logo logo logo logo
Рубрика: Аустралија, Актуелно, Америка, Русија, Религија, Србија, Европа    Аутор: новинарство    694 пута прочитано    Датум: 21.03.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Monasi kažnjeni zbog neposlušnostiNakon što je četrdesetodnevnim uskraćivanjem pričešća monasima i zabranom bogosluženja u manastiru Svetih Arhanđela kod Prizrena vladika Atanasije Jevtić,

+++

privremeni administrator Eparhije raško-prizrenske, kaznio monahe na čelu sa igumanom Benediktom, bratstvo tog manastira oglasilo se saopštenjem za javnost u kojem negira optužbe i ističe da im vladika Atanasije “preti, zastrašuje i ucenjuje ih”.

Oni su optužbe iz saopštenja vladike Atanasija ocenili kao “neutemeljene i besmislene”. Bratstvo je, istovremeno, poručilo da “prihvata svaku kaznu i epitimiju, nametnutu od preosvećenog episkopa-administratora Atanasija”.

U manastirskom saopštenju navodi se takođe da vladika Atanasije “zahteva da monaštvo daje pisane izjave i overene potvrde da se sa sinodskim odlukama slaže”, a da se “u takvim ‘prepadima’ poseže za pretnjama, zastrašivanjima i ucenama”.

Monasi kažnjeni zbog neposlušnosti

Podsećanja radi, bratstvo je kažnjeno zbog, kako je saopštio vladika Atanasije, ”neposlušnosti Svetom arhijerejskom sinodu SPC (koji je svojom odlukom od 13. februara 2010. privremeno smenio episkopa Artemija i za administratora Eparhije raško-prizrenske i kosovsko-metohijske postavio episkopa Atanasija, sa svim pravima eparhijskog arhijereja)”, kao i ”zbog neprihvatanja kanonski postavljenog episkopa”.

Pored, „zavere i grupašenja”, na teret im se stavlja ”kršenje kanonskog i monaškog reda i poretka”, te širenje ”smutnje, laži i kleveta među vernim narodom”.

Bratstvo Svetih Arhangela odbija da, kako kažu, “potpisuje bilo kakve izjave lojalnosti, jer je nelicemerno i nesumnjivo verno svojoj svetosavskoj crkvi, njenom učenju i njenim kanonima, što je pokazalo i svojim životom dokazalo”.

“Ono što još veću sablazan i ogorčenje izaziva je da takve prisilne i nametnute izjave lojalnosti na Balkanu nisu tražene još otkako je Franjo Tuđman tražio od krajiških Srba i Slobodan Milošević od kosmetskih Šiptara”, navode, između ostalog, monasi.

Bratstvo, takođe, kaže da sinodska odluka o privremenom razrešenju vladike raško-prizrenskog Artemija sa episkopske dužnosti “nije utemeljena, niti na svetim kanonima pravoslavne crkve, koji ne poznaju privremeno ili bilo kakvo drugo razrešenje episkopa upravljanja eparhijom, osim po njegovoj dokazanoj krivici i kanonskoj osudi što ovde očigledno nije slučaj”.

Portal ”Vestionline” u celosti prenosi saopštenje bratstva manastira Svetih Arhangela kod Prizrena.

+++

+++

+++


SAOPŠTENJE ZA JAVNOST BRATSTVA MANASTIRA SVETIH ARHANGELA KOD PRIZRENA

Radi objektivnog i nejednostranog obaveštavanja verujućeg naroda i celokupne srpske javnosti, bratstvo manastira Svetih Arhangela kod Prizrena primorano je da se ovim putem po prvi put javno oglasi.

Pri svojoj jučerašnjoj poseti manastiru Sv. Arhangela, Njegovo Preosveštenstvo, umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački, administrator eparhije raško-prizrenske i kosovsko-metohijske, Atanasije, još je po samom svom dolasku u manastir, već sa manastirske kapije zahtevao od nastojatelja manastira, jeromonaha Benedikta da izjavi da prihvata odluke Sinoda vezane za eparhiju raško-prizrensku i uslovio svoj ulazak u manastir potvrđivanjem prihvatanja rečene sinodske odluke.

I pored nekoliko puta ponovljenog poziva Njegovom Preosveštenstvu da najpre uđe u manastirsku crkvicu, jedinu bogomolju obnovljenu nakon zlosrećnog rušenja i paljevine od šiptarske rulje 2004. godine, i da nakon toga sedne pa da sa nastojateljem porazgovara o nastalom problemu i situaciji, on je to odbio i navaljivanjem nastojao da mu nastojatelj najpre kaže da li prihvata odluke Sv. Sinoda.

Na to je jeromonah Benedikt odgovorio da odluku ne prihvata, na šta se Njegovo Preosveštenstvo okrenulo i odmah iz manastira udaljilo. Naravno, nije bilo vremena da se objasni i sledeće:

Smatramo da odluka Sv. Sinoda nije utemeljena niti na Svetim kanonima Pravoslavne Crkve, (koji ne poznaju privremeno, ili bilo kakvo drugo razrešenje episkopa upravljanja eparhijom, osim po njegovoj dokazanoj krivici i kanonskoj osudi, što ovde očigledno nije slučaj), niti pak na Ustavu Srpske Pravoslavne Crkve (koji dopušta da Sinod u prvoj instanci SUDI, ali ne i PRESUĐUJE Arhijereju – čl. 70, tačka 35b – što se jasno vidi i iz člana 111. Ustava koji govori da od uprave eparhijom eparhijskog Arhijereja može ukloniti SAMO SVETI ARHIJEREJSKI SABOR).

Uprkos tome, u svome smirenju, vladika Artemije je nekoliko puta izjavio da on odluke Sinoda, iako se sa njima ne slaže, prihvata, a to je pokazao i time što eparhijom niti upravlja, niti pokušava da se u bilo čemu nametne već mu postavljenom Administratoru. Samim tim, posao bi trebalo da je za sada završen i da čeka konačnu odluku Svetog Arhijerejskog Sabora.

Ipak, Administrator Atanasije, neumorno pokušava da na razne načine potvrdi i povtori lojalnost monaštva koje na bilo koji način iskazuje svoje sumnje da su odluke Sv. Sinoda zaista bile samo dobronamerne, crkvograditeljske i bratske, a to su su u štampi i raznim sredstvima javnog informisanja već izneli mnogobrojni javni delatnici, pravnici, književnic, profesori, analitičari, jednom rečju, mnogi iz naroda Božjeg.

Tako on po određenim manastirima zahteva da monaštvo daje pisane izjave i overene potvrde da se sa Sinodskim odlukama slaže. Najčešće se u takvim ”prepadima” poseže za pretnjama, zastrašivanjima i ucenama (a svega je, zaista, bivalo, osim batina i ostale fizičke sile, koja se za sada ni na kome, još od onog zlosrećnog 14. februara pred gračaničkom kapijom, kada su plaćeni batinaši pokušali da biju monahe, nije primenjivala).

Ono što još veću sablazan i ogorčenje izaziva je da takve prisilne i nametnute izjave lojalnosti na Balkanu nisu tražene još otkako je to Franjo Tuđman tražio od krajiških Srba i Slobodan Milošević od kosmetskih Šiptara.

Bratstvo ovoga manastira jasno ponavlja da odbija da potpisuje bilo kakve izjave lojalnosti, jer je nelicemerno i nesumnjivo verno svojoj Svetosavskoj Crkvi, Njenom učenju i Njenim kanonima, što je pokazalo i dokazalo i svojim životom, ne plašeći se ni šiptarskog pogroma i paljevine, ni zločinačke arnautske ruke pred kojom je jedva živu glavu izvuklo, a potom se opet na razorene i spaljene manastirske ruševine vratilo) nastavljajući da, kamen po kamen, a molitvom za molitvom, krene da obnavlja ono što je zločinačka ruka, ne po prvi put, no vekovima, rastakala i rušila.

Sve to nije Episkopu-Administratoru značilo ništa pa je, ne od juče no poodavno, i to godinama pre no što je postavljen za administratora ove bogospasavane eparhije, bratiju našeg manastira ”častio” najpogrdnijim izrazima i epitetima koji više pristaju dnu uličnog žargona nego jednom episkopu.

Tako nas je nazivao raspuštenom bandom, zilotima-zurlotima, monasima-nemonasima, Apačima i banditima (oca Benedikta), otvorenim ludacima i nesrećnicima (oca Ksenofonta) zašta postoje mnogobrojni svedoci.

Isto tako, poznato je da nas je svrstavao i u neku grupu takozvanih ”Simeonovih” pomagača i trabanata, saučesnika u nekoj tobožnjoj pljački i krađi, učesnika na anticrkvenim, paracrkvenim i ostalim internet stranicama i forumima, i ko zna gde smo još smešteni kao učesnici, saučesnici, zaverenici i pomagači raznih zločinačkih udruženih poduhvata, a sve to bez trunke ikakvih dokaza, osim duboke, preduboke i neobjašnjive, mržnje i besa prema svakom ko se samo i usudi misliti ili, ne daj Bože, javno reći da nije sve baš onako kako objave apsolutno nepogrešivi koji, valjda, imaju svaku tapiju i ekskluzivno pravo vlasnika i tumača istine.

Ko bi pobrojao i odgovorio na sve neutemeljene i besmislene optužbe, izrečene i u ovoj poslednjoj odluci (koju, u vidu pisanog akta i nismo još uvek dobili, nego za nju saznadosmo iz sredstava javnog informisanja pa tako na nju i javno reagujemo)?

Da ukažemo bar na jednu od njih, a to je da je bratstvo ovog manastira sprečavalo vernike grada Prizrena da idu na Liturgiju u svoju Sabornu crkvu u Prizrenu (pitamo se, kojim li smo to načinom mi mogli sprečavati slobodne ljude da idu tamo u Crkvu, i ko nam je tu silu i moć dao, i nismo li, što ne dao Bog, zasenjivali i opsenjivali te ljude nekim moćima, priču kakvu Episkop-Administrator pripisuje Arhimandritu ocu Simeonu nad našim Avom, Vladikom Artemijem).

Uostalom, tu je Prizren i tu su Prizrenci, barem ono malo crkvenog naroda što je ostalo i opstalo, pa svakog čovek može i ponaosob da pita čime smo to branili, zabranjivali i sprečavali?

No, i pored svega, bratstvo našeg manastira prihvata svaku kaznu i epitimiju nametnutu nam od Preosvećenog Episkopa-Administratora Atanasija, i zasigurno nećemo služiti Sv. Liturgiju, kako je on naredio, jer ne bismo želeli da postupimo na isti način, navlačeći na sebe kanonsku osudu i prokletstvo, kao i bratija manastira Visoki Dečani koja su, kada im je zabrana sveštenosluženja i pričešća bila određena od zakonitog i kanonskog episkopa Artemija, avgusta 2008. godine, i to zbog njihovog nasilničkog ponašanja uz nanošenje telesnih povreda, bez ikakvog stida i srama već idućeg dana po dobijanju zvaničnog akta Sv. Liturgiju služila i još se time u medijima hvalila.

Naravno, oni su za tu svoju neposlušnost, koja po Svetim Kanonima podleže raščinjenju, bili još od Svetog Sinoda nagrađeni, eto, do te mere da je kanonski episkop katedre raškoprizrenske suspenodovan i smenjen.

No, slava Bogu za sve!. Ni Šiptari, sateravši nas u bodljikavom žicom omeđenu ”slobodu”, sa parčetom neba iznad, a stenovitim planinama i orlovim gnezdima oko nas, ni rasturen i rastočen, opaljen mržnjom, kamen, nisu mogli oduzeti i omeđiti onu Slobodu, istinsku i jedinu, koja se žicom ne da vezati.

Jer ostala nam je Životodavna i Svenapajajuća, Slobodna i oslobađajuća Sveta Liturgija. Evo, sad i nje nema, no ostaje opet slobodna i živa duša, Slobodni i Živi Duh, koje ne može niko oduzeti, jer žive i dišu gde hoće.

Ostaje nam, na kraju, da Episkopu-Administratoru poželimo da u miru provede ostatak Svete Četrdesetnice i da u radosti proslavi svetu i najradosniju Pashu Hristovu, a mi, kao što je nastojatelj jeromonah Benedikt juče i njemu izjavio, ostajemo u nadi da će Sveti Arhijerejski Sabor o eparhiji i Episkopu raškoprizrenskom doneti odluku kanonsku i svetootačku, pravednu, nepristrasnu i ni pod čijim pritiskom.

Ponavljamo da ćemo je, KAKVA GOD ONA BILA, prihvatiti i kao verna svetosavska čeda, sa ljubavlju celivati, jer zasigurno nismo ni zaverenici ni grupaši, ni raskolnici ni vinovnici nereda i sablazni u Crkvi Božijoj, kako nas hoće strašni izrazi Episkopa-Administratora predstaviti, no samo čeda oca utamničenoga koga ljubimo, iako grešni, pokajnici i trudbenici po moći svojih raslabljenih snaga pokolenja poslednjih vremena, što mnogi od verujućih Srba Prizrena, Orahovca, Sirinićke i Sredačke župe, koji su se na izvoru svetinje Svetih Arhangela Dušanovih, Prizrenskih i Srpskih, Duhom napajali, uvek mogu i zasigurno hoće, potvrditi.

Jeromonah Benedikt

sa svim u Hristu bratstvom manastira Sv. Arhangela

Man.Sv.Arhangel

+++

+++

+++

21. 03. 2010. 14:14h | R. Lončar – Vesti





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo