Вести

Епископ Атанасије прорекао сопствени нож пре десет година:

“Има овде и у Грачаници таквих људи који се спремају да Владици (Артемију) неко зло ураде, и протерају га.“ “Такви су лажови и лицемери.“(11)

Часлав М. Дамјановић, 19.03.2010

+++

“Ревнитељи мржње“ или “Ревнитељ мржње“?

Иако се својом праскавом речитошћу претвара као да исказује Веру – претвара јер његова речитост је уствари демагошка фразеологија којом одражава неуравнотежену испразност сопствене душе… иако наметнут од узурпатора Синода за такозваног привременог администратора – такозваног јер заправо је комбиновани политком-инквизитора отете рашко-призренске епархије – у лажној хаотичности у коју нас систематски утапа сотонистичка обмана “Свејереси“ – својим службеним црквеним, теолошким, па самим тим и верским “Упутством“ – иапк је епископ Атанасије тај који нас је – мада ненамерно – усмерио на чињеницу да је Вера – стварни разлог свргнућа и распећа владике Артемија.

Службено “Упутство“ јесте заиста катихзис, заправо ферман… управо извршна директива Централног Комитета Ватикана за драстичну примену Догме.

Ферман “службено“ проглашава “субверзивним“ – па према томе и кажњивим – иако ти термини нису употребљени – ширењe “антицрквених, антиканонских и антиправославних обмана: како je одлука Св. Арх. Синода СПЦркве о смењивању Еп. Артемија и постављању Епископа Администратора наводно “исхитрена и нагла“ као и распредање лажи да је “одлука само Синода“ а да “Синод није важан“ јер је важан “само Св. Арх. Сабор СПЦркве.“

Сходно Ферману, ширење оваквих лажи је “субверзивно“ зато јер “само посуновраћена свест и савест може “забијати клин“ између ова два (ширег и ужег) тела Саборног бића Цркве Православне.“

Према томе, иако ферман очигледно није производ ни верског нити логичног расуђивања, ипак наводи на логичан закључак да се “субверзивност“ своди на следћа суштинска питања:

Да ли су православни ревнитељи – “ревнитељи мржње“?

Или је “ревнитељ мржње“ епископ Атанасије, потписник службеног фермана у име Синода?
Да ли су “посувраћени свест и савест“ православних ревнитеља?

Или су “посувраћени свест и савест“ узурпатора Синода и њиховог представника епископа Атанасија?
Да ли се “клин“ “забија“ између два црквена “тела“ – Синода и Сабора, названих “ширим и ужим телом“?
Или се “клин“ “забија“ у “тело Саборног бића Цркве Православне“?
Или према томе…

Да ли “посуновраћена свест и савест“ “забија клин“ осим у “тело саборног бића Цркве Православне“ – “забија клин“ такође и у Духовно Биће Православља којем је Црква одговорна и обавезна да служи?
Према томе, питање је да ли је “забијање клина“ формално:

Да ли је “клин забијен“ само саборности – а јесте јој забијен јер у периоду којим се противканонско свргавање владике Артемија “службено као оправдава“ наводном оптужбом да владика Артемије “није извршио ниједну одлуку Сабора и Синода од 2006. године“ – а баш у том периоду узурпатори Синода су свели Сабор, па према томе и Саборност – на мртво слово на папиру? Пошто јесте тако, то доводи до закључка да “посуновраћена свест и савест“ узурпатора не “забија клин“ само формалном – већ и суштинском:

“Посуновраћена свест и савест“ узурпатора “забија клин“ – Вери!

Вери као таквој – па према томе и Правом Слављу као таквом – и Духовном Бићу Цркве као такве – па сходно свему томе – “забија клин“ и самом Веровању у Бога као таквом!

Та чињеница је суштина која изискује одговор на већ раније наглашено Верско питање:

Да ли су православни ревнитељи – “ревнитељи мржње“ – или су “ревнитељ мржње“ уствари узурпатори Синода у чије име, по чијем налогу, или уз чији недостатак Вере је епископ Атанасије службено издао Ферман?

На то питање одговора сам епископ Атанасије сопственом формулацијом упућивања фермана “Часном Свештенству, преподобном Монаштву и благочестивом верном Народу Богоспасаване Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске“:

Пошто је епархија узапћена свргавањем владике Артемија, и пошто епископ Атанасије тврди у “Службеном Упутству“ да је узапћена епархија сада – “Богоспасавана“ – из те формулације недвосмислено произилази закључак да и епископ Атанасије – и Синод – сматрају себе – и то “службено“ – за Господа Бога!
Како то?

Па тако јер тврде да они – “Богоспасавају“ – узапћену епархију!

На тој грешној и јеретичкој службеној узурпацији Господњег прерогатива – заснива се њихов оптужба да “бесавесне и цркворазорне лажи и клевете“ од стране верника, заправо “ревнитеља мржње“ и њихове “посуновраћене свести и савести“ – “могу само отежати положај Владици Артемију“ – до чега Синоду наводно није стало… јер Владику Артемија узурпатори Синода наводно нису свргли нити због своје личне нити службене (не)наводне “(не)посуновраћене свести“ нити “(не)посувраћене савести“!

Та јеретичка формулација би требало да службено обмане јавност да уопште не постоје ниакви узурпатори и никаква узурпација, и да су, према томе, тужбе верника да је Вера узурпирана – наводно чиста фантазмагорија!
Зашто?

Зато јер се “цркворазорне лажи“ од стране верника“, који су службено проглашени за “ревнитеље мржње“ – и то због њихове наводно “посуновраћене свести и савести“ – “могу приписати“ владики Артемију – што се службено наводно никако не жели – а наводно поготово зато што је “то тежак канонски преступ“ који чак “подлеже суду и рашчињењу“!2

Причам ти причу… службено лагање, на које смо несрећом већ задуго натерани – јесте нискост!
Али… када Црква службено лаже – то је скрнављење!

А да заиста лаже доказује:
Ко проглашује лаж? И ко кога оптужује за лаж?

Лаж проглашује онај ко је на службеном положају! И баш зато што је на службеном положају – зато тај службено оптужује вернике за “цркворазорне лажи“!
То говори само за себе:

Пошто наводне “цркворазорне лажи“ заиста доводе у питање јеретичко уживацију у службеном положају и јеретичко иживљавање службеном моћи – зато се положај и моћ штите јеретички – штите се клеветама и лажним оптуживањем – значи обмањивањем – значи… шти те се лагањем!

Међутим… Вери се уопште – не спомиње!

Зашто то? Зар није логичније да “Богоспасавајући“ Веру – Црква учини оно што јој је дужност – да јасно и гласно оптужи вернике за јерес, оптужи владику Артемија за јерес, оптужи све нас који заступамо Чистоту Вере владике Артемија – за јеретичаре?

То је једино на шта Црква има право!
И што је много важније:
То је једино што јесте дужност Цркве!
Јер је та одговорност јесте једини разлог њеног постојања!
Међутим – Црква то не чини!

Црква то не чини још од давних доба патријарха Германа!
Зашто?

Очигледно зато што Црква већ од тада више не постоји – због Вере!

Али… баш то што Црква не чини – а што би требала и морала да чини – баш то чине Верници – Верници чине баш оно што им је Верска Дужност, баш оно што им је Одговорност према Вери – и баш оно што им је Верско Право:
Верници се жале да је Вера службених велечасника нечиста!

Да је “посуновраћена свест и савест“ службеника према Чистоти Вере!
Да службеници шурују са непријатељима вере!
Туже се због скарадних поступака службеника!
Туже се због издајства Вере од стране службеника!
Туже се да службеници припремају Цркву за свргавање Вере!

Пошто верници чине тачно оно што би Црква морала да чини – одговор је према томе јасан:

Верници нису “ревнитељи мржње“!
Верници ревнују за Чистоту вере!
Верници ревнују против издаје Вере!
Верници ревнују против јереси!

Али… из свих ових чињеница јасан је и још један одговор:

Црква већ од доба патријарха Герман више не постоји – због Вере!
Према томе – “ревнитељ мржње“ је заиста службени узурпатор Цркве!
Према томе – “свест и савест“ узурпатора Цркве је јерес заиста “посуновратила“!
И то је тачно оно што се непрестано и непромењено догађа од давног доба патријарха Германа!
А зашто се тачно то баш од тада догађа?

Зато што се “клин“ – клином избија – а “клин“ који је Вери Цркве забијен у доба патријарха Германа – тај “клин“ није избијен још од времена патријарха Германа – све до данашњег дана!
А Верници то знају и зато тачно зборе:

“По свему судећи овај више католички ауторитет непогрешивости који се гради, не би чак прошао ни на Светој Тајни покајања и исповести.“(3)

Који је то “католички ауторитет непогрешивости“ који наравно “не би прошао ни на Светој Тајни покајања и исповести“?

Та Римокатоличка свејерес непогрешивости јесте грешно сматрање себе за Господа – а тачно то је грешна узурпација “Богоспасавања“ узапћене епархије – јер је Ватиканово “спасавање“ обмањивачко – лажно је зато јер је Ватиканово “спасавање“ уистину – “спасавање“ од Вере у Бога.

Каин оживео Крцуна…

Не тако давно, док је још било дозвољено помињање Радована Караџића, сећам се наслова “Сви смо ми Радовани…“ – тако је и данас, сви ми Срби жртве смо “(не)трезвене“ и “(не)свештене оптужбе“ окупаторског “администратора“, епископа Атанасија. Ево шта о томе каже у свом напису Српкиња Алексија Радовановић:

“Ваше Преосвештенство, да ли сте ви епископ или инквизитор у хајци на свакога ко ће стати на страну свога пријатеља монаха и подржати га?“

“Да ли је забрањено дати подршку некоме а такође да ли је морално терати оне који не мисле као ви и претити им отказима и сличним стварима?“

“Ваш надређени Синод, или епископ Иринеј Буловић, навео је да је владика Артемије неспособан да води своју епархију коју води успешно већ двадесет година борећи се са свим недаћама у најгорим временима. Оно што је он градио ходајући утабаним стазама свога духовника аве Јустина Поповића, ви, господо из Синода, покушавате да срушите поступцима вашег администратора или инкивизитора Атанасија Јефтића. Овакво безакоње не приличи једном епископу посебно умировљеном, који није био способан да води своју епархију а не туђе.“

“Монаштво епархије рашко-призренске је у најтежим временима било уз народ, и логично је да су стекли поверење народа, који је тада био остављен од свих. Они су им била једина нада и подршка“, а ви сте “направили читав хаос међу монасима и монахињама и то чините и даље.“

“Претњама се ништа не може постићи“ јер “вас овде нико не воли“ из простог разлога зато што “прогањате оне који дају подршку онима који мисле другачије него ви.“

“Где пише да мора да влада једноумље? Када се уведе тај закон онда можете да се понашате као последњи безаконик…“

“Ко сте ви да некога називате секташима?

“Да ли сте ви толико безгрешни да можете да бацате осуде на све који не желе да вам се приклоне?“
“Вама би најбоље било да се вратите одакле сте и дошли и оставите нас верујући народ на миру“ јер је “нама овде било много боље док се ви нисте појавили.“

“Схватите да вас овде нико не жели. Прихватите то и идите… па тамо негде ширите безакоње до бесвести“ а “овде то нећете моћи јер се народ не плаши ваших претњи.“

“Један епископ? Срам вас било! Прекините са терором и идите одавде. И држите се Јеванђеља где пише“:
“Зашто гледаш трун у оку брата свога кад брвно у своме не видиш?“

Тако бране Веру српски православни верници.
А ево како безбожник каља Веру:

У Ораховцу су онима, које он, попут Крцуна, нетрезвено оптужује да су некакав субверзивни елеменат, “су му пружили гостопримство и помажу му у раду ширењем порука секташке садржине преко интернета“, где поменути “субверзивни елеменат“ “лично посећује српске породице на овом простору и шири смутњу, а о чему је Епархија директно обавештена од више житеља Ораховца и Велике Хоче који су“ наводно “узнемирени и не желе да учествују у његовом деловању против црквеног поретка.“(5)
“Срби идите тамо где се служи служба праведна и чиста, јер где је Атанасије тамо нема Христа.“(6)
И зато што Вера каже зашто је то тако – зато и одани верници кажу зашто то јесте тако:

Тако је зато што “када човек природну ревност, без које се не може напредовати у делу Божијем, претвори у противприродну ревност, и када се природна мржња према греху и демонима претвори у противприродну мржњу према ближњима, онда добијете Атанасија.“

“Зато он сада изгони све што је добро, и он је очигледан примерак који у себи носи ревност у мржњи, а да би то прикрио, друге који су ревнитељи у истини – назива “ревнитељима мржње“, a све зато да би сакрио зло у себи.“ И да би то постигао “покушаће да употреби речи које су као мед и млеко, али то не пролази код оних који му гледају дела – а дела су му отров папин. Може он тај отров да прелива медом и млеком да се зло не би приметило, и да тако превари неке људе – али не може преварити Бога.“

Ове мудре дефиниције Правог Славља доказују снагу Вере православних ревнитеље – и истовремено доказују тотални недостатак Вере у делима и лажима службених узурпатора:

“Мрзи Атанасије и браћу која су у тамници“, попут владике Артемија, иако “зна да је Господ рекао“:
“И у тамници бејах, а не обиђосте ме.“(7)

Таске, фолиранту, а што приведе пијане табароше из Хоче да за тебе отму Грачаницу?

Данас пред нашим очима узурпатори Синода покушавају да сакрију и гнусобу злочина и гнушање над тим злочином који настављају да почињавају – и покушавају да сакрију чак и сећање да је икада постојало сазнање о њиховом “службеном злочину“ – да сакрију сећање на санзнање којег је свесна савест сваког ко поштено верује… и ко поштено размишља!

Тај покушај сакривања сопственог скрнављења Вере узурпатори Синода креирају обманом заснованом на такозваној “замени теза“ – оптужујући друге за оне злочине које они сами почињују…

…то је то службено фолирање “медом и млеком“ – то је тај забијени “клин“ који није избијен зато да би се настављао од доба патријарха Германа!

Гнусно је да су у том такозваном “службеном“ фолирању и речник, и манипулисање појмовима, и лажи, и поступак, и мотивaције – истоветни фолирању окупатора и његових сарадника у Другом светском рату, и истоветни фолирању КНОЈ-а 1945.-1946. године, и истоветни фолирању Удбе и тим истим сарадницима окупатора из ратног времена у време срозавања Мајке Цркве у јерес под патријархом Германом!

Гнусно је да данас иста дружина наставља исто фолирање, али није чудно – јер забијен а неизбијен “клин“ – јесте један те исти!

Каине, Каине…беше ли и ти “непогрешив“?

Када у будућности буде отишао у вечни починак да ли ће и патријарха Иринеја такође испратити двеста или триста хиљада или пола милиона назови православаца некакве такозване Треће Србије?

Да ли ће га испратити зато што је разапео владику Артемија – или зато што је у Нишу досегао “непогрешивост“ “духовне части“ да се поклони римском папи?

Да ли ће га испратити зато што је римском папи поклонио Српску православну цркву?
Или… да ли ће испратити патријархову “духовну част“ зато што их је својом “непогрешивошћу“ коначно “спасао“ од Светосавља?

Острашћен истом том “непогрешивошћу“ свејереси, епископ Атанасије, који је тражио оставку обећавши да се више никад неће враћати на активну владичанску дужност – због чега је оставка и прихваћена – а пошто обећање није одржао, обећање је било најобчнија лаж – узурпира гласило окупиране епархије утамниченог Владике Артемија – да удбашки прети јавности да “поседује проверена сазнања“ да “црноречки монах Антоније Давидовић“, за кога је “САСабор СПЦ више пута тражио да буде црквено кажњен“, а који је “сада коначно стављен у надлежност црквеног тела“, “тренутно борави на подручју Ораховца и Велике Хоче“, где “подбуњује народ против Патријарха и Цркве и уноси смутњу разним суманутим причама“, и све то чини “наводно у заштиту епископа Артемија“ а уствари ствара “подршку себи јер је под црквеним судским поступком…“ (8)

“Артемије је добар човек, али не смем да га пустим да говори (медијима) јер не знам шта може да им каже“

У напису “Артемија нападају јер је највећи човек међу православнима“ цитирана је ова изјава назови епископа Атанасија.(9)

Тако збори злочинац

Зато што тако збори “непогрешивост“ сваког злочинца од Каина па наовамо… зато мени “непогрешивост“ речитости назови епископа Атанасија звучи као телеграми КНОЈ-Крцун о хватању Драже и Равногораца… зато јер је истоветна дволичност којом је “непогрешивост“ започела “ломљење кичме“ Србији… “Биће убијен после поштеног суђења“.

Распеће…

Док је епархијско гласило било под канонском надлежношћу противканонски утамниченог владике Артемија и оптуженог оца Симеона – гласилом је преовладавала православна духовност.

Оно што данас у гласилу пискара Каин острашћен “непогрешивошћу“ – доказује да епископ Атанасије о духовности – више нема појма…

И насупрот речитости прошлости… можда никад није ни имао пома.

За време владике Артемија у Грачаници, и у епархији, и у епархијском гласилу, и међу монаштвом, и међу верним народом – владали су Вера и црквеност оданости Вери.

То је о владики Артемију давно тврдио чак и овај исти епископ Атанасије – да се владика Артемије “бори да спасава свој народ и Цркву“, а да “они који су требали да спасавају свој народ овде, оставили су вас и препустили непријатељу“, и да “сада само клеветају“ – владику Артемија – “као сваки злоделатељ што на другога клевета…“10
И тако, овим речима прорече Каин себе сама:

“Има овде и у Грачаници таквих људи, нажалост, који се спремају да Владици неко зло ураде, и протерају га…“
И Истину прорече:

“Такви су лажови и лицемери.“

И заиста, Синод и њихов Администратор, узапћеном Грачаницом и епархијом – данас владају удбаштвом! Баш како епископ Атанасије прорече Зло самога себе – да се Зло свагда збива у Грачаници: “знам да је овде од раније до данас највеће страдање народа Божјег и Цркве Његове“.(11)
И би Зло и бива још и горе:

Протеривања ђавола “медом и млеком“

„Наравно да ђаво постоји“ каже Ватиканов шериф егзорциста, јединих званично овлашћених протеривача ђавола од кад је света и века – али зашто “замена теза“ да ђавo “не мора да запоседне само једну особу, већ групе људи“ – “па чак и читаве народе“?

Зато наравно да би се обезбедиле “трговина душама“ и “трговина грехом“! А зашто? Зато да би се Ватикану обезбедило искључиво право на глобално тржиште да “спасава“ људе… од ђавола!

Од ђавола… не од Вере… али… па ко то све ово време “спасава“ ђавола? Доиста… ђаволa спасава Ђаво, зар не! Зато ђаво опстаје од почетка до данашњег дана…

Е сад… „Ђаво је запосео Ватикан и последице су очигледне“, каже Ватиканов дугодишњи „шеф егзорциста“, и закључује да „наравно да ђаво постоји“!

Али… ђаво му дође као и Рим… “камелеон који боју мења невиђено брзo се прилагођавајући свакој прилици…“ И баш зато Ватиканов шериф каже да ђаво “не мора да запоседне само једну особу, већ групе људи, па чак и читаве народе“!12

Читаве народе? Шта му то значи да ђаво може да запоседне и читаве народе?
Па то је тачно “мед и млеко“ “непогрешивости“ епископа Атанасија!

“Непогрешивост“ “меда и млека“ је поквареност “замене теза“:
“Шериф егзорциста“ заиста каже да је Ђаво “запосео“ Православље!
Па према томе каже да је ђаво “запосео“ и православне Србе!

А то значи – “запоседнуте“ треба под нож!
А ко Нож наређује?

Ђаво Нож наређује… наређује Директор Централног Комитета за Догму – који је сада… римски папа!
Значи, проливање крви “запоседнутих“ наређује ђаво који одржава ђавола живог и здравог, кљукајући га све јачим од првог до данашњег дана…

Наређује значи Велики Инквизитор!
Наређује уствари Ликвидатор Веровања у Бога!
А данашњи ђаволов администратор Грачанице, “речито“ би се исцерио највероватније неуравнотежаним “Није него!“

Зашто? Зато што то одговара и његовом личном немању Вере, и немању Вере његових политкома, и немању Вере његовог папе… попут чије је “непогрешивости“ Таске себе и прогласио “Богоспасавајућим“…
Као папа римски – прогласивши себе Богом…

Ех… Каине, Каине…
Зато Алексија Радовановић цитира у свом напису српску православку са српског православног Косова, која рече ђаволовом “меду и млеку“: “Oвде то нећеш моћи! Народ се не плаши твојих претњи.“
Зато рече Српкиња Косовска ђаволовом шегрту Таскету:
Зна српска Православка… зна шта је мед, зна шта је млеко, зна шта је ђаво, зна како се ђаво истерује, зна шта је фолирање, зна да је службеницима лажи “посуновраћена свест и савест“, зна да се “клин“ – клином избија:

Зна да у Правом Слављу Веровања у Господа нема места битангама.

Напомена:

Имена Срба из Ораховца наведена у претходној верзији овог списа – нису тачна. До грешке је дошло искључиво грешком аутора овог написа. Аутор моли погрешно поменуте за опроштај. Грешка није била намерна.

Опомена злобницима: За евентуалне репресалије против погрешно цитираних Срба из Ораховца – биће предузете све одговарајуће законске мере расположиве у иностранству и отаџбини.

+++

Часлав М. Дамјановић

www.ravnogorskivenac.com

1 (Часопис епархије захумско-херцеговачке и приморске „Видослов“, бр. 21/2000,
цитат, “Ново страдање Епархије рашко-призренске“, II део, Радоман Светковић)1

2 (‘’Упутство привременог Администратора Атанасија (Јевтић)!?“, Новинар.де, 17/03/10)

3 (“Писмо читалаца: Истинословљем на клевете“, потпис “Православ“, 10/03/10)

5 (Саопштење Епархије рашко-призренске, 11/03/10, 15:54)

6 (“Верољуб Браничевски, Новинар.де, 11/03/10)

7 (Верољуб Браничевски, Новинар.де, 11/03/10)

8 (Верољуб Браничевски, Новинар.де, 11/03/10)

9 (Интервју са оцем Антонијем из Манастира Црна Река, Ана Радмиловић, “Правда“, 22/02/10)

10 (Часопис епархије захумско-херцеговачке и приморске „Видослов“, бр. 21/2000, цитат, “Ново страдање Епархије рашко-призренске“, II део, Радоман Светковић)

11 (Исто)

12 (“Ђаво запосео Ватикан?“, Т. Митровић, Блиц online, 11/03/10, 11:40)