Вести

Тиха вода брег ваља, говорили су стари од давнина. Та народна изрека може да се стопи и са правдом и са неправдом. У овом случају се стопила са неправдом.

Зузана Грубљашић, 25.02.2010

+++

Изрека припада неправди епископа Иринеја Буловића. Као тиха вода појавио се својом службом у Србији, далеке 1990. године. Танког, испосничког изгледа постављен је за Бачког епископа. Тихом водом је преливао преко каменчића док није стигао и до брега. Сад дела његова ваљају брег свих неправилности које је у свом епископском службовању чинио.

Иако епископ Иринеј зна све речи Светог Писма, не хаје за речи да не гледа трун у оку брата ако не види брвно у свом оку. Кренуо је јавно да говори о раду епископа Артемија и монаштва које је држао и штитио поред себе. У монологу описа сагрешења брата Артемија без имало стида заборавља да такве, које обележава као срамоту цркве, у истом или горем има у својим редовима, али о њима не прича. Покушава јавности да опише монаха Антонија, да сугестивно делује на народ и новинаре, али не износи примере својих послушника, оних којима исто не приличи да носе мантију.

Бавећи се литерарним радом живота епископа Артемија, ни једног тренутка се није ни загрцнуо, ни руком задрхтао док је по папиру прелазио са темом епископ Артемије, и није задрхтао над собом и својим неправилностима које верно чува испод епископске одоре.

И знана и незнана јавност ЗНА да се епископ Артемије бори за косовска права. Та иста јавност, и знана и незнана ЗНА да се епископ Иринеј бори за однос са сестринском црквом.

Јавност о епископу Артемију зна оно што он сам износи, а то су речи КОСОВО и увек КОСОВО, али исто тако зна и за одлазак епископа Иринеја код папе и за срамни потпис који није смео да се деси тамо где се десио.

Синод се није огласио да истражи истину тог потписа, али се огласио да истражи исправност рада епископа Артемија.

Затим, епископ Иринеј се плаши да јавност не буде саблажњена и затрована изјавама монаха Антонија, али се није плашио, па ни огласио, да та иста јавност не буде саблажњена и затрована свом некултуром изражавања епископа (администратора) Атанасија.

Епископ Иринеј се јавности није обратио из страха да не буде затрована или саблажњена писмом епископа Григорија, које је као слепо маче одлутало и у јавност стигло.

Ако епископ Иринеј, и њему слични, сматрају да је епископ Артемије одговоран, и да они исправно поступају у намери да његову одговорност разреше, тако и оправдају чин изолације епископа Артемија, зашто им је онда стало да брину о речима „непослушног“ монаха Антонија, или неких других „антонија“?

И упућена и неупућена јавност треба пажљиво да прочита речи епископа Иринеја којима описује монаха Антонија, и у пажљивом читању ће схватити да исправан, школован, достојанствен и предано духован епископ не сме себи да дозволи да сугестивно износи нечију кривицу кроз опис на начин како је то епископ Иринеј описао монаха Антонија.

Стил којим се епископ Иринеј обратио јавности да би ту исту упозорио на монаха Антонија, личи на бракоразводну парницу супружника, који се на исти сугестиван начин обраћају својој деци да би доказали да је онај други родитељ неисправан.

Даље епископ Иринеј говори о непослушности монаха Антонија према (сад) упокојеном патријарху Павлу, и уједно заборавља да подсети да је и тежу непослушност показао игуман Иларијон, одбегавши из манастира Хопово, боравио као игуман у другим манастирима, док није скроз повучен из монашких редова.

Тих година је јавност исто била шокирана оним што се писало о игуману Илариону, али се епископ Иринеј тад није обратио јавности.

Имамо и изјаве народа, и та иста изјава се ширила по свим градовима, како је примљено обраћање епископа Иринеја присутном народу на последњем испраћају патријарха Павла, где је епископ Иринеј рекао „место паљења свећа оставите прилог за храм Светог Саве“.

Народ није жалио новац за храм Светог Саве, али је народ у тренутку бола за патријархом желео да упали свећу за његову душу и том свећом га испрати и са сузом бола којом су се од њега опраштали.

Ако је око протокола сахране патријарха Павла, имао право да одлучује и председник државе господин Тадић, зашто онда епископу Иринеју смета на који начин, и зашто је, епископ Артемије штитио монахе који нису били по вољи епископа Иринеја?

Ако су сви ти непослушни монаси потрошили народне паре, зашто се епископ Иринеј толико узнемирава? Нису трошили његове паре. Ако им народ не суди зашто он узима суд у своје руке? Од чијих пара луксузно живи епископ Иринеј? Од своје зараде или од народних прилога? Одговор је сувишан.

Ако верници епархије Бачке имају толике притужбе на свештенство чији је родитељ епископ Иринеј, зашто се онда епископ Иринеј брине о непослушном монаштву епископа Артемија? Зашто се не позабави проблемом који има у својој епархији и не брине о свом народу који је до бола разочаран и саблажњен?

И зашто епископ Иринеј не окупи народну саборност испред храма Светог Саве, изведе пред тај народ епископа Артемија и не обрати се народу са питањем „Да ли је крив мој брат Артемије?“

Не усуђује се јер зна да би одговор био „Није крив“.

Од давнина народ даје порез држави и прилог цркви. И народ зна да и порезници и црквењаци имају корист од његових пара. Порез даје из обавезе да сачува своје домаћинство, прилог даје из љубави да Бог прими његов труд и његове молитве.

Вођен том давнином данашњи народ се не осврће на паре које му је „потрошио“ епископ Артемије. И да хоће, а неће, не може јер је пред народним очима епископ Артемије једини епископ који иде против свих струја бранећи Косово.

Народ ће бранити сваког епископа, и свако биће које даје себе за одбрану православља и одбрану светог, мученичког Косова.

Зузана Грубљашић, 25.02.2010