Вести

У криминологији је позната чињеница да се злочинац враћа на место злочина. Својеврсни злочин је поред војног бомбардовања Косова и Метохије од стране НАТО снага 1999. године,

Јовановић Радован, Београд, 25.02.2010

+++

и ово духовно бомбардовање Рашко-призренске епархије од стране неколицине епископа, односно помоћу СА Синода.

Оцењено је, у садејству светских моћника, да и „духовници“ треба да се усмере на разваљивање оног славног црквеног и националног бедема који се зове – Епархија Рашко-призренска. Са тим циљем су деценијама у ту Епархију неканонски проваљивали Атанасије Јевтић и Амфилохије Радовић, који су претстављали својеврсне црвене мараме за разјаривање Шиптара кумујући, на тај начин, данашњој мучној стварности. У том циљу је и викарни Епископ Теодосије наметнут Артемију.

Место злочина неодољиво дозива у посету Косову америчке званичнике (Клинтона, Бајдена, Олбрајтову и др.), али и Атанасија и Амфилохија који треба да заокруже омаловажавање и уклањање канонског епископа, њиховог сабрата, Артемија.

Није давно било када је Амфилохије мимо одобрења надлежног епископа учествовао на некаквом међурелигијском скупу, поносно шетајући, како се видело на слици у „Политици“, кроз град Пећ одакле су сви Срби већ били или протерани или поубијани. А ових дана бивши епископ Атанасије Јевтић, код живог, здравог и канонског Епископа Артемија ровари, боље рећи блудничи духовно по Рашко-призренској епархији.

Многи су његови антиканонски циљеви, један од којих је и тај да освешта зграду епископије у Призрену, где такође нема Срба, и да што више ружних сцена приреди, у складу са својом природом, те слику пошаље у свет. То се дало закључити и из емисије „Утисак недеље“ на телевизији Б92. Али то што Атанасије чини није по налогу само Синода Српске Цркве.

О дубљој позадини и крајњој намери у свему томе остављамо да размисле и закључе и читаоци из текста који следи:

– Зашто је Синод Српске Цркве исхитрено, неуставно и неканонски поставио за администратора Рашко-призренске епархије бившег и болесног Атанасија Јевтића?

– Како се догодило то да болесник стигне у Грачаницу само сат времена после изречене синодске одлуке Епископу Артемију о смени?

– О чему говори то што су се Шиптари и снаге КФОР-а здушно нашле раме уз раме са Атанасијем Јевтићем?

– Зашто Атанасије еуфорично жури са изношењем оптужби и клевета пре изведених доказа?

– Зашто Синод оцењује и омогућава Епископу Артемију да може да богослужи, уз одобрење болесног администратора, а да не може да управља епархијом?

– Како Атанасије, као неканонски администратор може да оправда то што се Еп. Артемију омогућава вршење Свете Литургије, а онемогућава освештавање храмова или домова што није узвишено као чин Свете Литургије?

– Није ли Атанасију предложено да освештање епископије у Призрену не пропусти и не препусти надлежном епископу Артемију пошто га треба пре заседања Сабора сместити тамо, очекујући да се он неће одазвати, што би га додатно, уз остала оптуживања оптерећивало?

– Зашто је Синоду и администратору Атанасију толико запала за око материјална страна у пословању баш Рашко-призренске епархије, а не сметају им раскош и злоупотребе са којима се појединци у неким другим епархијама просто утркују и размећу? Не само тузлански Епископ Василије. Браничевски Епископ Игнатије има и покрај Дунава вилу са басеном. Жички Епископ Хризостом из обести има суперлуксузно, огромно купатило. Зна ли се у каквом аутомобилу се вози Митрополит Амфилохије?

Па имовина појединих свештеника може бити већа од имовине коју поседује Рашко-призренска епархија. За старешину саборног и светосавског храма у Београду, на пример, посредници некретнина и адвокати знају да су накуповали толико станова да ће их бити и за оне који ће се тек родити.

– Зашто је Митрополит Амфилохије противуставно остао као члан Синода иако му је мандат истекао још 2009.године? Није ли то место задржао у убеђењу да ће бити изабран за патријарха и задржати улогу председавајућег, а после, пошто већ није изабран – да би помогао у доношењу одлуке о уклањању Епископа Артемија? Зато је, свакако, и био претходница у обављеној мисији у Грачаници, мало пре него што је односна синодска одлука донета.

– Да ли чланови Синода размишљају о томе да поједине њихове одлуке и ставови производе штету. А на основу штете доноси се суд о њиховој задњој намери. Ко од њих може бити поносан на оно што је до сада учинио у Рашко-призренској епархији наметнути администратор Атанасије? Само непријатељи Српске Цркве могу да се радују томе што му полази за руком, на пример, да разбуца монаштво које је очински, са много љубави и умећа деценијама стварао Епископ Артемије.

Дебело треба сви да се забринемо и питамо шта је то што смета Артемије онакав каквог га је Бог дао а не смета Пахомије, Епископ врањски, иако је много штете нането Српској Цркви због њега.

Први није по вољи развраћенима и моћницима овога света, а други јесте!

Јовановић Радован, Београд

Формат текста и илустрација -новинар.де