Вести

Poštovani, оbraćam Vam se zbog emotivnog bola koji osećam duboko u sebi. Vi ste jedini kojima mogu da se obratim i za koje sam siguran da ce me saslušati.

Siniša, elektronskom poštom, 01.03.2010

+++

Pišem Vam iz malog mesta u srcu Srbije, Aleksandrovca, nekih 30-tak kilometra od Krusevca. Radi se o nasim srednjoskolcima, decaci koji su ostvarili veliki uspeh, veliki uspeh za njih a tako i za srednju skolu „Sveti Trifun“ iz Aleksandrovca.

Nasi zlatni momci u martu odlaze na Svetsko prvenstvo u rukometu. Prvo zelim da Vam posebno istaknem da su to sve primerna deca, dobri djaci a jos bolji sportisti. Neki od njih treniraju rukomet vec nekih 10-tak godina. Treniraju, ali kako? Mnogi ne znaju za sate i sate provedene u ledenoj hali u zimskim mesecima. Mnogi ne znaju da su im svlacionice ledene, da nemaju tople vode. Cesto bez struje. Nista ih to nije pokolebalo zato su i stigli do samog vrha.

Nazalost, to nije tema zbog koje Vam se obracam. Ono sto nas sve interesuje da li je moguce da ta dece ništa neće dobiti od Ministarstva sporta?

• Da li je moguce da ce u Portugal otici svi u razlicitim trenerkama koje su im roditelji kupili od svojih skromnih primanja?
• Da li ce cepati patike koje su, takodje, kupili roditelji?
• Da li je moguce da petnaest dana pred polazak nista ne dobiju od opreme?
• Koga oni predstavljaju u Potrugalu, svoj kucni budzet ili zemlju Srbiju?
• Da li je moguce da Srbija zaboravlja one koji joj otvaraju prozor u svet?
• Ovi zlatni momci imaju jos nekih 15-tak dana do polaska a niko ih nije pitao ni koje brojeve nose?
• Zar posle svega neko postavlja pitanje zasto nam mladi talenti odlaze u svet?

Nadam se da ce ovo moje pismo stici do ljudi koji razmisljaju sta ce biti sutra. Ko ce ovu zemlju predstavljati na sportskim takmicenjima? Ko ce nositi reprezentacioni dres, kad oni imaju tako malo godina a vec zele zivot negde gde ce neko ceniti njihov proliveni znoj, trud, njihov rad a iznad svega njihov talenat.

Srbijo, probudi se!!!!!!!!!

Siniša, elektronskom poštom