Вести

Он прво рече – “Нема раскола у Цркви“. (“Нема раскола у Цркви“, Интервју, “Новости“, 01/28/10)
И би тако…  И не беше чуђења међу вернима.

Часлав М. Дамјановић, 13.02.2010

+++

Он друго рече – “Мој програм је програм Цркве“. (“Мој програм је програм Цркве“, Први интервју Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја, “Православље“, бр. 1029, 01/02/10)

Многе верне Програм зачуди, стише се онога што знаду од памтивека:

Програм је Мисија, а Мисија је Ватикан, а Ватикан је Установа, а за разлику од Ватикана, наша Црква је дужна да служи а не да мења Програме онако како се мењају руководства на годишњим скупштинама…
…али:

Oбјасни Он Реч Своју:

Иако јесте “велико питање шта је политика’’, ипак, рече Он, “програм Цркве, мисија Цркве, циљ и развој њенога постојања у овоме свету морао би да буде и програм и циљ живота и рада свакога члана Цркве“, па рече зато да је врло важно “да у оквиру тог програма успоставимо јединство у самој нашој Цркви, па онда јединство Цркве у дијаспори.“ (“Мој програм је програм Цркве“, Први интервју Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја, “Православље“, бр. 1029, 01/02/10)

Објасни он Реч Своју… и би тако:

Успостави се јединство у цркви – искључише Божијег Владику – баш онако како Он рече – успостави се јединство Програма!

А верни… већ огуглали у тузи својој… зато што на њивици на којој тегле политика и није баш неки шлагер – верни већ свикли на Програм… не на Погром него на Програм – све “национално“ дисквалификовано је јер је ма каква национална идеја – неонацистичка – те као таква – смета Програму!

Недавно… циљ Програма је био да се Вера у Бога разапне! А данас… данас је циљ Програма “демократска будућност Србије“!

Зато се Вера у Бога поново разапиње… а знају верни да су они који Програм воде све исти Свезнлаци, који… ако их не целиваш… обрао си бостан. И зато… би тако – и бива.

Ој, Крцуне, Крцуне…

Једном од својих првих одлука у 2010. години, Свети Архијерејски Синод упути пет “изасланика“, међу њима и двојицу веледостојних чланова Синода, митрополита Амфилохија и епископа Григорија, као поглавнике “делегације“ Програма да “саслушају“ владику Артемија.

Медије тврде да владика Артемије није хтео да разговара са делегацијом Синода, и да се повукао у своју келију док је део комисије проверавао документацију о пословању епархије. На почетку састанка, дошао је и викарни епископ владика липљански Теодосије, желело да присуствује саслушању, али му владика Артемије није дозволио! Иако се у медијама тврди да тако “каже наш саговорник“ – утисак је да владика Артемије није био у стању да ма шта “дозвољава“ или “недозвољава“ – из простог разлога – није му било дозвољено ни реч да прозбори… и зато га искључише и “тутора“ именоваше. И тако и би…

Физички насртај на Владику Артемија у Грачаници издвојен је од осталих извештаја зато што се стиче утисак да је злостављање досегло толику “напетост“ да је чак “у једном тренутку митрополит Амфилохије“ морао да “контактира и патријарха Иринеја како би се посаветовао са њим шта да ради“…

Физички насртај на српског православног владику усред Грачанице свакако је “достојан“ своје клерикално-идеолошке инсипирације:

Светачке сени друга Крцуна.

И зато би, уместо светосавских православних апела за Правдом Срби требало да петицијом захтевају од епископа Иринеја Добријевића да Крст посвећен српским новомученицима побијеним од усташког ножа – преименује у Крст Светог Крцуна.

Наравно… петпоставља се да, пошто би преименовање Крста у пуној мери одговарало Програму “успостављања јединства у самој цркви“ – да би Свети Дух свакако инспирисао новоизабраног Патријарха да подржи преименовање Крста.

Програм:  Биће стрељан после поштеног суђења!

Садизам овог скарадног и апсолутно нецрквеног поступка постаје делимично логичан одговором владике Артемија у недавно датом интервјуу:

“Интересовање појединих западних амбасада за евентуална персонална решења на челу ЕРП оцењујемо као недопустиво мешање сила овога света у живот Цркве. Надамо се да такво њихово интересовање неће наћи ослонца и подршке у крилу СПЦ“. (“Стара – нова прозивања Епископа Г. Артемија“ – “Једна од првих одлука Светог синода у 2010. години – саслушање Епископа Г. Артемија“, Прес одељење Епархије рашко-призренскe и косовско-метохијскe,10/02/10)

Међутим… непојамна прљавштина садизма не само да је “нашла ослонац и подршку у крилу СПЦ“ – акутност уклањања владике Артемија доказује да је Поглавништво острашћено непојамном прљавштином садизма заменило Веру у здању које је предвиђено да Вери служи:

“Поједини прозападно оријентисани епископи већ дуже времена шире по Београду, али и по инсостранству – гласине о Артемијевом наводном менталном оболењу које за последицу има тобожњу “острашћеност“ – којом снисходљиви заговорници евроатлантских интеграција у врху СПЦ тобоже „правдају“ Артемијеве тврде ставове по питању очувања Косова и Метохије у границама Србије“ – то кажу саговорници „Вести“ из врха СПЦ! (“Епископ рашко призренски под “црквеном истрагом“ – “Синод ударио на Аертeмија?“)

А у Апелу за борбу против пете колоне у СПЦ може се прочитати да је акутно уклањање владике Артемија “вероватно услов“ косовских самозваних власти “да се новоизабрани патријарх устоличи и у Пећкој Патријаршији“ – “без присуства владике Аертемија.“ (“Апел за борбу против оете колоне у СПЦ-и“, Ђорђе Петровић, Торонто, 10/02/10, 22:23:30-0500)

Заиста… каљуга без Вере… није црква.

Програм  “Успостављања јединства“: Фарса, или… линч?

Питања на Програм:

“Где је вера, где је духовност, где је подвижништво тих распикућа светосавске оставштине?“

“Зато сада као разбојници упадају у дом праведника желећи да унесу саблазан у стадо највећег духовног оца и учитеља у нашој Цркви!“

“А комисију треба послати Митрополиту Амфилохију да се види где су 200.000 америчких долара које је попалио из Новограчаничке Митрополије уз помоћ Лонгина и да ли био вољан да то врати?“

“Једва се слегла та фарса о избору новог патријарха“, јер “са годинама ствараним тимом на изборе није могао проћи ниједан кандидат који се бори за очување вере светосавске.“ (“Апел за борбу против оете колоне у СПЦ-и“, Ђорђе Петровић, Торонто, 10/02/10, 22:23:30-0500)

Велики Екскомуникатор

Током 2.013. године завршиће се врло занимљив период људског битисања. Тај период смо хвала Богу преживели упркос непрестаном кљукању контролисаним семантичким жонглирањима којима су нам Инквизиције и Екскомуникације правдане некаквим наводно догматским дефиницијама. То фолирање догматским жонглирањем, шпиковано крвавим ужасима клерикалних мржњи и садизама – приповедано нам је тисућу и седам стотина година као да је дело… Хришћанства!

Испоставило се међутим да уистину то фолирање Великог Екскомуникатора нема никакве везе са хришанским веровањем у Господа!

То најбоље сведоче речи оца Јустина Поповића:
“Догмом о непогрешивости присвојивши себи, човеку сву власт и сва права која припадају једино Богочовеку – Господу Христу, папа је у ствари, прогласио себе Црквом у Папистичкој цркви, и постао њој све и свја. Своје врсте сведржитељ. Зато је догмат о непогрешивости папе и постао сведогмат папизма. И папа се њега не може одрећи ни по коју цену, све док је папа хуманистичког папизма.“

“У историји рода људског постоје три главна пада: Адамов, Јудин, папин. Суштина грехопада је увек иста: хтети помоћу себе постати добар; хтети помоћу себе постати савршен; хтети помоћу себе постати Бог. Но, тиме се човек несвесно изједначује са ђаволом. Јер и он је хтео да помоћу себе постане Бог, да собом замени Бога. И у том гордоумљу одједном се обрео као ђаво, потпуно одвојен од Бога, и – сав против Бога. У тој гордој самообмани и састоји се суштина греха, свегреха. У томе је суштина и самог ђавола, свеђавола; Сатане…“ (“Папизам против Светог Саве“, Милорад Взчелић, “Печат“, бр 99, 29/01/10)

У историји рода људског пише се четврти главни пад:

“Кад је Удба жарила и палила у српској цркви…“ Прошлост није прошлост

У напису “Смена Артемија по налогу Тадића?“ каже се да су “у појединим епископским круговима уверени да су замерке владици Артемију поводом његовог секеретара протосинђела Симеона Виловског – банално покриће – за изналажење Артемијевог – тобожњег – црквеног преступа“ – и да тиме “случај Артемије“ подсећа на некадашњи политички процес против владике америчког Дионисија Миливојевића, који је због свог антититоистичког деловања и антикомунистичког става, по налогу државног врха СФРЈ, морао да буде екскомуницириан из СПЦ.“ И зато “банално покриће“ за измишљање непостојећег црквеног преступа владике Артемија “један од великодостојника који памти“ каже – истоветно је “времену када је Удба жарила и палила у српској цркви.“ (“Смена Артемија по налогу Тадића?“ Р. Лончар, “Вести“, 11/02/10, 18:06)

Није истоветно… наставља се.

“Боље ти је сине изгубити главу, него своју огријешит душу“

“Синод СПЦ разрешио је владику Артемија управљања у рашко-призренској епархији.“
“Умировљени епископ херцеговачки Атанасије администратор епархије.“

“Синод је заседање обавио у четвртак, 11. фебруара, дан пошто су изасланици Синода саслушали владику Артемија и прегледали финансијско-материјално пословање његове епархије.“

“Саслушање је обављено у складу са одлукама синода од 5. фебруара, једној од првих седница које су одржане након устоличења патријарха Иринеја, али детаљи тих одлука нису саопштени.“ (“Синод СПЦ разрешио владику Артемија“, Б92, FoNet, Танјуг,13/02/10, 11:22-13:47)

“На административној граници Србије са Косовом и Метохијом зауставиле део монаха и верника који су кренули да изразе своју подршку Владици Артемију и одузели им мобилне телефонске апарате како не би обавестили верни народ Србије о овој прљавој завери.“

“Запитајте се:

Кога то заступа овај јеретички синод када се ова црквена јеретичка власт плаши својих верника и монаха те их зауставља органима силе?“ (“Српска полиција зауставила део монаха и верника из ЕРП-а на административној граници“, Православни форум ИХТУС, 13/02/10)

“Док су митрополит Амфилохије и епископ Григорије саслушавали владику Артемија у Грачаници, патријарх Иринеј, његов викарни епископ Атанасије, и владика бачки Иринеј су у Патријаршији СПЦ примили у одвојене посете амбасадоре Немачке, велике британије и Француске, о чему је СПЦ издала само штуро саопштење.“ (“И амбасадори против Артемија“, Р. Лончар, Ројтерс, 13/02/10, 12:02)

“Осокољени односом снага у Сабору, кренуше тамо где је најболније – на страдално Косово и Метохију. Ово је само почетак и ако им се не супроставимо, на ред ће доћи сви који се противе сулудом путу у недођију. Срби браћо, сетимо се како су се наши преци борили за очување своје вере, дигнимо свој глас и одбранимо част наше свете Цркве.“

“Како мајка рече Краљевићу Марку “Сине Марко, боље ти је сине изгубити главу, него своју огријешит душу“ – “уколико будемо ћутећи посматрали како нам веру сакате, остаћемо без благослова Божијег. Шта ћемо оставити нашој деци, ако будемо мирно посматрали и прелазили преко безакоња, које се чини у име Цркве.“

“Зато браћо, бранећи владику Артемија, бранимо Христову Цркву, Косово и Метохију – будућност своје деце.“ (“Пусти Пахомија, распни Артемија“, Младен Олуић, Новинар.де, 12/02/10)

Зато Програм разапиње Веру – да би разапео Веровање деце у Бога.

Ој, Крцуне, Крцуне…

Рече Он… Да ли сумњам у оно Он што каже?
Наравно да сумњам.

Он каже… “Нема раскола у Цркви“! То би требало да значи да је све у реду са Вером, са верским образовањем, са служењем Цркве… а није.

Према томе, који је то “раскол“ којег “нема“ у Цркви?
Исти Удбин раскол!

Чињенице се морају схватити онаквим какве заиста јесу – мора се искоренити “раскол“ у Програму.
А шта је Програм?

Програм је раскол од Вере.

Часлав М. Дамјановић

www.ravnogorskivenac.com