Вести

U subotu ujutro, Atanasije je sazvao arhijerejske namesnike ERP sa naređenjem da mora da se pojave u manastiru Gračanica.

Grupa monaha raško-prizrenske eparhij, 15.02.2010

+++

Znači, sednica Sinoda bila je samo paravan, jer je sve ranije odlučeno i Atanasije poslan da krene da zavodi teror. Nešto kasnije, u Gračanici se pojavljuje i Teodosije, sa četvoricom najodanijih Dečanaca (poznatih batinaša Isaije, Andreja, Jezekilja – inače čoveka koji je duže vremena bio lečen na psihijatrijskoj klinici i Danila).

Moramo napomenuti da se bratija u Dečanima drži na uzici strahom i raznim povlasticama, mnogo bratije Teodosija i Savu ne voli, ali, mora da trpi, jer svi koji su se usprotivili, loše su završili.

Dakle, po dolasku dečanskih batinaša i Teodosija, provaljuje se u episkopiju, iako je kasnije na sinodskoj sednici bilo određeno da se vladika Artemije vrati u Gračanicu i da se sutradan izvrši primopredaja uprave eparhijom.

Menjaju se brave na kelijama, pretura se po kelijama, ocu Damjanu, vladikinom đakonu, zaključavaju kompjuter, menjajušifru, ukidaju fiksni telefon u keliji vladike Artemija i prekidaju internet vezu.

U međuvremenu, po zapovedi Atanasija, koji, dakle, još zvanično i nije preuzeo administriranje, dolaze arhijerejski namesnici, u strahu i dršćući, gde im Atanasije, kako on zna, bezobrazno i arogantno, ne samo daje na znanje da je do daljeg „on episkop“, počinje svoju staru priču o Vilovskom, lopovluku itd. (poznato je da on godinama o. Simeona mrzi iz dna duše, davno pre priča o novčanim transakcijama), a nakon toga kreće da daje uputstva sveštenicima o služenju Svete Liturgije (naravno, kreće da zabranjuje „mahanje dverima“ i daje uputstva da mora da se služi novatorska liturgija).

Sveštenici, sablažnjeni, u muci i strahu za sebe i svoje porodice, ne znaju šta da kažu, osim da oni drukčije ne znaju da služe i da su tako godinama i decenijama služili. Na to Atanasije, sav zapenjen, odgovara da će on da krene u kontrolu i obilazak parohija i da će on da pokaže da kako će da se služi. U isto vreme maltene rastura časnu trpezu u crkvi manastira Gračanice, skida staklo sa trpeze jer i to, valjda, nije po njegovim kanonima, jer one druge je, već, obesio mačku o rep.

Valja napomenuti da su nekim sveštenicima u eparhiji toga dana još rano ujutro dolazili srpski policajci, koji na Kosovu rade u civilu i tražili informacije ko od sveštenstva prisustvuje protestu pred Patrijaršijom u Beogradu, jer im takve informacije traže iz njihovih centara u Kraljevu, Kuršumliji, Jagodini…)!!!

Kasno posle podne u Gračanicu stiže i vladika Artemije, iznenađen prisustvom Teodosija i njegovih batinaša, koji ni po kakvoj Sinodskoj odluci ne borave tamo, govori Teodosiju da ide kući i da nema šta on da traži u episkopiji. Ovaj odbija i kaže da je on u Gračanici po blagoslovu nadležnog arhijereja.

Još veće iznenađenje čeka vladiku kad vidi da su provaljene sve kelije osim njegove (Atanasije mu je kasnije rekao: (sic) iz poštovanja prema njemu!!!). U kujni se razbacao dečanski tabadžija Danilo, kome vladika kaže da napusti kuhinju, jer je to deo njegovog privatnog stana u kome on živi. Ovaj odbija, uz vikanje i dobacivanja vladiki Artemiju i tek kasnije, po naređenju Atanasija, izlazi iz kujne.

Uveče stiže još bratije iz manastira ERP, gotovo sve sestre manastira Gracanice (samo su dve, uz igumaniju, priznale Atanasija) i bratija ostaje uz vladiku da ga čuva, jer su svesni da su ovi na sve spremni. Atanasije najavljuje da će ujutro on i Teodosije da služe liturgiju, na šta vladika odgovara da on sutra neće služiti.

Ujutru počinje liturgija. Na liturgiji se okupila jedna šarolika gomila, koja ne prelazi nekoliko desetina prisutnih (a ne dvesta, kako piše u vestima koje sada pušta u ime nove administracije ERP protosinđel Sava Janjić).

Verni narod, koji inače redovno dolazi na liturgiju, ne ulazi u crkvu i ostaje ispred crkvenih vrata, jer ne želi da prisustvuje bezakonoj liturgiji. Oni svedoče o pobožnosti „Srba“ koji prisustvuju liturgiji, jer svakih desetak minuta izlaze iz crkve da bi ispred crkvenih vrata popušili cigaretu, a ponavljam, radi se o ljudima koji crkvenim službama nikad ranije nisu prisustvovali.

U toku prepodneva Atanasije daje neke instrukcije vladiki Artemiju, koje se kreću od toga da će odmah da prodaju kola do toga da neće moći više da bude duhovnik bratiji naših manastira. Na to reaguje i vladika i monasi oko njega i kreće verbalni sukob. Atanasije preti bratiji i tera ih iz salona u kome se nalazi, što bratija odbija, govoreći da su tu da budu uz svog vladiku.

U toku poslepodneva monasi i monahinje iz više manastira (Zočiste kod Velike Hoče, Sv. Jovana u Hoči, Sopoćana, Crne Reke, Sv. Petke, Končula) najavljuju da će da dođu da se vide sa vladikom, da uzmu blagoslov i pouku pred post. Najavljuju i ljudi iz Zvečana, Mitrovice i Leposavića da će da dođu da vide vladiku. U manastiru Gračanica je već grupa od trideset poklonika, koji su bili na poklonjenju po Kosovu, a kad su čuli šta se dešava sa vladikom Artemijem poželeše i oni da ga vide, uzmu blagoslov i daju mu podršku.

Važno je napomenuti kako Sava Janjić preko Željke Jevtić u Blicu plasira laži kako, tobože, nije bilo bratije s Kosova i Metohije, i kako su samo dolazili „crnorečki kaluđeri“ i neki iz „raške oblasti“, a bilo je monaštva odasvud?

No, kako monasi dolaze, nalaze na sve kapije i ulaze u manastirsku portu zaključane, osim male kapije na glavnom ulazu, pred kojom stoje dečanski batinaši, njih četvorica, a iza njih nekoliko civila (za koje se kasnije saznaje da su policajci MUP-a RS koji na Kosovu rade u civilu) i brane monasima i vernicima (koji su došli iz Gračanice, Mitrovice, Leposavića, Orahovca, Novog Brda, Prilužja) da se vide sa vladikom. Dečanci im brane, kažu da ne mogu da uđu, jer je takav blagoslov nadležnog episkopa. Bratija na to odgovara da su došli da se vide sa vladikom Artemijem, da uzmu blagoslov, da nisu došli ni na kakav miting i protest, no opet dobijaju odgovor, uz nekoliko sarkastičnih primedbi bratiji i sestrinstvu, da ne mogu da uđu. Na to neki od bratije, koji više nisu mogli da izdrže ovakvo bezakonje, pokušavaju da odgurnu Andreja i Jezekilja sa kapije, ali ovima u pomoć pristiže KPS, KFOR, srpski MUP-ovci koji im stoje iza leđa i ne daju im. Sve vreme već su pred kapijom pripremljene i kamere, uperene na bratiju, što pokazuje da su ovi priželjkivali i već inscenirali incident koji bi posle mogli (kao što i jesu) da puste u medije i da optuže kako, tobože, Artemije hoće nasiljem da se održi na vlasti.

Tada jedna od gračaničkih sestara javlja monasima i monahinjama da će ona izaći tajno i otključati jednu kapiju koju niko ne čuva, i da tako mogu da uđu. Vojnici KFOR-a međutim primećuju da monasi idu na drugu stranu manastira i kreću da trče da bi ih sprečili. I monasi počinju da trče, jedan deo grupe uspeva da uđe, ali drugi ostaje blokiran ispred vojnika KFOR-a. Bratija ne odustaje, odgurava vojnike i prolazi kroz kapiju u portu.
Bratija i sestre traže da izađe Atanasije da sa njim razgovaraju, ali se on ne pojavljuje. Umesto njega izlazi Teodosije, koji sad odjednom menja priču i počinje sav da se topi od umilenja i pozdravlja:

„Bratije, bratije! Naša bratija došla! O, kako ja volim Sopoćane! (Oče Nikolaje, oče Nikolaje! (igumanu manastira Crna Reka) O, naš ava! O, on je nama svima ava i otac, naš dobri vladika! Mi svi volimo i poštujemo vladiku!“

Nakon toga skida naočare i kreće da briše „suze“ koje su mu ovlažile naočari. Bratija i sestre ne mogu da veruju svojim očima bezdan licemerstva koji iz Teodosija izbija, ignoriše ga, samo uz poneki povik:

Pokaj se i metaniši pred vladikom! Pokaj se, onda ćemo i stope da ti ljubimo!

i prolazi mimo njega i kreće ka episkopiji. Vladika Artemije prima bratiju i sestre poučava ih strahu Božijem, neodstupanju od vere otaca, pripremi za post i nakon toga ih otpusta, a bratija se u miru vraća manastirima, dok Ava ostaje u zatočenju, pod Atanasijevom nesputanom torturom.

Grupa monaha raško-prizrenske eparhij, 15.02.2010

izvor: http://www.eparhija-prizren.info/novo/?page_id=21.