Čitateljka „Vesti“ Branka Popov tvrdi da Srboljub Đokić nije hteo da se pojavi na sahrani njenog supruga, i to zato što nije uredno plaćala crkveni parohijal, a „on mora od nečega da živi“
+++
Naša čitateljka Branka Popov iz Austrije zavijena je u crno ovih dana. Početkom meseca, posle dvogodišnje borbe sa zloćudnim tumorom zauvek ju je napustio suprug Zoran (46), otac njihovo dvoje dece – ćerke od 14 i sina od osam godina. Ali, prema njenim rečima, „so na ljutu ranu“ dosuo je onaj od koga je to najmanje očekivala – sveštenik Srboljub Đokić. Pravoslavni paroh iz Salcburga odbio je, naime, da za pokojnika održi opelo, jer Branka Popov nije uredno plaćala crkveni parohijal!
– Zamolila sam ga putem telefona da u ponedeljak 8. marta dođe na sahranu, ali on je to „s nokta“ odbio. Otvoreno mi je kazao da opelo neće čitati jer nismo uredno plaćali crkveni parohijal. Sveštenik mi je bez trunke obzira kazao da i on mora on nečega da živi – ogorčeno konstatuje naša čitateljka.
Ona se, međutim, nije predavala, i stupila je u kontakt sa zvaničnicima Srpske pravoslavne crkve u Srbiji, gde joj je rečeno da sveštenik treba da izađe na groblje i očita opelo, bez obzira na to da li vernik plaća parohijal ili ne. Sa tom informacijom ona je, kako kaže, ponovo pozvala sveštenika, i dobila njegovu suprugu koja je na vrlo ružan način prekinula razgovor.
– Ne znajući šta da radim i kome više da se obratim, otišla sam po savet i pomoć u prostorije Generalnog konzulata Srbije u Salcburgu. Tamo su mi rekli da, nažalost, nisam ni prva ni jedina osoba koja je bila izložena neprijatnostima sveštenika Srboljuba Đokića – priča Branka.
Kako ju je posavetovao službenik konzulata, ona se obratila namesniku SPC za Austriju Đorđu Kneževiću sa molbom da dozvoli drugom svešteniku da očita opelo, koje je na kraju služio sveštenik iz Salfeldena Jovan Alimpić, koji nije postavljao nikakva pitanja niti uslove ucveljenoj udovici.
– Zbog sveštenika Đokića neću više uopšte da idem u našu crkvu u Salcburgu! – ogorčeno je za „Vesti“ rekla Branka Popov, tvrdeći da su i ranije pokrenute peticije za njegovu smenu, koje, međutim, nisu urodile plodom.
Inače, Branka se obratila i episkopu srednjoevropskom Konstantinu, koji joj je, kaže, rekao da je sveštenik bio u pravu i „na neljubazan način odbio da razgovara o Đokićevom ponašanju“.
12. 03. 2010. 00:00h | Z. MIRKOVIĆ
VESTI-ONLINE
Covek biznismen ,zauzet predavanjem veronauke koja se placa po satu ,a jos ako je i procenio da od g.Branke ne bi puno zaradio ,zasto bi se i uzimao duznosti …izgleda da ce se opela samo drzati bogatima .“Tacno je ,prekjuce me je zvala ta zena….“
Nevaspitano i bezobrazno oslovljavanje ,“ta zena“ ima ime i ona je tvoja sestra sramoto belosvetska …Profiter ,Boze sacuvaj nas od ovakvih…
Ово је страшно! Да човек не поверује да се овде ради о збивањима у Српској Православној Цркви и о српским свештеницима и владикама. Заиста смо пред Господом много грешни када је благословио да нас воде овакви типови. Морамо устостручити молитве еда би се Бог Србима смиловао…
Ovo nije samo strasno, to je satansko! Opet su u igri DJOKICI – Konstantin i ostala mnogobrojna porodica Djokic, u Austriji, u Nemackoj,u Americi i svi
se ponasaju na isti nacin. Naravno da im nije blagosloveno, tu Hrista nema, tu Sveti Duh ne silazi, a mi Srbi treba da se molimo Bogu da nas izbavi od tog zla, da sada za vreme posta preispitamo sebe sta smo zgresili i da se ispovedimo i pricescujemo. Valjda ce nam se smilovati Bog.
Ovo u stvari nije nista novo.Cesto smo citali,culi i cak prisustvovali slicnim dogadjajima u Inostranstvu.
Cak i u Srbiji svestenici slicno rade. Naprimer, iako „moraju“ cesto se desava da ne zele da krstavaju malu decu ili traze preteranu paru i za krstenje i za sahrane.Krstenje bi svugde trebalo biti besplatno,a ako kum ili roditelji zele da daju svesteniku neku nagradu to ostaje na njima.
Ljudi cesto sahranjuju svoje najblize bez svestenika jer jednostavno ne mogu da plate ono sto im on trazi. I tu obicno nema podjednake tarife vec uzimaju onako od oka ili koliko popu za taj dan zatreba lova.
Zato jos uvek nas narod u Otadzbini i za vencanja ode u lokalnu gradsku opstinu,a ne u crkvu jer jednostavno nemaju finasiske mogucnosti.I to cesto citamo u nasim novinama.
Jedne godine u Nijagari Falsu umro je stariji covek koji je bio jedan od graditelja i donatora Nijagarske crkve Sveti Djordje. Tada je njegov sin bio predsednik cr.-sk. opstine,a verovatno je jos i danas. Bez razlike da li je vladika voleo predsednika ili ne, da li su imali neku razmiricu ili ne, vladika je morao da posalje na njihovu molbu svestenika,a odbio je to da ucini. Udovica je Bogoradila,molila,htela je da plati ma kolika cena bila ali vladika se nije smilovao i tako je nadjen neki drugi pravoslavni svestenik,neke druge nacije, da sahrani ovog Srbina.
Zbog toga sto je mrzeo Nikole nije vole ni Svetog Nikolu!
Secam se i u Hamiltonu jedne davne godine. Umre nam crkveni pojac. Do tada nisam znao da je imao neku nesuglasicu sa lokalnim svestenikom. Starac umro,porodica veoma poznata u gradu i Bogobojazljiva,a ovaj ni da cuje za sahranu.Nece ni mrtvom coveku da oprosti ako mu je nesto stao na zulj.Cak ni tadasnji vladika nije uspeo da ga ubedi,pa je na brzinu stigao pop iz Nijagare Falsa da ga sahrani.
Bruka je pukla,crkvena uprava sa pretsednikom se zalila vladiki Savi i nikom nista. Kao da si se zalio njegovom manastirskom zidu!
Jedne godine umro je jedan poznati Srbin u Chikagu (ili okolina).Bio je ktitor crkve i veliki pomagatelj Pravoslavlja.Inace poznati biznismen i veoma aktivan u Demokratskoj partiji USA.Pored toga i ratni veteran!
U pogrebnoj kuci dosli Masoni da se oproste od svog brata gde su svi mogli da budu prisutni.Nikakva religiozna ceremonija,jednostavno jedan lep i interesantan oprostaj koje Masoni cine uvek kada to njegova porodica zatrazi ili umrli ostavi takvu zelju.
Neko je to javio lokalnom svesteniku i svestenik odbi da ga sahrani jer kako tada rece:
„Covek se ne sahranjuje dva puta“!
Ova bruka je pukla kroz citavu Severnu Ameriku. Tadasnji vladika je cak „naredio“ svesteniku da ga sahrani,a ovaj ni da cuje. Onda je na brzinu po naredbi vladike dosao jedan nas svestenik iz obliznjeg grada i ovaj covek bude sahranjen po pravoslavnom obicaju.
Niti je bilo neke kazne niti prekora za tog popa,a prica je otisla daleko,cak i medju strance.
I onda se kao cudimo sto stranci imaju malo postovanja za nas. Pa nemamo ga mi za nase ljude,kako ce onda stranci imati.
Eto i ovaj zalosni slucaj u Austriji.Gospodja Branka Popov nije samo ostala ojadjena sto joj je umro muz vec i postupkom ovog naseg popa, a jos je vise ostala ojadjena zbog odgovora njegovog nadleznog vladike Konstantina koji mesto da joj izjavi duboko saucesce on joj je neljubazno odbrusio. Kao da ne zive sa narodne grbace?!
Za takve slucajeve svestenici gube automatski svoju sluzbu,cesto budu izbacivani iz crkve. Bar je tako nekada bilo, danas to svi rade pa i vladika i ne odgovaraju nikome. Za njih ne postoji vislje telo jer su oni gazde u svojoj Eparhiji.A i kome da se zalis?
Svetom Sinodu? Pa oni svi tamo *rde u isti cabar!
Zato nam narod,omladina sve manje dolazi u crkvu jer videci ovakve lose primere ne zele da u tome ucestvuju ili jednostavno da se nerviraju.
Tu ocigledno molitve ne pomazu,kome bre da se za to vise molis? Ovde pomaze jedino vrljika!
Ovo je sramota i bruka sa strane nase crkve, koja je dopustila da takvi svestenici i takav vladika vladaju njome. Boze,dokle vise????
Onaj ko vidi problem u sebi,u svom srcu,on ce raditi na tome uz Bozju pomoc,ili pomocu svoje savesti da promeni svoje srce,dok ce drugi pokusavati da promene svet oko sebe. Neki su spremni da se zarad svojih interesa odreknu istine,ciste savesti,otvoreno cineci zlo pravdajuci to nekim visim interesima.Niko nije savrsen,pokazalo se mnogo puta,kao sto je i bezumno prepustati se u ruke drugog coveka,koji bi trebalo odgovorno da nas vode putem Bozjih zapovesti,pri tome ne voditi racuna da ti sto nas vode zloupotrebljavaju istinu i izvrcu Bozje zapovesti, sebi na korist. To danas cini vecina Svestenika i Vladika SPC, cast izuzecima, kojih jos ponegde ima, i takozvana braca u Hristu ih zestoko proganjaju. Da li mi obicni vernici, ovakvi kakvi jesmo, trebamo cutati i praviti se da ne vidimo kako se mnogi duhovnici voze u najskupljim kolima, poseduju velelepne kuce, ogrezli u salu, dok srpski narod (ovce) zive u velikoj bedi. Vecina Vladika imaju naoruzane telesne cuvare koji ih svuda prate. Koga i cega se oni boje ako su odano Bogu? Dalje svim silama, ukljucujuci i fizicke, koriste da ucutkaju one koji se protive duhovnom bezakonju i golom kriminalu. Zahvaljujuci propagandi, u svim mogucim sredstvima javnog informisanja, uspeli su ubediti Srbe koji do juce nisu ni znali da Bog postoji (cijom zaslugom) da postanu sada zestoki pobornici modernizacije SPC, koja je dobila zadatak (potpisivanjem Ravenskog Sporazuma) da se udruzi sa svim belosvetskim nazovi hriscanskim organizacijama pod kapom Pape. Taj glas vapijuceg vernog naroda dopire do usiju crkvene vlasti i politicke vlasti, jer se njihovi interesi savrseno poklapaju, naravno uz podrsku policije, vojske, NATO i Siptarskog (Kosovskog Policijskog Korpusa) kad zatreba kao u slucaju hapsenja i zatvaranja Njegovog Preosvestenstva Vladike Artemija. Sva nabrojana nedela, Bogu mrska, treba mrzeti i razokrivati, a za nosioce tih nedela se Bogu moliti.
Sam Gospod je posadio drvo dobra i zla i dao nam razum da razlikujemo koje drvo nosi dobre plodove, a koje zlo, i da se po razumu koji nam je dat, miloscu njegovom, slobodnom voljom opredelimo koje carstvu se priklonimo.
Dakle,kada duhovnici grese, a pogresiti moraju, jer svi smo gresni, njihove greske placaju njihovi podanici, koji treba da stalno sami sebe propituju da li je njihovo verovanje ispravno, isto tako treba da preispituju svoja dela i dela njihovih duhovnika jesu li u skladu sa Bozjom reci.
Svemoguci Bog, znajuci da ce doci ovakva vremena darova nam Sveto Jevandjelje da iz njega ucimo o Bozjoj volji, moleci se usrdno da nam podari razum i razumevanje. Oni koji citaju Sveto pismo znaju da je VERA DAR BOZIJE MILOSTI, da BOG DAJE I UZIMA DUSU, i da to ne zavisi od nasih duhovnika, koji se danas predstavljaju i uce narod da su oni Hristos na zemlji.
Saznajemo da sve sto zatrazimo, sa VEROM u ime SINA BOZJEG ISUSA HRISTA, BOG ce nam udeliti.
Saznajemo da ce svako od nas stati pred lice NJegovo i odgovarati za sve dobro i lose sto je cinio, ili nije cinio u svom zemaljskom zivotu darovanom od Boga, koji stvori sve vidljivo i nevidljivo.
Saznajemo takodje da treba da ispitujemo duhove, po delima njihovim, a da sa bezboznicima i ne sedimo za istim stolom.
Saznajemo da svemoguci obasjava suncem sve narode, i zove ih u svoje okrilje, da oprasta svima koji se iskreno pokaju,,,,,i kakav treba da bude duhovnik prema poverenoj mu deci….
Jos pre vise od jednog veka Ljubomir Nenadovic je posvetio pesmu svome Srbskom rodu, zbog koje bi danas bio proglasen “RASKOLNIKOM” i rusiteljem jedinstva SPC, uz poklik njenih episkopa: Crkva to sam JA.
„Sveštenik je lepu propoved zborio;
Ljubte se međ sobom! — on je govorio —
Od ljubavi crkvu u grudima stvorite,
Čin te dobra dela a zla se klonite!
Sve molitve vaše, postovi i vera,
Nemaju vrednosti kao dobra dela.
Još pominje često one reči svete;
Ne činite nikom pakosti i štete,
I živite svaki o pravednom kruvu!
Al’ je zalud gluvu pevati na uvu;
Što smo mi navikli to dalje činimo,
Napolju s’ koljemo, u crkvi s’ krstimo.
Nedavno na crkvi jabuka s’ zlatila,
Mnoge je hiljade opština platila;
Sirotici mnogoj postelja prodana,
Dok je ta jabuka zlatom okovana;
Za Hristovu crkvu to se od njih uze;
Al da vidi Hristos prolio bi suze.
Dve hiljade evo već blizu godina
Još sazrela nije Hristova istina,
Još nebeskog carstva nije došla kruna;
Još je ova zemlja fariseja puna. —
Čudnovato stoje na tom svetu stvari;
Osim sebe niko ni za kog ne mari.
Mudrost ljudska raste i do neba stiže,
Al’ sebičnost njina još se dalje diže.
Idemo u crkvu, Hrišćani s’ zovemo,
Al’ Hristove reči ništa ne volemo,
Ta jednu haljinu ko na sebi ima,
I tu bi mu svukli, neka mu je zima.
Između suseda velika je jama;
Što bližnjem želimo ne dao Bog nama.
Podižemo crkve gore u oblake,
A gledamo mirno kraj crkve prosjake.
Varamo, krademo, čudesa činimo,
Bojimo s’ žandara, Boga s’ ne bojimo!
Zavidimo drugom, ljubimo osvete,
Na bližnjega svoga dižemo klevete.
Svađamo s’ za ništa, koljemo s’ za svašta;
Jedan drugom neće uvrede da prašta,
Pa kakvi su ljudi takve i države,
Takvi su ministri, takve nam uprave;
Iznesu vam neke idole pred oči,
Pa hajde na vojsku i krv bližnjeg loči.
Svade se, pobiju, svo krvavo polje,
A posle ratova ništa nije bolje.
Na barjaku stoje sveci i krstovi,
Pod barjakom kolju s´ k’o pravi zverovi.“
(Ljubomir Nenadovic)
Zar su Crkva oni koji su dokazali da su za necistu dobit spremni “prodati veru za veceru “. Umesto da vera nema cenu, da Vladike mire svoj narod, uce povereno im stado, sa trpeljivoscu, blagoscu i ljubavlju, ti se odmetnuse pa ovce svoje zaludjuju i rastrzu kao gladni vuci, pokriveni jagnjecom kozom.
Da li smo se zapitali otkud to da najveci srpski neprijatelji ( Siptari, NATO, Predstavnici onih koji su nas bombardovali, katolici i Muslimanske zajednice) daju toliku podrsku Inkvizitoru Tasi i kompaniji iz SPC?
Zasto su svi oni zajedno protiv nj. Preosvestenstva Vladike Artemija?
Da li smo se zapitali da li mi imamo krivice u svemu sto se desava jer smo CUTALI, a cutanje je kao i odobravanje, ili najbolja akcija koja se moze preduzeti, je ne preduzeti nista.
… [Trackback]
[…] Read More to that Topic: novinar.de/2010/03/13/svestenik-odbio-opelo.html […]
… [Trackback]
[…] Read More on that Topic: novinar.de/2010/03/13/svestenik-odbio-opelo.html […]
… [Trackback]
[…] Read More on on that Topic: novinar.de/2010/03/13/svestenik-odbio-opelo.html […]