Вести

Draga braćo i sestre, od dolaska u Australiju, za proteklih nekoliko godina vladika Irinej Dobrijević uporno radi da Slobodnim Crkveno Školskim Opštinama (u daljem tekstu CŠO) podmetne novi, takozvani „zajednički“ Ustav,

Ratomir Nešić, 01.02.2010

+++

i sa time svu imovinu CŠO naše Eparhije stavi pod njegovu registrovanu kompaniju, kao što je to već slučaj sa imovinom nekih CŠO naše sestrinske eparhije.

On i dalje uporno koristi sva sredstva i autoritet svoga položaja, i sa svim, svakojakim i nedopustivim necrkvenim manipulacijama, uprave pojedinih Slobodnih CŠO koje po važećem Ustavu i zakonu ove države nisu priznate, on ih sam priznaje, podržava i nagovara da se predstavljaju kao legalne, i tako sa njima pokušava da postigne njegov cilj koji više i ne skriva i zadatak sa kojim je došao u Australiju.

Dužnost mi nalaže kao predsedniku Imovinskog Povereništva, Slobodnog Srpskog Manastira Novi Kalenić (Free Serbian Orthodox Church, Diocese for Australia & Nenj Zealand, Property Trust), i kao dugogodišnjem članu eparhijskog saveta i bivšem članu Zakonodavnog odbora za novi Ustav, da Vam iznesem i da Vas upoznam sa dokumentovanim malverzacijama episkopa Irineja, tako da sutra niko od Vas ne može da kaže da niste bili dovoljno obavešteni o njegovim nezakonitim postupcima i prevarama.

Da bi se suočili sa istinom važno je za sve, posebno za neupućene, da se upoznaju sa pojedinim relevantnim tačkama našeg još uvek važećeg Ustava Slobodne SPC, koji je registrovan kod ove države, da se upoznaju sa glavnim odredbama Predloga o Pomirenju, koji je osnova za konačno ujedinjenje u administrativnom pogledu, kao i da se upoznaju sa proteklim radom na izradi novog (zajedničkog) Ustava, pre dolaska episkopa Irineja, a koje ću ovde za Vaše znanje i za celokupnu srpsku javnost izneti na uvid.

Na prvom mestu, a da svima bude jasno, Ustav Novogračaničke eparhije, koji se pominje u administraciji episkopa Irineja, kao takav nigde i nikada nije postojao, niti kao takav postoji. Novogračanička Eparhija je ustvari preimenovana Slobodna Sprska Pravoslavna Crkva u Australiji, i ona prema Predlogu o Pomirnju koristi jedini postojeći i jedini važeći pravni akt za australijsko državno-pravno područje, koji se zove:

Na Prvom Eparhiskom Crkveno-Narodnom Saboru 31 oktobar 1964 g.

– DOPUNJEN – Na Petom Eparhiskom Crkveno-Narodnom Saboru 30 decembra 1976 g.”

USTAV

Evo šta Ustav Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve Eparhije za Australiju i Novi Zeland predvi|a, kada je u pitanju bilo kakav rad koji se odnosi na ovaj zakonski akt:

“Član 31 – Eparhjiski Sabor po svom konstituisanju, vrši sledeće poslove:
…. Tačka 7.- Odlučuje o izmenama i dopunama Ustava u koliko to bude potrebno, na zahtev dve trećine članova Sabora.”

Ova ustavna odredba je vrlo jasna i ona znači da bez sazivanja eparhijskog Crkveno Narodnog Sabora u čiji sastav ulaze sve Slobodne CŠO, i Nacionalne Organizacije koje su u sastavu ove Eparhije, a koje aklamacijom dobijaju pravo glasa na Sabor, i bez saglasnosti dve trećine članova, nikakav novi ustav nemože proći, koji treba da bude priznat od nadležnih državnih organa Australije.

“Član 30 – Eparhijski Sabor otvara Eparhijski Episkop.”

Koji bi to eparhijski episkop Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve, Eparhije za Australiju i Novi Zeland, odnosno Novogračaničke Eparhije, mogao da otvori taj Sabor ako prethodno nije izabran na Saboru kako je Ustavom predvi|eno, i tako postao zakoniti eparhijski episkop. Evo šta Ustav precizno kaže o izboru eparhijskog episkopa:

“Član 17 – Eparhiski Crkveno-narodni Sabor izabraće, tajnim glasanjem jednog od predloženih kandidata za episkopa, većinom od dve trećine.”

Dalje, Ustav Slobodne SPC Eparhije za Australiju i Novi Zeland, nedvosmisleno odre|uje da je CRKVENO NARODNI SABOR glavno zakonodavno telo, a ne EPISKOP, ili Eparhijski Savet, i ako celokupno slobodno Srpstvo nije prisutno ni pitano za neki novi ustav episkopa Irineja, onda taj ustav nikada nemože proći kao zakoniti, legalan i legitimni dokumenat.

Član 23 – Crkveno narodni Sabor je glavno zakonodavno i nadzorno telo u Eparhiji i predstavlja celokupno slobodno pravoslavno Srpstvo u Australiji i Novom Zelandu.”

PREDLOG O POMIRENJU

“PREDLOG O POMIRENJU” je dokument, kojim je postignuto POMIRENJE u Srpskoj Crkvi, kojim je omogućeno sasluživanje sveštenstva, koji reguliše uzajamne odnose SPC i bivše Slobodne SPC, preimenovane u Nvogračaničku Mitropoliju, i koji daje osnovna uputstva o upravljanju SPC u dijaspori do konačnog uspostavljanja administrativnog jedinstva. Ovaj PREDLOG O POMIRENJU, kasnije je jednoglasno primljen od sva tri Crkveno Narodna Sabora Slobodne SPC.

Posle ovoga dokumenta u Patrijaršiji je februara mesece 1992. godine, a bez prethodnih konsultacija sa predstavnicima Eparhija Slobodne SPC, potpisan je dokument pod nazivom „PRELAZNE UREDBE ZA UPRAVLJANJE IZMEĐU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE U SAD I KANADI I NOVOGRAČANIČKE MITROLIJE“, a koji je kasnije dostavljen na usvajanje našim Eparhijama. Ovde je vrlo važno naglasiti, da su ove „PRELAZNE UREDBE“ usvojene u SAD i Kanadi, za koje su i pisane. One su nesmotreno usvojene i u Evropi od strane CNS eparhije zapadno evropske, ali ih naš Crkveno Narodni Sabor u Australiji nikada NIJE USVOJIO, zbog velikih propusta i odstupanja od duha Predloga o Pomirenju, a koje potvr|uju zapisnici sa održanih naših CN Sabora.

Posebno želim da podvučem sledeće:

Upoznajući Vas sa Predlogom o Pomirenju, evo jednog dela zvaničnog poziva za Crkveno Narodni Sabor koga je poslao tada Arhimandrit Sava, u svojstvu administratora eparhije, svim Slobodnim CŠO i nacionalnim organizacijama pri našoj eparhiji:

Naša Slobodna eparhija je bila prva koja je održala Crkveno Narodni Sabor 22. i 23. Juna 1991. godine, i na istome smo, tako reći, jednoglasno prihvatili Predlog o Pomirenju. (Kažem “tako reći” zato što je tada samo jedan član Sabora, sada pokojni – laka mu zemlja, bio protiv usvajanja ovog dokumenta sa rečima – da se pazimo mafijaša u mantijama. Nažalost, danas posle toliko godina vidimo da je on jedini bio u pravu.)

Važno je za sve koji žele da saznaju ISTINU, a oni koji su ovaj dokument svojevremeno čitali, da se podsete i upoznaju sa UVODOM, pojedinim važnim ČLANOVIMA I SEKCIJAMA iz Predloga o Pomirenju, i sa time sami zaključe dali im episkop Irinej govori istinu ili ih stvarno obmanjuje i vara.

“U SLAVU SVETE JEDINOBITNE, ŽIVOTVORNE I NERAZDELJIVE TROJICE, OCA, I SINA, I SVETOGA DUHA:

PREDLOG O POMIRENJU IZMEĐU SRPSKE PRAVSLAVNE PATRIJARŠIJE
i
SRPSKE PRAVOSLAVNE MITROPOLIJE NOVO-GRAČANIČKE

Slede citati delova Predloga o Pomirenju, koji se specifično odnose na nas i našu Slobodnu eparhiju:

Kao što vidite, ove su tačke nesporne i odnose na dostojanstvo Episkopskog Saveta i mitropolita Novogračaničke eparhije.

Postavljam pitanje i ujedno tražim odgovor: Koji Episkopski savet Novogračaničke eparhije je predložio vladiku Irineja Dobrijevića za administratora naše Slobodne eparhije kako je predvi|eno u Predlogu o pomirenju, kad taj Episkopski savet Novogračaničke mitropolije više od petnaest godina ne postoji?

Pretpostavljam da je Mitropolit G. Irinej (Kovačević) danas živ, a koji je dobro poznavao Mirka Dobrijevića, sada vladiku Irineja, da bi se pre odrekao celog crkvenog pomirenja, nego što bi pristao da vladika Irinej (Dobrijević) ima ma kakav dodir sa njegovim eparhijama.

Sveti Kanoni Pravoslavne Crkve, a po kojima treba da se upravlja i Srpska Crkva, vrlo precizno odre|uju koliko može da traje period administracije jednom eparhijom, posle koga se neizostavno mora postaviti EPARHIJSKI EPISKOP. Ova se odredba nalazi u 25. Svetom Kanonu Četvrtog Vaseljenskog Sabora, koji doslovce glasi:

Ovo su pravna akta, koja nedvosmisleno potvr|uju da Slobodna australijska eparhija nema ni zakonitog episkopa ni zakonitog administratora.

Ova klauzula Predloga o Pomirenju nam potvr|uje da se reorganizacija niti ukidanje naše preimenovane Novogračaničke eparhije, niti njeno administrativno ustrojstvo, ne može promeniti, što je najznačajnije, bez odluke Crkveno Narodnog Sabora.

U novom Ustavu episkopa Irineja naša Novogračanička eparhija se nigde ne pominje, što znači, on je nju reorganizovao, i promenio organizaciono ustrojstvo, njenim UKIDANJEM. Po njegovom ustavu neće više biti članstva u CŠO. To će biti zamenjeno sa nekim „zadužbinarima“ a čim se članstvo jedne CŠO poništi, onda ta opština više ne postoji, i postaje parohija, kojoj je na čelu samo sveštenik.

Pitanja koja se pred nas postavljaju su sledeća: Koji Episkopski Savet novogračaničke mitropolije kada nepostoji?
Koji arhirerej kada je naša eparhija bez arhijereja, i koji Sabor i kada su se usaglasili da se naša Slobodna preimenovana Novogračanička eparhija reorganizuje i ukine?

To je pitanje što pripadnici Slobodnih C.Š.O. treba da postave episkopu Irineju.

Sa ovime patrijaršija nam daje priznanje da smo i pre i posle 10. maja 1963. godine bili vernici Srpske pravoslavne partrijaršije, a vladika Irinej šalje neka preteća pisma i vara narod kako nikada nismo bili pripadnici Srpske pravoslavne crkve, pa nas na osnovu toga iz crkve proganja gore nego što šiptari proganjaju Srbe na Kosovu i Metohiji.

Ovim klauzulama Predloga o Pomirenju, garntuje nam se pravo na zadržavanje naše crkvene i manastirske imovine kako je predvi|eno našim Ustavom, lokalnim Crkvenim pravilima, saobrazno pozitivnom zakondavstu Australije, a posebno saobrazno zakonu o Korporacijama, koji važi za one CŠO koje su Inkorporirane.

Patrijaršija se ovime jasno izražava i slaže da ni ona niti ma ko drugi neće polagati pravo na našu crkvenu imovinu.

Sa kojim pravom onda vladika Irinej hoće da našu eparhiju novim ustavom arondira (uništi) i imovine naših CŠO stavi pod njegovu registrovanu kompaniju i time uzme nešto za što nije ni dolar uložio?

Postavljam još jedno pitanje: Sa kojim pravom prestavnici C.Š.O. to dozvoljavaju?

Verni srpski narod u Australiji, poverio im je da crkvene imovine čuvaju i sačuvaju za buduće naraštaje, a ne da ih predaju episkopu Irineju da ih on preko njegove registrovane kompanije može ulagati, zaduživati i prodavati za njegove aventure i eventualno ih predati Beogradskim vlastima. Nemojte zaboraviti da ste po izboru na godišnjem skupštinama položili tešku zakletvu da ćete se pridržavati važećeg ustava i čuvati poverenu Vam imovinu.

Ovaj član nam obećava da će naš postojeći ustav biti izmenjen i usaglašen sa Predlogom o Pomirenju ali ne zamenjen sa totalno novim ustavom kao što je ustav episkopa Irineja u kome su svi članovi Predloga o pomirenju volšebno izostavljeni.

Braćo i sestre, Predlog o Pomirenju koga su potpisali poglavari Srpske Pravoslavne Crkve, obojica upokojeni, NJegova Svetost Patrijarh PAVLE u ime patrijaršije i Viskokopreosvećeni mitropolit IRINEJ (Kovačević) u ime Novogračaničke mitropolije, jasno nas upućuju na put, kako da se sprovede crkveno pomirenje i izmire zava|ena braća.

Upućuju nas kako da se postupi oko crkvene imovine, da se nebi sva|ali i otimali.

Upućuju nas da svaki brat vodi račun o svojoj kući.

Upućuju nas da se okanemo sudova, podela i sva|a.

Ali, nažalost i u prkos svemu ovome, episkop Irinej nas provicira, iz crkve nas proganja, crkve nam zatvara, Veru nam krade, zavadio nas je žešće i strašnije nego što je bilo na početku crkvene podele 1963. godine, i na kraju, ne skrivajući namere, krajnjim necrkvenim i nezakonitim potezima, svim silama nastoji da nam imovinu na prevaru od naroda otme.

Zaboravio je onu našu narodnu izreku koja kaže da je; “OTETO, PROKLETO!”

RAD NA ZAJEDNIČKOM USTAVU PRE DOLASKA EPISKOPA IRINEJA

Ovde želim da Vas detaljnije upoznam, dokle smo došli sa izradom RADNE VERZIJE novog Ustava pre dolaska vladike Irineja Dobrijevića u Australiju.

Da bi se postupilo po našem važećem „Slobodnom“ ustavu a i po Predlogu o Pomirenju, vladika Sava (Jurić) je izabran za našeg episkopa na predlog Episkopskog Saveta novogračaničke mitropolije, i hirotonisan u manastiru Nova Gračanica u Americi. Hirotoniju je obavio NJegova Svetost sada blaženoupokojeni Patrijarh PAVLE, i posle toga episkop Sava je legalno postavljen i ustoličen za episkopa naše eparhije u Australiji.

Pre njegovog premeštaja za slavonsku eparhiju na Crkveno-narodnom saboru episkop Sava je izabrao zakonodavni odbor u sledećem sastavu: protojereji Dragomir Šipovac, Đuro Đurđević, Nedeljko Milanović i Dragan Saračević koga je posle pdnošenja ostavke zamenio protojerej Velibor Bojičić. Mirjani: Ilija Čubrilo, Ratomir Nešić, Slobodan Janković i Rajko Ignjatić. Vladika Sava nije uspeo da održi ni jednu sednicu ovoga Zakonodanog odbora.

NJega je zamenio episkop Nikanor Bogunović. Da bi se postupilo po našem važećem Slobodnom ustavu, eparhijski savet je sazvao proširenu plenumsku sednicu, sa predstavnicima svih CŠO naše eparhije, na kojoj je vladika Nikanor bio i zvanično primljen za episkopa naše Slobodne eparhije. O ovome je i pismenim aktom bio obavešten Patrijarh Pavle i Sveti arhijerejski sinod.

Vladika Nikanor je uspeo sa zakonodavnim odborima obeju eparhija da pitanje Ustava pokrene sa mrtve tačke i da se otpočne sa radom, tako da smo uspeli da dođemo do njegove RADNE VERZIJE. Pre početka rada, u ime naše eparhije bili smo određeni ja i prota Đuro Đurđević da izradimo naš predlog. Pošto njegovo gledište po ovom pitanju nije bilo u saglasnosti sa Predlogom o Pomirenju, nismo mogli da se složimo pa sam ja uz pomoć nekoliko pravnih savetnika, dopunio naš postojeći Ustav i usaglasio ga sa Predlogom o Pomirenju, kako je bilo i predviđeno i dogovoreno.

Prota Đuro je sa jednim sveštenikom paralelne eparhije uzeo patrijaršiski ustav i njemu su praktično dodali neke delove koji bi bili u saglasnosti sa zakonom ove države.

U prostorijama kabramatske CŠO odpočet je rad oba Zakonodavna odbora na usaglašavanju verzija obe eparhije i konačno praktičan zajednički rad.

Na samom početku ovog zajedničkog sastanka, moje je pitanje bilo, šta je sa verzijom naše eparhije koju sam ja dostavio. Posle diskusije, odlučeno je da ona ostane u arhivi i da se upotrebi ako bude bilo primedbi i zahteva od CŠO pošto Radna Verzija bude poslana na razmatranje.

Izabrana su dva zapisničara, protojeri Miroslav Popović i Velibor Bojičić i tako smo krenunli sa radom. Čitani su svi članovi radne verzije, davane primedbe i vo|ena diskusija. G. Ilija Čubrilo i ja smo vodili našu evidanciju sa kojim članovima toga ustava se nismo saglasili. Povodom duhovnog dela koji reguliše pitanje sveštenstva i parohija, nije bilo nikakvih primedba ni sa jedne ni sa druge strane.

Najviše vremena smo utrošili na termin koji je bio sporan, a to je: Crkveno Narodni Sabor. Sveštenici sa obe strane izuzev pokojnog Dragomira Šipovca nisu hteli da čuju da se u novom Ustavu pominje NAROD, i ta reč se nije nalazila nigde u njihovom predlogu, što je bilo više nego jasno da se zagovara čisto klerikalna verzija novog Ustava.

Imali smo sreću da je se i sam episkop Nikanor složio sa mišljenjem prote Šipovca, rekavši da i sama liturgija u jednoj jekteniji ima molitvu „… za sav klir i verni narod, Gospodu se pomolimo…“

Posle toga drugi put smo se sastali u našem manastiru Novom Kaleniću kod Kanbere i tu dovršili rad na radnoj verziji. Usvojen je predlog, da se na zadnjoj strani svi potpišemo, tako da CŠO kojima radna verzija treba da bude poslana na diskusiju, i eventualne primedbe i dopune, da vide da smo kao zakondavni odbor nešto uradili i postigli saglasnost po osnovnim pitanjima.

Vladika Nikanor je dao proti Đuri da na kompjuteru, na prednjoj strani u naslovu velikim slovima stavi dodatak, da je to RADNA VERZIJA, a ne KONAČNA, a na zadnjoj strani da ispiše imena svih članova zakonodavnog odbora koji su na ovoj verziji radili. Kada se prota Đuro vratio, umesto da postupi kako je bilo dogovoreno, on je na prvoj strani stavio termin dovršena umesto radna verzija. Mi smo naravno odbili da to potpišemo. Vladika ga tada šalje po drugi put da to ispravi, posle čega se on opet vraća sa nekom drugom podvalom. Na kraju mu vladika Nikanor kaže, da ako nezna šta da stavi neka sa njime pođe prota Miroslav Popović, tako da je tek treći put stavio naslov, kako je bilo dogovoreno.

Onda smo potpisali i otišli u trpezariju na ručak. Posle ručka smo se vratili nazad da dovršimo još nekoliko stvari dok je prota Đuro ostao da provicira sestre iz saveza KS koje su radile u kuhinji sa rečima:

– “Sada ste pod mojom kontrolom – nema više Vaše Slobodne.”

Sestre su se na to požalile g. Iliji Čubrilu i on je to izneo pred vladiku, našto je vladika Nikanor skrenuo pažnju proti Đuri da se ne bavi provokacijama, koje nisu poželjne ni potrebne, sa rečima

Posle ovoga, vladika Nikanor je povodom završene radne verzije, sazvao proširenu plenumsku sednicu članova naše Slobodne Eparhije i na istoj je doneta odluka da se radna verzija prvo prevede sa srpskog na engleski jezik i onda da se oba prevoda, pošalju svim našim Slobodnim CŠO za njihove dopune, primedbe, odbijanje ili konačno prihvatanje, što je i učinjeno.

Posle toga vladika Nikanor je premešten i na njegovo mesto je došao vladika Milutin Knežević koji je radio po uputstvima nekoliko sveštenika, koji su radili šta su i kako su hteli, pa čak ima i podataka da je na nekim dokumentima čak i njegov potpis zloupotrebljavan.

Vladika Milutin je sazvao četrnaesti po redu redovni Crkveno Narodni Sabor na kojem je trebalo da bude razmatrano i pitanje novog ustava. Međutim, veći broj CŠO, na njihovim skupštinama se izjasnio da ovu radnu verziju Ustava kao takvu ne prihvataju. Pošto je za rešavanje takvih krupnih pitanja, kao što je Ustav, potrebna dvotrećinska većina, i pošto taj Sabor nije imao potreban kvorum, pitanje usvajnja Ustava od strane Crkveno Narodnog Sabora, kao merodavmnog tela, tada je bilo odloženo.

IZVOD IZ ZAPISNIKA SABORA

Važno je ovde navesti da je vladika Milutin govereći o našem postojećem ustavu rekao sledeće “da ga se moramo pridržavati, a na prvome mestu ja kao Episkop a onda svi ostali”.

Izveštaj zakonodavnog odbora na ovom Saboru, podneo je protojerej Đuro Đurđević. Delegati su uglavnom bili upoznati sa dosadašnjim radom Zakonodavnog odbora i da su sve CŠO naše Eparhije održale prema uputstvu svoje vanredne sednice, a ne skupštine po pitanju prihvatanja nacrta novog ustava, ali da isto nisu sve poslale svoje izveštaje. Neke CŠO su za nacrt, neke nisu, neke predlažu dopunu, neke da se sačeka i da se sa ovako važnim pitanjem ne žuri. Izneo je da se očekuje mišljenje Svetog Arh. Sinoda, a savet prote Đure u ime Zakonodavnog Odbora je bio da se ne žuri, da se nedaj Bože nebi podelili a ima indikacija što bi poslužilo samo na štetu naše crkve.

Međutim, podela je već tada bila vidljiva, imajući u vidu da su SVE CŠO sestrinske Eparhije bile prihvatile ovu Radnu Verziju, dok je se veći broj CŠO naše Eparhije izjasnio da odbija da je prihvati, sa čime je ova Radna Verzija zajedničkog Ustava što se tiče naše Eparhije, praktično bila pokopana.

Onda je došao vladika Irinej Dobrijević, koji je za administratora Eparhije postavljen protivno odredbama našeg važećeg Ustava, a isto tako i protiv odredaba Predloga o Pomirenju, kako sam to već u početku naveo.

Na opšte iznenađenje, on je sazvao Crkveno Narodni Sabor naše Eparhije u Sidneju i to u CŠO koja ne pripada juriskikciji Novogračaničke mitropolije umesto u njenom sedištu, u našem manastiru kako je i predvo|eno u Predlogu o Pomirenju u kome piše da je sedište naše eparhije manastir Novi Kalenić. Jedan broj članova Eparhijskog saveta je opravdano reagovao. Vladika Irinej je ostao uporan, ne želeći ni posle razumnih pismenih zahteva i iskrenih molbi da promeni svoje mišljenje. Tako je došlo do sukoba gde je nekoliko članova Eparhijskog Saveta odbilo poslušnost episkopu Irineju. Sukob se još više produbio istovremenim sazivnjem zasedanja Proširenog Plenuma, jedne vrste paralelnog Crkveno Narodnog Sabora naše Eparhije u njenom sedištu, u našem manastiru Novom Kaleniću.

Ovim svojim postupkom, što je vrlo vidljivo, vladika Irinej Dobrijević je sam lično i praktično poništio i obezvažio Predlog o Pomirenju.

IZBOR EPARHIJSKOG SAVETA I IME

Kako je došlo do formiranja naziva naše Eparhije i upotrebe imena “Slobodna”, možete videti iz priloga episkopa Dimitrija (Balaća), prvog episkopa Slobodne eparhije za Australiju.

U svom kratkom govoru, episkop je podvukao da je vodio razgovorore u Kanberi sa nadležnim vlastima i da je tom prilikom objasnio sadašnji položaj naše Crkve i da mu je rečeno i savetovano da se novoj crkvenoj zajednici u Australiji da ime Nezavisna Srpsko-pravoslavna crkva. Vladika je rekao da je objasnio nadležnima da mi nismo nezavisna crkva, nego njen slobodni deo i da se nismo odrekli jedinstva sa Crkvom u zemlji. Na protiv mi se samo odričemo adminstrativnog jedinstva koje nas sputava u radu, pošto arhijereji u zemlji nisu slobodni i preko njih komunistički režim sprovodi svoju volju, pokušavajući da i nama u slobodnom svetu naturi svoju politiku koegzistencije, koristeći crkvu i njenu organizaciju u slobodnom svetu. Vladika je rekao nadležnima da Eparhijski savet koji treba da se održi u Melburnu, ima o tome da donese odluku, na što je nadležni ministar pristao.”

Eto, braćo i sestre, kao što vidite ni tada, a ni danas se ne odričemo jedinstva sa našom crkvom u matici. Tada smo se odvojili radi komunističkog režima u crkvi, a danas radi ekumenističkog, papinskog i novotarskog prisiljavanja koji hoće da nam Veru, naciju i prošlost izbrišu i zatru. Posebno je ovo vidljivo jer se ostvaruje plan da sve nas, koji smo protiv svega toga, iz crkve izbace, što se na delu već sprovodi, a neupućenima, strašljivcima i aminašima da nametnu novotarski ustav u kojem se sva imovina CŠO stavlja pod kontrolu episkopa i nekoliko sveštenika, i sa time postaje vlasništvo patrijaršije, a kad postane njeno vlasništvo, onda je to istovremeno i vlasništvo beogradskih državnih vlasti.

Zato je dužnost svakog predsednika bivše Slobodne CŠO, i njegovog Upravnog odbora, da dobro promisle šta rade, kako postupaju i šta potpisuju. Narod je upravama poverio da čuvaju i sačuvaju crkvenu imovinu za mlađe naraštaje a ne za novoformiranu i registrovanu imovinsku kompaniju episkopa Irineja, i njegove novotarce.

Ogrešiće se svaki onaj koji svojim potpisom preda crkvenu imovinu, koja nije njegovo vlasništvo, nego narodno; prvo pred Bogom a onda pred svima onima koji su od svojih usta, i usta svoje dece odvajali i za crkvu davali, da ta imovina ostane za njihovu decu, i decu njihove dece.

Bratski i srpski pozdrav

Ratomir Nešić

1 Februar 2010

Svim Slobodnim C.Š.O. preimenovane Novogračaničke Eparhije za Australiju i Novi Zeland

+++

+++

+++

ИСТИНА Слободне Српске Православне Цркве у Аустралији

+++

+++

+++