Вести

Povodom pisma organizacije “Zabrinuti mirjani Australije Inc.“ od 2. marta 2010. godine upućenog Svetom Arhijerejskom Sinodu i Svetom Arhijerejskom Saboru:

++++

Na prvom mestu izražavamo Naše zgražavanje nad sadržajem pomenutog dokumenta jedne korporacije koja je po sopstvenoj definiciji “Odbor za očuvanje Integriteta, Imena i Ustava Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve Eparhije za Australiju i Novi Zeland“ a čiji grb je grb bivše “Slobodne“ crkve, jer je njihov idol – raskol. Isto pismo zbog svih gluposti u njemu izrečenih ne zavređuje nikakav komentar, budući da samo dovoljno jasno govori sa kakvim se (ne)karakterima svakodnevno suočavamo u Našim nastojanjima da, uz jednodušnu podršku sveštenstva i vernog naroda, izvedemo konačno formalno-pravno ujedinjenje Srpske Pravoslavne Crkve u Australiji i Novom Zelandu.

Ipak, zbog činjenice da se pismom želi ostaviti utisak da iza njega stoje brojne organizacije ovdašnjih Srba, dok se uistinu radi o fantomskim društvima koja predstavljaju jednu istu grupu od par desetina osoba, dužni smo javno reći da se ni ova njihova raskolnička akcija nikako ne može poistovetiti sa Srbima Australije. Prišivanje sramnog sadržaja pisma Srbima Australije bezočni je bezobrazluk i laž, jednako kao i sve što se u istom pismu nalazi, i ima za cilj da najnoviju beslovesnu aktivnost ove grupe nesrećnika predstavi opšte-važnom.

Najpre treba imati u vidu da su osnivači i najistaknutiji članovi organizacije “Zabrinuti mirjani Australije Inc.“ gotovo isti oni koji su uzurpirali i potpuno degenerisali Imovinsko povereništvo (Property Trust) nekadašnje “Slobodne“ Srpske Pravoslavne Crkve-Eparhije za Australiju i Novi Zeland.

Perjanice povampirenog, a zapravo u uskom krugu ljudi nikada potpuno iskorenjenog raskola u Australiji, takvih su dela i očigledno, nisu se nikada libili da javno istrajavaju na takvom svome putu. Nažalost, iako su ih pojedine crkveno-školske opštine zbog pronevera novca i prisvajanja nepokretne imovine isključivale iz svojih redova, oni su uvek nalazili utočište u Imovinskom povereništvu koje je, kao da se radi o potpuno necrkvenom entitetu, još od vremena Naših prethodnika postalo nedodirljivo za bilo kakvu kanonsku vlast Episkopa i eparhijskih organa.

Koristeći svoju poziciju, smatrali su svakako da je za njihov imidž korisno prebaciti pažnju sa njihove materijalne pohlepe na teren navodne borbe za očuvanje, tobož pravoslavne vere, kao da su je oni sami ikada spoznali i imali. Tako su, kao protiv-akcija donošenju zajedničkog Ustava, odnosno postizanju jedinstva, osnovani “Zabrinuti mirjani“ čije je jedino oružje laganje i obmanjivanje javnosti. Direktno ili indirektno, oni su pokrenuli ili podržavali i kontrolisali nekoliko veb-sajtova u Australiji kako bi laganjem i varanjem javnosti odbijali pravoslavne Srbe od svoje Crkve. Danas su “Zabrinuti mirjani“ najaktivniji saradnici najgoreg od sličnih veb-sajtova – novinar.de, a stalnim objavljivanjem svojih oglasa u lokalnim novinama pod zloupotrebljenim grbom Srpske Pravoslavne Crkve, bilo kao Imovinsko povereništvo ili “Zabrinuti mirjani“ ne posustaju u svom obmanjivanju naroda. Podsetićemo i da su za 2009. godinu izdali svoj tzv. crkveni kalendar kojim su direktno i javno uputili poziv raščinjenom i razmonašenom episkopu Damaskinu (Davidoviću) sa molbom da preuzme “slobodnu“ eparhiju.

Isti ovi, tobože za opšte dobro zabrinuti i tobože pravoslavni Srbi, su Našim sveštenicima, u Našem odsustvu, ove godine za Savindan, zabranili ulazak u manastirsku crkvu u kojoj je istovremeno nekakvu svoju službu držao raščinjeni sveštenik Dragan Saračević, koji se na internet prezentaciji sekte pod imenom “Starokalendarska grčka crkva u Australiji“ pojavljuje kao sveštenik njihovih crkava: Sv. Vladike Nikolaja Žičkog u Sidneju i, zamislite – Sv. Georgija na Forestu u Kanberi. Istovremeno, u crkvi Sv. Nikole u Južnom Brizbejnu, članovi Zabrinutih mirjana su po svojoj veri otpustili kanonskog srpskog sveštenika i otkazali poslušnost Episkopu i eparhijskim organima, i doveli za svog “paroha“ izvesnog Petra Fomina, suspendovanog sveštenika Ruske Zagranične Crkve. Fomin je, brže bolje, ovaj srpski hram svrstao pod vlast samozvanog i lažnog episkopa Tihona sibirskog. Očekujemo da će pravedno Australijsko pravosuđe u dogledno vreme vratiti ovaj hram u okrilje Srpske pravoslavne crkve. Za crkvu Sv. Kralja Stefana Dečanskog u Frenkstonu su srpski raskolnici, u duhu svoje vere, unajmili izvesnog Jovana Šmelca, takođe suspendovanog ruskog jeromonaha koji se izdaje za namesnika u jurisdikciji izvesnog raščinjenog episkopa Agatangla lažno predstavljajućeg kao poglavara Zagranične Ruske Crkve.

Koliko sledbenika imaju ovi nesrećnici lako je zaključiti gledajući kako u velikoj travnatoj porti iste crkve pasu životinje iz cirkusa, čime gospoda zabrinuta za sudbinu Srpske pravoslavne crkve i naroda valjda obezbeđuju sredstva za opstanak ove, nekada najposećenije Srpske crkve u Melburnu. Interesantno je primetiti i kako se ovi naši nesrećni Srbi “Zabrinuti mirjani“ ne libe da, isto tako nesrećne suspendovane Ruske sveštenike, koji lutaju po svetu jer nisu želeli da prihvate Bogom blagosloveno pomirenje Ruske zagranične crkve sa Moskovskom patrijaršijom, stavljaju u položaj iz kojeg im nema povratka. Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit Ilarion Prvojerarh Ruske zagranične crkve je bio prinuđen da protiv njih pokrene crkveno-sudski postupak za raščinjenje. Tako se opet potvrđuju reči Sv. apostola Pavla da čoveka jeretika posle prvog i drugog savetovanja treba izbegavati znajući da se takav izopačio i da grešeći sam na sebe navlači osudu (Tit 3, 10-11).

Istovremeno, kao što u njihovom nečuveno bezobraznom pismu stoji, jedini čiji episkopski autoritet tobože prepoznaju i poštuju je Njegovo Preosveštenstvo Episkop Artemije. Nažalost, moramo jasno reći da su ovi neodgovorni ljudi u jednom navratu ranije uspeli da uvuku u svoje probleme i saradnju sa sektašima Grcima tzv. Starokalendarcima i ekskomunicaranim “belim monahinjama“ u samoproglašenom sestrinstvu Sv. Jovana Milostivog kod Melburna i Episkopa Artemija, kao da on nema već i bez njih dovoljno sopstvenih muka i problema na Kosovu i Metohiji.

Takođe, ranije objavljeno pismo “Javna ispovest Episkopu Artemiju“ i zatim pismo sa pretnjama smrću Episkopu Teodosiju lipljanskom radi navodne odbrane Kosova i Metohije i Episkopa Artemija koje je došlo iz Đilonga, pisano je, uvereni smo, od istih osoba koje su pisale i pismo koje je povod ovog Našeg obraćanja.

Smatramo da se protiv ovih zloupotreba imena bilo kog Episkopa Srpske Pravoslavne Crkve mora najotvorenije istupiti i odrediti, kako bi se dalo na znanje ljudima ovakvog karaktera da za svoja nedela nemaju podršku ni kod jednog od Arhijereja, niti da se mogu nadati da bi oživljavanje raskola koji snevaju stvorilo poziciju u kojoj će oni biti sagovornici na najvišem nivou sa mogućnošću uslovljavanja radi očuvanja toliko voljenih materijalnih privilegija.

+IRINEJ

Episkop australijsko-novozelandski
Administrator Eparhije za Australiju i Novi Zeland
Mitropolije Novogračaničke

izvor: SPC.RS

Илустрација и формат текста новинар.де

+++

+++

+++

РЕДАКЦИЈСКИ КОМЕНТАР

Како то изгледа када се два АДМИНИСТРАТОРА удруже погледајте, на тренутно окупираном сајту  епархија-призрен.цом: http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/eparhija-australijsko-novozelandska-povodom-pisma-podrske-ep-artemiju-od-strane-zabrinutih-mir

+++

Епархија Аустралијско-новозеландска поводом писма подршке Еп. Артемију од стране „Забринутих мирјана Аустралије Inc.“
23. Март 2010 – 15:29

УВОДНИ КОМЕНТАР УРЕДНИШТВА ИНФО-СЛУЖБЕ ЕРП

Поводом читавог низа текстова и „отворених писама упућених Св. Архијерејском Синоду СПЦ“, који се ових дана пласирају на разним атницрквеним и расколничким интернет презентацијама и форумима, тобоже у знак подршке Епископу Артемију и „одбрани Православља у СПЦ од јереси“ доносимо у прилогу и данашње Званично Саопштење Епископа Аустралијско-новозеландског и Администратора Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Новограчаничке Митрополије Г. Иринеја у коме се подробније објашњава ко стоји иза тзв. писма „Забринутих мирјана Аустралије Inc“ од 2. марта ове године. Као што се може закључити из овог Саопштења, као уосталом и из читаве поплаве текстова које ових дана наводно пишу и потписују разне групе и групице „забринутих“ мирјана, реч је о лицима која користе интернет да би створили утисак о својој бројности и наводној подршци народа, иако је, као што је у овом случају реч, то најчешће маргинална група људи, који су већ изашли из окриља Мајке Цркве и кренули путем раскола.

Последњих година, након пада комунистичке идеологије и развојем информативне технологије (посебно интернета) широм православног света појавиле су се групе одметнутих или самопроглашених клирика са својим слепо-послушним следбеницима који уносе смутњу у верни народ Цркве Христове. Реч је наравно о лутајућим групама „спаситеља Православља“, шарлатана-харизматика, надри-каноничара, разних псеудо-духовника, а најчешће људи посрнулог морала, које функционишу као секте са неприкосновеним култом личности свог духовног вође. Следбеници ових пара-црквених група користе најчешће политичку идеологију, теорије завере, антиглобализам или псеудо-зилотизам да би оправдали своје постојање које виде у активној борби против Цркве и црквено-канонског поретка и привукли нове следбенике. Таквих мини-раскола има посвуда у свету, посебно у САД и Аустралији, а на нашим просторима су познате лажна „црква“ Мираша Дедеића или новопроглашена секта под именом „Хрватска православна црква“ иза којих стоје назадне политичке идеологије, а не верни народ и канонски поредак Цркве Православне.

+++