logo logo logo logo
Рубрика: Аустралија, Аустралија, Актуелно, Религија    Аутор: новинарство    1.272 пута прочитано    Датум: 16.02.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Protojerej Dragan Saračević, paroh kanberski pri hramu Sv. Velikomučenika GeorgijaPostovani gospodine Uredniče, najučtivije Vas umoljavam da objavite ovo moje pismo, koje sam svojevremeno sa svom ostalom dokumentacijom

Protojerej Dragan Saračević; U Sidneju 25/12. decembra 2008. godine

+++

vezanom za moj slučaj uputio Svetom Arhijerejskom Sinodu SPC preko “episkopa” g. Irineja, koji je istu odbio da primi, čime je onemogucio njeno zvanicno dostavljanje.

Jedan deo te dokumentacije ste objavili, sa cime je javnost delimicno vec i upoznata. Iz ovoga dokumenta citaoci ce imati priliku da vide kako i na kom principu je funkcionisao i na kom principu i danas funkcionise Crkveni sud Eparhije za Australiju i Novi Zeland novogracanicke mitropolije.

Isti taj “crkveni sud”, imao je pre neki dan svoju, verovatno vanrednu “sednicu” i tim povodom izdao i saopstenje koje predstavlja posebnu temu za komentar.

Slucaj sa njegovim preosvestenstvom episkopom g. Artemijom, naveo me je da i ovo moje pismo upuceno SA Sinodu predocim javnosti NA SUD.

Protojerej Dragan Saracevic
Kanbera

Na Sretenje Gospodnje 2010

+++

+++

+++

Protojerej Dragan Saračević
47 Knightsbridge Avenue
Glennjood – Sydney NSNJ 2768
AUSTRALIA
Tel. 02 9629 8590
Mobile 0417 408 842
E-mail: saracevic@primus.com.au

Svetom Arhijerejskom Sinodu -  PRILOG broj 2
Srpske Pravoslavne Crkve
Srpska Patrijaršija, Beograd

Vaša Svetosti, uvažena Vioskopreosvećena i Preosvećena Gospodo, Gospodo arhijereji,

U prilogu pisma, dostavljam Vam nabrojana hronološkiam redom, otprilike sva glavna nepočinstva imenovanih pojedinaca, kao i mojih predpostavljenih; bivšeg episkopa G. Milutina i arh. namesnika g. Đura Đurđevića, koji su vezani za moj slučaj, sa kojom ste Vi samo površno i jednostrano upoznati.
Zbog eventualno moguće pravne procedure na Vrhovnom sudu, ja sam uz najdublje izvinjenje prinuđen da inkriminacije u pojedinim nepristojnim rečenicama navodim verodostojno, od reči do reči.

1. Grupa članova Upravnog odbora CŠO u Blektaunu, javno je demonstrirala zaveru, kada je tadašnji predsednik, g. Ilija Vitorović, bez ikakvog razloga u toku rada jedne redovne mesečne sednice u crkvenom domu, pod ikonama Svetog Nikole, Svetog Save i Svete Petke, mojoj protinici, koja je bila tada na dužnosti predsednice Kola Srpskih Sestara, između ostaloga rekao doslovce pred svim prisutnim članovima: “idi ti u pizdu materinu!”2. Ovo nepočinstvo smo ja i protinica prijavili nadležnom episkopu pismeno, zajedno sa još tri člana Upravnog Odbora: g. Svetozarom Spasojevićom, članom trasta crkvene imovine, g. Andrijom Tadićom, tadašnjim sekretarom CŠO i g. Zoranom Santračom, predsednikom priređivačkog odbora CŠO, koji su G. episkopu isto napisali svoje pismene izjave.

3. Crkvena vlast nije preduzela ništa u cilju naše lične zaštite, u cilju zaštite autoriteta i ugleda same Crkve, protiv ovakvog postupka tadašnjeg predsednika CŠO, i tada se situacija otrgla kontroli.

4. Ista ta grupa ljudi (deo članova Upravnog odbora) u sklopu iste zavere protiv mene i protinice, na Veliki četvrtak 2004 godine su zaključali sveti hram i moju parohijsku kancelariju ne dozvolivši da vršim bogosluženja i da obavljam svoju dužnost na odgovarajući način, u toku cele Velike Nedelje i na sam dan Vaskrsenja Hristovog.

5. Tom prilikom izvesni g. Mitar Rebić, koji je bio tutor, i član Upravnog odbora, a koji je i danas na istoj funkciji, kazao mi je pred vratima svetog hrama “ućićeš samo preko mene mrtvoga”, što može da posvedoči g. Andrija Tadić, tadašnji sekretar CŠO. Pomenuti predsednik g. Ilija Vitorović je “mirne savesti” te večeri vodio kolo na vaskršnjoj zabavi, bez obzira što na Vaskrs nije dozvolio bogosluženje, lišivši svete tajne pričešća nekoliko stotina vernika.

6. Posle svega ovoga, i posle protivustavno održane redovne godišnje skupštine finansijskog članstva, obratio sam se Crkvenom sudu, koji je doneo i svoju “presudu”. Ja sam tada tom presudom prevaren lažnim obećanjem arh. namesnika g. Đura Đurđevića, koje je kako je rekao, dogovorio sa tadašnjim episkopom g. Milutinom da bi se izbegli sukobi širih ramera, mojim tobožnjim premeštajem na upražnjenu parohiju u Kanberi.

7. Ispostavilo se kasnije, da dogovora uopšte nije ni bilo, i da me je arh. namesnik jednostavno slagao, da bi na Crkvenom sudu lakše prošla nekanonska odluka – rešenje o mome premeštaju, “po potrebi službe”.

8. Tada osuđeni članovi Upravnog odbora nisu hteli da prihvate presudu Crkvenog suda.

9. Ja sam istu presudu prihvatio i o tome pismeno obavestio Episkopa G. Milutina, ne proveravajući istinitost njihovog tobožnjeg dogovora.

10. Da od moga premeštaja nije imalo ništa, da dogovor uopšte nije ni postojao, saznao sam posle dva meseca, kada je za Kanberu rukopoložen novi sveštenik o. Staniša Ostojić i tamo postavljen.

11. Budući da nisam imao izbora, i da je bilo više nego očigledno, da je sada i sama crkvena vlast na istoj liniji sa zavernicima, bio sam prinuđen da u interesu rešenja moga pitanja a prvenstvno u interesu Crkve, pokrenem sudski spor kod građanskog suda. Nadležan je bio Vrhovni Sud, koji je doneo presudu u kojoj je ustanovio neosnovanost postupka tadašnjeg Upravnog odbora, moju potpunu nevinost, i kojom me je, imajući u vidu prevaru od strane crkvenih vlasti, vratio na službu, a osuđene u procesu, osudio da plate lično sve sudske troškove.

12. Na Vrhovnom sudu jedne katoličko-protestantske države, nekoliko dana ja sam branio Srpsku Pravoslavnu Crkvu kao instituciju, položaj i ulogu njenog patrijarha, episkopa, sveštenstva i mesto laika u njoj. Za ovu istorijsku odbranu, “nagrađen” sam izbacivanjem na ulicu i otimačinom parohije nezapamćenom u istoriji Srpske crkve, kasnije i protivzakonitom zabranom sveštenodejstva i konačno “deklaratornim” raščinjenjem od strane episkopa G. Irineja.

13. Pošto se presuda Vrhovnog suda nije dopala arh. namesniku, g. Đuru Đurđeviću, on je uspeo da sa članom povereništva, g. Vojislavom Gavarilovićom ubedi episkopa Milutina, te su doneli odluku da plate sve sudske troškove iz crkvene blagajne, protivno presudi Vrhovnog Suda, koja je bila jasna, da su okrivljeni i osuđeni dužni da te troškove plate lično iz svog xepa.

14. Tom prilikom su, budući da u kasi nije bilo dovoljno, pošto ne postoji drugi izraz, jednostavno ukrali iz posebnog – Prosvetnog fonda, koji nije bio u sastavu crkvene blagajne 117.000 dolara, i time platili deo sudskih troškova.

15. Posebno presuda o mome povratku na službu još se više nije dopala arh. namesniku g. Đuru Đurđeviću i on je u dogovoru sa ep. Milutinom i g. Vladislavom Đorđevićom, parohom u Flemingronu, sklopio a kasnije se ispostavilo; “lažni” sporazum o transferu g. Đorđeviđa za njegovog pomoćnog paroha u Kabramatu, i mome transferu u Flemington.

16. Iako je ovaj dogovor bio u pravom smislu reči “račun bez krčmara”, jer su ga pravili bez moga prisustva, i saglasnosti, ja sam i na to bio pristao.

17. Moj pristanak je iskorišćen da opet budem prevaren – slagan, i to kada je se radilo o životnom pitanju, jer umesto da budem premešten na tu parohiju, ja sam aktom u kome mi je prećeno sankcijama 4. februara 2005 bio premešten na ulicu, na kojoj sam ostao do današnjeg dana.

U ovom periodu su se izdogađali i još mnogi sramni događaji, koji su tolerisani od strane arh. namesnika i nadležnog episkopa, a sve u cilju da se moj ugled sto više naruši, kako bi mi se lakše “slomila kičma” i otela parohija, i Crkveno Školska Opština, u čiji sam prosperitet uložio petnaest godina rada i života, odnosno polovinu moje parohijske službe.
U daljem tekstu slede dokazi, kako su ovi crkveni velikodostojnici postupali u raznim slučajevima, tolerišući krajnje neljudska, posebno nehrišćanska, pa čak i čisto kriminalna akta pojedinaca.

- Moj izveštaj Crkenom sudu i eparhijskim vlastima o uznemiravanju i seksualnom zlostavljanju maloletnice (NN) koja je bila članica naše folklorne grupe, od strane tadašnjeg člana CŠO g. Ilije Stanojevića (70). bilo je ignorisano. Preko toga se prešlo ćutanjem, što je znak odobravanja. Ovde želim da napomenem da je ovo težak prekršaj za koga se u Australiji odgovara na Kriminalnom sudu, što potvrđuje da su crkvene vlasti uzele u zaštitu kriminal i kriminalca.

- Ovaj slučaj sam zvanično u pismenoj formi prijavio episkopu Milutnu i Crkvenom sudu, koji nisu ništa preduzeli.
- Isto tako, o ovome slučaju sam usmeno obavestio episkopa G. Irineja, na prvom našem službenom razgovoru, posle čega ni no lično ništa nije preduzeo.

- Dotični g. Stanojević nije prijavljen građanskim vlastima, a ja sam mu tada kao paroh, posle žalbe roditelja, zabrano dolazak na crkveno imanje, posle čega je on prešao u Flemington. Tamo je javno rekao, pred velikim brojem svedoka da će ukoliko ja dođem za paroha u Flemington uzeti “pušku” i meni “metak u čelo”.

- O ovome je isto bio izvešten lično episkop Milutin, ali naravno opet nije ništa preduzeo. Gospodin Stanojević je još i dan danas član tamošnjeg Upravnog Odbora i kao tutor, desna ruka tamošnjem svešteniku g. Vladislavu Đorđeviću.

- Član povereništva, koga je eparhijski savet postavo za blagajnika u našoj CŠO g. Vojislav Gavrilović, a koji se sam prijavio pod izgovorom “da pomogne u rešavanju problema”, pred vratima svetog hrama psovao mi je doslovce : “da ti jebem Boga… da ti jebem Majku Božiju”. Tom prilikom bio je prisutan svedok g. Milisav Marković, koji je spreman da ovo i danas posvedoči.

- O ovome sam detaljno u pismenoj formi obavestio crkvene vlasti i g. episkopa, koji opet ništa nisu preduzeli, zato što im je taj čovek bio potreban, kao ključna ličnost pomoću koje je trebalo da svoj cilj – moje uklanjanje sa parohije, lakše ostvare, zato što je on jedini iz Povereništva bio protiv moga povratka na parohiju.

- Isto tako, u crkevnoj porti posle jednog sastanka Povereništva, psovao je na sledeći način: “da im jebem majku popovsku”, što su posvedočili g. Krstan Ilić i g. Andrija Tadić, tadašnji članovi povereništva, o čemu su episkop i arh. namesnik opet bili zvanično obavešteni, ali isto, ni ovoga puta ništa nisu preduzeli.

- Posle ovoga, svi članovi povereništva su napisali i potpisali pismo episkopu Milutinu, poslali isto pismo i u Patrijaršiju, kojim su tražili da g. Vojislava Gavrilovića Eparhijski savet razreši dužnosti u Povereništvu, što je isto ostalo bez odziva.

- Naprotiv, Episkop Milutin i arh. nemesnik g. Đuro Đurđević, priznali su zvaničnim aktom, njegov izbor i postavljenje za blagajnika, a mene su isto zvaničnim aktom, koga sam već naveo, razrešili dužnosti i jednostavno izbacili na ulicu, ostavivši me bez parohije, bez osnovnih izvora životnih prihoda, odnosno bez parčeta hleba.

- Protiv iste ove osobe, g. Vojislava Gavrilovića ja sam lično podneo zvaničnu tužbu Crkvenom sudu, i njegov anticrkveni rad objasnio u dvadeset pet tačka optužnice, a da Crkveni sud ništa nije preduzeo, niti je sudski proces protiv njega ikada pokrenut.
- U međuvremenu je g. Krsto Ilić, tadašnji predsednik CŠO, tražio od arh. namesnika g. Đura Đurđevića da g. Vojislav Gavrilović bude preko crkvenih vlasti smenjen, što ovaj nije uvažio, već je naprotiv uporno tražio da isti ostane i dalje na položaju blagajnika.

- G. Vojislav Gavrilović je napustio CŠO tak onda, kada je na jednoj redovnoj mesečnoj sednici Upravnog odbora došlo do fizičkog obračuna, gde je tadašnji predsednik g. Krsto Ilić bio prinuđen i morao konačno, kad je dozlogrdio svojim lažima i lažnim blagajničkim izveštajima, da ga uhvati za grudi i za gušu, i da ga tako fizički izbaci napolje.

- U istoj CŠO, posle moga uklanjanja, za predsednika je izabrana osoba, izvesni g. Bratislav Spaseski, koji nikada nije bio finansijski član iste. Blagovremeno sam poslao episkopu Milutinu i Ep. Savetu dokumentaciju, na šta se oni nisu obazirali.

- Za arh. namesnika i episkopa, bilo je najbitnije da sam ja uklonjen i izbačen, a to što je tamo predsednik CŠO osoba koja nikada nije bila finansijski član i što je to protivno i crkvnom i državnom zakonu, to tada nije bilo bitno. Bitno je bilo samo jedno, da sam ja “na sigurnom” – na ulici.

- Tom prilikom je u upravni odbor isto izabrana grupa osoba koji uopšte nisu bili finansijski članovi, o čemu sam takođe detaljno obavestio episkopa i Ep. Savet. I to je tolerisano i oni su svi bili oficijelno priznati zvaničnim aktom.

- Na hramovnoj slavi episkop G. Milutin je osvećivao slavsko znamenje i sekao slavski kolač sa g. Mitrom Rebićom, naravno sa “Hristos posredje nas”, a koji je pre izvesnog vremena kako sam u paragrafu broj 5 naveo, zaključao sveti hram. Ovo je bio očigledan dokaz kako je episkop G. Milutin, ništa drugo nego jednostavno “pljunuo” na svoga sveštenika, prenebragavajući moje i usmeno i pismeno upozorenje, i obaveštenje, ko je taj dotični gospodin, koji je tada bio “domaćin hramovne slave”.

- Episkopa G. Milutina, arh. namesnik g. Đuro Đurđević i g. Vojislav Gavrilović, slagali su na sednici povereništva održanoj 16. nanuara 2005, da su u konačnom sporazumu za završetak sudskog spora izrvšene dogovorene promene, takao da je taj dokumenat, koji obavezuje episkopa da me premesti, deponovan u Vrhovni sud.

- Posle ovoga, episkop je tražio od mene da opslužujem od šest meseci do godinu dana parohiju udaljenu od Sidneja oko 200 kilometara (NJukastel), i da će me onda postaviti na dogovorenu parohiju u sidnejskom predgrađu Flemington, što sam ja isto prihvatio.

- Po isteku ovoga dogovora, budući da sam ja moju reč održao i obećanje ispunio, javio sam se episkopu G. Milutinu sa molbom da i on svoju reč održi i svoje obećanje ispuni. Nažalost, ponovo sam bio prevaren. Episkop G. Milutin nije svoju reč održao niti je svoje obećanje ispunio. Tako sam konačno u pravom smislu reči umesto da budem premešten na dogovorenu naparohiju, premešten na ulicu.

U tužbi eparhijskom Crkvenom sudu, koji isto nikada nije pokrenut a koju sam svojevremeno podneo protiv episkopa G. Miltina i arh. namesnika g. Đura Đurđevića, koja je označena kao “prilog broj 3″, nalaze se svi relevantni detalji. Propratna, i u tužbi naznačena dokumentacija dostavljena je svojevremeno episkopu G. Irineju, crkveno-sudskom tužiocu i svim članovima eparhijskog Crkvenog suda.

Protojerej Dragan Saračević
klirik starokalendarske grčke crkve

U Sidneju 25/12. decembra 2008. godine





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo