbi Svetom Saboru za očuvanje pravoslavne vere od novatorskih učenja i delovanja pojedinih episkopa, povratak oklevetanog episkopa Artemija na tron Sinodom uzurpirane mu eparhije, ali i državnim vlastima da prestanu sa tajnim i javnim višedecenijskim ekumenskim pritiscima na pojedine episkope i rad Svetog Sinoda SPC, te da ista ne forsira prekoračenja dejstava Svetog Sinoda. Molimo sve koji mogu pomoći u organizaciji ovoga skupljanja potpisa (štandskog tipa) u svojim mestima da se, što pre, jave na telefon 063-885-10-78 – kaže monah Antonije.

Mirjana Karić
Izvor: „Pravda“ (štampano izdanje), subota-nedelja, 27-28. mart 2010.




6 коментара у вези “Ako nadvladaju ekumenisti i Irinej bački i Ignatije braničevski, idemo u šumu”
  1. Е Браћо мора да постанете мало хитији!
    Прво и напрво Папа је Римо-Католик па му цео свет припада. А друго Масони су Јевреји па сада дали се Папа и Јевреји Слажу? Јао си га ако због уништавања православства они се сложе, То трба да се избегне.
    Али гледајте мало дубље нису Срби Чисти православци погледајте и протражите свет, има свуда истинских Православца, па уједините се са њима ено руси Епископ Тихон из Омсла Сибир, па ено срби под Грцима старо календарцима. Не будите лењи ако већ напуште ваша огњишта види Грке или Тихона можда они има мирнији или кориснији Deal.
    АЦА

  2. Patrijarh Moskovski i cele Rusije Kiril:

    “«Ako se sretnemo sa čovekom, koji tvrdi da se bori za čistotu Pravoslavlja, ali je u njegovim očima opasni oganj gneva, njemu se čude jeretici, on je spreman da ide u boj i za podelu Crkve, spreman je da pokoleba osnove crkvene zajednice, tobože stiteći Pravoslavlje; kada u čoveku …ne nalazimo ljubav, već samo gnev, – to je prvi znak jeretika, «vuka u ovčijoj koži», sličnog Ariju, Nestoriju i mnogim drugima, koji su plameno propovedali nemajući ljubavi u srcu i koji su bili spremni da radi dokazivanja svoje ispravnosti idu na podelu crkvenog života», – rekao je dalje Predstavnik Ruske Pravoslavne Crkve.

    «Ako od takvog čoveka čujemo mnogo toga prljavog, što se obrušava na Crkvu i njene služitelje, ukoliko čujemo plamene pozive na borbu, podelu i spasavanje Pravoslavlja čak do smrti, kada čujemo slogan: «Pravoslavlje ili smrt!», – «treba da se pazimo sličnih propovednika», – uveren je Svjatijejši Vladika.

    «Nikada Gospod nije govorio: «Moje učenje ili smrt!». Nijedan apostol nije uzvikivao: «Pravoslavlje ili smrt!» jer je Pravoslavlje – život večni, radost u Svetom Duhu, lepota života. Smrt je – trulež, posledica grehovnog pada i djavolskog delovanja», – podvukao je Predstavnik Ruske Crkve i dodao da se u naše dane s vremena na vreme pojavljuju lažni učitelji, koji sablažnjavaju narod pozivima da se spasava Pravoslavlje i njegova čistota i ponavljaju tu opasnu, lažnu i unutrašnje protivurečnu lozinku: «Pravoslavlje ili smrt!».

    «U očima tih ljudi nećete naći ljubav, tamo gori djavolski oganj gordosti, težnje ka crkvenoj vlasti, rušenju crkvenog jedinstva, iako spolja sve može da se odene u dobre odežde, blagočestivu spoljašnost», – nastavio je njegova Svetost primetivši da nekada i na parohijama nastaju podele izmedju duhovništva i mirjana; oni su često povezani sa borbom za neko prvenstvo i vlast u parohiji: «Znamo kako mogu da se razdvoje vernici grupišući se oko jednog ili drugog sveštenika. Poštovanje ovog ili onog pastira i ljubav prema njemu je zakonska, ali podela u ime ljubavi je – grehovna, jer tamo gde ima ljubavi ne može da bude podela».

    «Treba da čuvamo ne samo jedinstvo Vaseljenskog Pravoslavlja od nekih jeresi i raskola, i ne samo da kao zenicu oka treba da čuvamo jedinstvo naše Pomesne Crkve- mučenice, već i jedinstvo naših parohija, manastira, imajući na umu najvažniji kriterijum ocene delatnosti bilo kog crkvenog delatelja od Patrijarha do mirjanina – ljubav. Ako postoji ljubav – tu je i Hristos. Ako nema ljubavi – nema Hrista», – rekao je Svjatijejši Patrijarh Moskovski i cele Rusije Kiril.

    U zaključku njegova Svetost je poželeo bogomoljcima da se poučavaju primerima iz prošlosti, nadahnjujući se podvigom svetih Otaca sedam Vaseljenskih Sabora, koji su štitili i podržavali jedinstvo Hristove Crkve, i pozivali sve da čuvaju jedinstvo Crkve, učvrščujući u osnovi crkvenog života Bogom odredjeni zakon ljubavi.”

    http://www.pravmir.ru/article_3886.html

  3. Ovako laje i ujedaja vaseljanski D-O-DZ.

  4. blazujka samo tebe vidim da lajes o ona te lepo opsiao:

    “«Ako se sretnemo sa čovekom, koji tvrdi da se bori za čistotu Pravoslavlja, ali je u njegovim očima opasni oganj gneva, njemu se čude jeretici, on je spreman da ide u boj i za podelu Crkve, spreman je da pokoleba osnove crkvene zajednice, tobože stiteći Pravoslavlje; kada u čoveku …ne nalazimo ljubav, već samo gnev, – to je prvi znak jeretika…

  5. Увредљиви коментари неће бити објављени а аутор истих биће избрисан из листе коментатора.

  6. Jeretici su ti oni tvoji sto papi ruku ljube i na kolena klece ,a ti znas i ko su .Eno ti administratora na Kosovu blag ,posten i miran sve mu ljubav iz ustiju tece ,zbori lepo i dela umiljato ko i svi jeretici.
    Hoces redom da vam dela nabrajamo ,godinama vas posmatramo kako se grupisete i branite svoja zajednicka nedela ,milostinju u dzepove trpate ,bogatite se na racun milostinje …Kad god vam je prilika citirate Bozije reci i njima vernike po glavi udarate ,ujedate demagogijom i zajednickom ljubavi u Hristu .Ima onih koji sa papom u ljubavi nikada nece i prestanite da gonite vase neistomisljenike i da ih u ime vaseg unijacenja nazivate pogrdnim imenima .
    I znamo mi kada je Ruska patrijarsija na prevaru otela crkvena imanja u inostranstvu i zamenila svestenstvo koje nije htelo zajedno sa narodom da materjalno preda Rusiji imanja koja joj nisu ni pripadala .Tako su oni sami sebi napravili podelu ,pljackom crkvenih imanja uzdigli sebe a neistomisljenike proterali .Bukvalno su fizickim napadom izbacivali svestenstvo u vreme liturgije i postavili vec svoje odredjene po zadatku .Nemoj mi molim te o njima ,znamo ih dobrim delom.To ti sada isto u dijaspori cini i SPC ,u Kanadi, Americi ,Australiji ,koristi sve moguce prljave nacine da dodje do vlasnistva imanja u inostranstvu .Pod parolom Zajedno u Hristu za jednu crkvu ,duhovno propovedanje trpaju u dzepove a neistomisljenike proteruju .
    Hvala ti na citatima ,vidim da lepo citiras ,ali garantujem da tako ne delas .


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo