logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија    Аутор: Часлав М.Дамјановић    452 пута прочитано    Датум: 16.01.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Веронаука у РСБег Срба са места злочина: Порука ”Њујорк Тајмса” Србима и Православљу на Бадњидан

за новинар.де Часлав М. Дамајновић, 13.01.2009

+++

Едиторијал ”Њујорк Тајмса” ”In From the Cold’’ (The New York Times, 06/01/10), чији је наслов преведен ”Српски бег са ветрометине”, а који мора превести да симболизује лаж којом ”Њујорк Тајмс” већ деценијама обмањује светску јавност – ”Срби побегли са места злочина” – итекако заслужује пропратно питање коментаторке Бобе:

  • ”Зар може горе да се пише о Србији?”

И такође, итекако заслужује и њен пропратни коментар:

  • ”Најежила сам се кад сам прочитала овај текст”!

И наравно, итекако заслужује и њен трагични закључак:

  • ”Горег анти-српског листа од Њујорк Тајмса можемо да нађемо само у Србији”!

Први коментар који је уследио на овај српски закључак био је, да због пристојности не кажем ударање нечег о ледину, али… типично ”нашки” – ”вама није мука због Србије него због Милошевића. Он јесте увео санкције Србији својим надменим понашањем и самоуљубљем за власт”!

Наша Српска ”мука” заиста је калдрма…

”Најстрашнија подла лаж” није ко је заиста ”увео санкције Србији” – па чак ни званично рекламирање Запада да су напали Милошевића а не нас, Србе, зато што нас мрзе – не, ипак је ”најстрашније” нешто друго… да већ од средине априла 1941. године – да, већ од средине априла 1941. године – ”Њујорк Тајмс” тврди да Срби кољу Хрвате – јер ”најстрашније” је то да те који нас мрзе и клеветају лажима – да су то ти које ”Тадић тако љуби” – јер клеветом да су Срби ”побегли” са ”места злочина” – ”Њујорк Тајмс” наставља пропагирање своје обмањивачке лажи да су Срби злочинци.

Које ”помирење” рекламира Борис Тадић?
Рекламира ”помирење” свих који су против Срба!
Такво ”помирење” је исто оно здружење
свих оних који су против Срба
које је Запад обавио 1943. године!

”После божићне литургије, Председник Србије Борис Тадић је” у српском манастиру Високи Дечани, ”рекао да је данас празник мира и да је на овај дан увек прилика да се упути порука помирења… На Косову је изнад свега потребно да се људи помире међу собом, у породици, али и да се помире и народи јер је то решење за муке и проблеме који потичу из прошлости” и да ”то помирење чека у будућности.” (”Тадић позвао на помирење”, Бета 07/01/10, 09:51, Преузето: БЛИЦ у Дечанима)

Пошто је питање ”Њујорк Тајмсу” било – ”Зар може горе да се пише о Србији?” – и закључак да се ”гори анти-српски лист од Њујорк Тајмса може наћи само у Србији” – јасно је да је Борис Тадић одговорио баш на то питање:

Значење Тадићеве и ”Њујорк Тајмсове” ”Српске будућности” је дословце истоветно:
Хтели не хтели, батргајте се ви Срби колико хоћете, узалуд вам је:

Прогутаће вас помрчина:

”Данас смо у манастиру Високи Дечани, православном манастиру који представља један од најлепших споменика српске средњевековне архитектуре, али он обједињује и све друге утицаје. Одише духом Медитерана.” (Исто)

После закључка да су Високи Дечани ”споменик српске архитектуре” – не српског националног духа и не српских моралних вредности – него архитектуре – и да, пошто, сходно томе Високи Дечани ”обједињују” и ”све друге” архитектонске ”утицаје” – због чега чак ”одишу” и ”духом Медитерана” – Тадић је додао да ”народ не може да постоји без идентитета.” (Исто)

Тврдња да је архитектура ”идентитет народа” буквално потврђује да горе анти-српство од ”Њујорк Тајмсовог” постоји заиста само у Србији:

Jер… косовски Албанци улазе у Тадићеву ”будућност” – у којој ће Србе прогутати помрчина – са јасно дефинисаном и систематски пропагираном лажи да су Албанци, са својим илирским наслеђем, неимари византијске архитектонике на Косову, и да су у томе отишли чак толико далеко да та наводно њихова архитектоника одише чак и медитеранским духом – што све треба да докаже и наводно наслеђе њиховог наводно духовног наводног идентитета… а све те лажи наравно су умишљене на релацијама Тел Авив-Загреб и Берлин-Вашингтон, а ту обману систематски рекламира лондонска фирма.

Али… шта заиста значи Тадићева изјава да ”народ” не може постојати без идентитета?
За њега појам ”народ” највероватније значи ”грађанисте” који живе на окупираној територији која се још увек назива Србијом!

Према томе, иако то није рекао, ипак, за њега појам ”народ” очигледно не – не представља српски народ – него нешто друго!
Шта друго?

Можда ”народна масе”, или мешавину избеглица, или можда чак ”бескућницима” – баш онако каквим ”народне масе” сматра Моша Пијаде?

”Ми желимо да сачувамо наш идентитет европског народа, као заједничку вредност баш као што је и овај манастир заједничка вредност светског културног наслеђа и баштине”, каже Тадић. (Исто)

Па сходно томе, у извештају о Председниковој посети Дечанима, цитира се да је он такође рекао ”да је Божић дан када се упућује порука мира не само својим сународницима него и Албанцима”, а да је Синодов поглавник Дечана, помоћни владика Теодосије, истакао да је ”Божић дан мира и љубави” и да је наравно ”велика част што је са нама и председник Србије”, и да је ”његов долазак највећи показатељ љубави према овој светињи” – али и ”према верном народу који у данашње време живи и страдава овде на овим светим просторима.” (Исто)

Наравно, ”показатељ љубави” према ”народу који страдава” на ”светим просторима” најобичнија је подвалаџијска реторика јер да председника и помоћног епископа то заиста интересује – онда би свакако предузели кораке да то спрече или бар ублаже – а те кораке не предузимају!

Према томе, ”љубав према светињи” значи нешто много горе:

”Показатељ љубави према светињи” је најбесрамније одавање ”части” послодавчевој посети – јер је ”идентитет” – ”народа” – како се изразио Тадић – безименог ”народа” који тренутно животари на територији Србије, па и Косова – ”европски”, исто као што је и ”вредност” Дечана то што је на УНЕСКО списку ”светског наслеђа и баштине” – а не никакав стварни народ који има свој национални идентитет, нити манастир који има своју духовну вредност…
Ова тврдња је и у односу на ”народ” и на ”манастир” и на ”посету” не само у потпуном складу са ”бескућништвом” – па према томе и бесправношћу, како је то дефинисао Моша Пијаде на засједању АВНОЈ-а – већ такође и у потпуном складу са директивом Владе НДК – Независне Државе Косова – којом је, што је ”пренето и Међународној цивилној канцеларији”, условљена дозвола посете Бориса Тадића:

”Влада је донела одлуку да Тадић може посетити Косово под одређеним условима – да не може да злоупотреби посету за политичке говоре”! (”Влада Косова дозволила посету Тадића” Бета, 05/01/10, 15:19-19:46)
”Међународна цивилна канцеларија” се наравно сложила са ”Институцијама” НДК да ”уколико Тадић буде давао било какве политичке изјаве, посета ће бити забрањена, без обзира да ли је реч о званичној или приватној посети”! (Исто)

Међутим, пошто Тадићеве изјаве нису биле нити верске, нити Божићне, нити националне, нити државничке – а пошто се ни једно од тога од њега није ни очекивало – очигледно је онда да јесу биле – политичке!
То значи да су се ”Међународна цивилна канцеларија” и ”Институције” НДК – сагласиле да Тадић изричито дезавуише и српски и православни идентитет Косова – што је он радо и учинио јер је баш зато и изабрао Дечане као најпогоднији архитектонски објекат за наручену дезавуацију – јер антисрпске тврдње – не спадају ”у политичку злоупотребу посете”!

Међутим, пошто се од Тадића није ни очекивало ништа другачије од ”Њујорк Тајмсовог” ”Српског бега са места злочина”, и пошто је недвојбено да јесте још ”најстрашније” да те који нас мрзе – ”Тадић тако љуби” – почетна конфузија да нико нема појма о којем и чијем и каквом то помирењу Тадић говори, због чега су многи анонимни извори – анонимни због личне безбедности – предпостаљали да се помирење односи на заташкавање усташких злочина обновљених у такозваном Домовинском рату, па чак сумњали и да су на светковини дечанског ждрања можда присуствовати секретарица америчког Државног секретаријата Хилари, па можда чак и Ричард Холбрук – сва ова невероватна препричавања пала су у воду…

И иако ни дан-данас није познато да ли је најсветији селебрити манастира Дечани, Џозеф Бајден, био присутан позиву на помирење, или је можда уместо тога присуствовао свечарском ждрању у Египту – ждрању којим се светковао напад на православне Копте у Египту на Бадњидан – када је убијено свега шест Православаца – данас је ипак јасна чињеница:

На жртвенику лажног помирења је – идентитет Дечана!

Злочиначку лакрдију против Православаца на српски Бадњидан и Дан Рождества – недвојбено допуњава и извештај из Куршумлије, да је на српске православне породице из села Рашевац и околних српских насеља у конпненој зони безбедности – пуцано из пушака са територије (”Наоружани мештани села Рашевац”, Стефан Радовић, Куршумлија) НДК, и да, иако су српски мештани одмах обавестили полицијске управе и војску територије зване Србија, позвани се нису одазвали – оставивши српске мештане на цедилу да изигравају погибељне празничне мете – највероватније по Тадићевом наређењу…

Без обзира где ко ждере, и шта ко светкује, јасно је на шта се своде две Бадњачке поруке Србима и Православљу – своде се на злокобну претњу садистичке будућности која им је обезбеђена у српској новој 2010. години!

Од ”нема проблема!” – до ломаче!
Од Шварцернегера – до де Торквемаде!

Горњи цитат је из најновијег Буквара, најновије Веронауке…

Можда жртвовање Дечана на огањ ломаче ”најтеолошкије” објашњавају речи епископа нишког Иринеја, дате за Press, које сам прочитао у напису ”Патријарха бирамо жребом”:

”Наша црква није од јуче” а ”Порука Божића јесте да постанемо синови и народ Божји, не по природи, већ по благодети.” (”Епископ нишки Иринеј за Press: Патријарха бирамо жребом”, Д. Луковић)

Према томе, пошто није у питању ни Вера, нити Bеровање у Бога, јер је очигледно да поменути о томе нема ни појма нити интереса, и пошто је ”црква” писана малим словом – сходно овој надри-теологији чију бесмисленост потврђује надри-мудар закључак да тек ”треба да постанемо” – да тек треба ”да постанемо” – што значи да до сада нисмо били – ”синови и народ Божији” – и то ”не по природи” – него ”по благодати” – не ”благодети” како је написано, него благодати – и пошто је надри-теолошка конфузија истоветна ”части” највећем ”показатељу љубави према овој светињи” – израженој послодавцу од стране поглавника Дечана, епископа Теодосија – што би рекао чувени терминатор Шварцернегер, а што је по свему судећи шлагер сезоне на теолошком факултету – ”нема проблема”:

Недвојбено је јасно због чега су Дечани стављени на огањ сестринске ломаче – зато што ”није наша црква од јуче” – наша црква је од Мије Ковачевића, једног од ”хероја” тековина стечених ”чувеним офанзивама”, како то пише у црквеном буквару аустралијског ”намјесника” Милана Милутиновића, једног од ”теолошких” миљеника епископа којег је СА Синод учинио за Светог Великог Инквизитора Православља у Аустралији…

Значи – не само Буквари – него и Света Инквизиција:

Православље је шизматичка под-црква јер не потиче од Томаза де Торкуемиде – зато је стављено на огањ ломаче – и тако је сређен не само Диктум Тековина већ и Диктум Ватиканове Догме:
Чак и у црквеним букварима више ”нема проблема”!

”У Дечане без благослова”

”На сусрету у Руској Амбасади 28. јула 2009. године, упитали сте ме”:
”Када ћете ме поново критиковати”?
”Одговорио сам”: ”Првом приликом”, схватајући тај дијалог као духовиту шалу.”
”Нажалост, то није била шала него збиља.”
”Та ”прва прилика” се показала као стварност ових дана.”

(”У Дечане без благослова”, Отворено писмо Председнику Тадићу, 12/01/10, Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијскa)

”А каква су ваша очекивања од државе Србије, тим пре што и председник Тадић Божић проводи на КиМ, у вашој епархији?”

”Председник долази у Дечане, а не на Косово.” ”У чему је разлика?”

”Разлика је што ја не знам да он долази.” (”Артемије: Дијаспора разуме нашу муку”, Р. Лончар, Вести-OnLine, 07/01/10, 12:00, Новинар.де, 09/01/10)

Ово су наравно речи Владике Артемија… једино што је изостављено то је да једино окупатору није потребан благослов.

Смисао изгубљен у фразеологији

”То, опростите, није државнички мудро. Тиме уносите раздор у канонски поредак Цркве Православне, јер се обраћате Нашем Викару и са њим правите договор, а Нас као надлежног Епископа (Домаћина) заобилазите. На Ваш пример се угледао и Ваш гост г-н Бајден у мају месецу прошле године.”

”У таквом контексту и Ваша ”порука мира”, потребе измирења, пружања руке, губи смисао и претвара се у фразеологију.” (”У Дечане без благослова”, Отворено Председнику Тадићу, 12/01/10, Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијскa)

Бајденов жртвеник, или…

”Да ли је могуће да Ви као надлежни епископ нисте упознати?”
”Нажалост. Тако је било и прошле године за Васкрс, тако је и сад за Божић… Зар треба да видим на ТВ дневнику да председник долази?”

”Постоји ли ипак шанса да се са председником сретнете у Дечанима?”
Како могу, кад не знам да он долази. Ја сам у Грачаници.” (”Артемије: Дијаспора разуме нашу муку”, Р. Лончар, Вести-OnLine, 07/01/10, 12:00, Новинар.де, 09/01/10)

…или кућа у којој се не зна домаћин?

”Да сте нам се обратили званично и изразили своју жељу да посетите Дечане, сигурно је да Вам то не бисмо ускратили. Тада бих Вас Ја, као домаћин, тамо и дочекао као што доликује.”

”То је, ипак, Наша кућа, у коју улазите, а да домаћин и не зна. Још најављујете да ћете тако и убудуће чинити.”
”Верујемо да ћете убудуће, ипак, мудрије поступати.” (”У Дечане без благослова”, Отворено писмо Председнику Тадићу, 12/01/10, Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијскa)

Сестринска ломача

Што рече Православка ”Горена” аустралијском Епископу, истоветног кова као онима које ”Тадић тако љуби”, иако то заправо и нема везе са ”нема проблема”, па чак ни са ”шлагером сезоне”, али ипак, ”Горенина” дефиниција своди се на дефиницију Дечана на жртвенику:

”Ако хоће да ме искључи из православне вере, нека буде тако, у таквој вери нећу ни да останем. Нећу да будем – Новотарац!!!” (”Горена”, Новинар.де, 10/01/10, 05:37, ”У Берлинској парохији још нема решења”)

Од Бадњака до Светог Саве,
Од Дечана до ”Торбе без дна”,
Од Мије Ковачевића до Буквара…
Ни свећом да га тражиш – нигде Бога!
Наздравље нам Србима
Дечанска Круна Бајденова!
Тако је дословце заведено у чланским картама!

”Прославу Светог Саве у Манстиру у Канбери (Аустралија) организује Trusty Слободне СПЦ, а Језуита са својом камарилом организује ”своју прославу” на истом месту у исто време. То је позив на сукоб по опробаном католичко-језуитском вишевековном сценарију, да се Срби међусобно расправљају и мрзе, или још боље да се и потуку и побију”, што је ”већ виђен сценарио са прошлих Светосавских прослава”:

”Удруга разуларених, новопечених православаца предвођена Његовом ”Светом Светошћу”, Нунцијем Иринејом и Његовом свитом од новопечених Равенских Попова и Бајкиста, названом из милоште ”Племићко телесна-духовна гарда”, улази у манастирско имање уз громогласну буку мотора, сирена и пивских флаша што ће изгледати многим Србима ка ”Звук Божје трубе”. Та свита ”Његове Језуитске Светлости”, подмазана гајбама испијеног пива и јагњетином, биће спремна да на ”Његов” миг ”утуви” свакој присутној Српској глави Светосавску Духовност.”
”Када неко од деце пита зшто је његов деда из Trusty-а ударен БП флашом у главу, ”наш” ”Свети” племић објасниће им да је ”Батина из раја изашла”!

И ”као и сваке године, ”Иринејева Језуитска духовна едукација” даће подстрек неком члану Trusty-а да ”храбро” приступи Нунцију и покуша да пољуби ”Свету Ручицу” коју ће Нунцио демонстративно повући, да би сви Срби из Trusty-a, који још нису побегли – то видели.”

Наравно, ”Иринејев ”$Духовник”, већ поменути стваралац Светог Буквара Веронауке партизанског хероја Мије Ковачевића, ”намесник” Милан Милутиновић, ”који је ојадио ЦШО из мелбурншког преграђа Кизборо са $170,000.оо, моћи ће сада, уз свестрану помоћ ”Његове Племићке Светлости”, сву зараду од ”Вашара”, намењене” наводно ”Иринејевом Дечјем Кампу, да” наводно ”привремено” наводно ”позајми – као и од горње ЦШО раније – и спере ”Љагу са свог Образ-Ђона”!”

”PS: Ово је мој лични предлог из сфере научне фантастике – јер торба Иринејевих ”Духовника” је без дна – идем да се наоружам… камером наравно, и припремим се да овековечим Светосавску Прославу са ”Нашим Свецем”.” (Коментар, ”Лепосава”, на напис ”Паре посвађале владику, свештенике и парохијане”, 13/01/10, Новинар.де, 05:43)
Засада нема реалистичних претпоставки колико ће Срба променити ћурак да би целивали ”свету” Нунцијеву ”ручицу”.

Еј, Бадњаче, Бадњаче…
Дође Вријеме…
поста Бадњак туга прголема…

Европска званична махинација је одмах после Бадњидана муњевито доказала да су све радозналости због чега је Тадић одлучио да баш у манастиру Високи Дечани покорно и послушно и вазалски одвоји и Манастир и народ територије Србије – од Срба, Српства, Српског националног наслеђа, и Српског националног идентитета – управо итекако државнички потез!

Свето тијело Свете Римске Империје на тлу данашње Европе, Врховни орган окупационих снага, посланици такозваног Европског парламента, ”поздравили су иницијативу председника Србије Бориса Тадића о изгласавању парламентарне резолуције којом би се осудио злочин у Сребреници из 1995. године”! (”Посланици ЕП: осудити ратне злочине”, В. Јокановић, Политика, 14/01/10)

То значи – оцијенили су Тадића ”државничким” – али само дјеломице:

Дјеломице због тога што Јелко Кацин, словеначки посланик европских либерала и известилац ЕП за Србију, осим што сматра ”да је иницијатива Београда закаснела, али да ”још није прекасно” за резолуцију” Србије о Сребреници, сматра такође ”да је став окупаторских власти Свете Римске Империје о Сребреници ”различит од онога који има председник Србије, јер се ниједан злочин на тлу бивше Југославије не може и не сме упоређивати са Сребреницом која је одлуком Међународног суда проглашена геноцидом” – што управо значи да се ”радило на истребљењу нације и то треба уградити у историјско памћење на западном Балкану”. (Исто)

То безпоговорно доказује да Тадић ради на уграђивању историјског памћења – па сходно томе и разграђивању неподобног историјског памђења… И сходно томе, Империјални Канцелор је ”оценио да би за Србију било боље да усвоји само једну резолуцију, и то о Сребреници, а не две, како је најавио Тадић” – појединци у Скупштини окупиране територије Србије су захтијевали и истовријемену Резолуцију о злочинима учињеним над Србима – међутим, строго је опоменуо Империјални Канцелор, ”не поричући потребу осуде свих злочина, намеће се питање зашто би додатну резолуцију званични Београд везивао за тренутак доношења резолуције о Сребреници”, јер би се ”усвајањем друге резолуције” – ”донекле релативизовала и ослабила порука којом се жели да осуди почињени геноцид у Сребреници”. (Исто)

Према томе, дубокомислена државничка мудрост СА Синода да прошле године, на супрот забрани православноиг и надлежног Владике Артемија, одобри Крунисање Џозефа Бајдена у Високим Дечанима, и дубокомислена државничка мудрост Тадића и помоћног владике Теодосија – у покорном и уредно вазалном складу са директивама Светих Окупационих Власти – да се интернационализацијом порекла Високих Дечана – Високи Дечани једном и за свагда одвоје од српског наслеђа – које дубоко вријеђа не само окупаторску двомиленијумску диктатуру над историјом, већ такође дубоко вријеђа и шизматично мијешање православне под-цркве у двомиленијумски Ватиканов развој Свејереси – обијезбедили су да у Прописаној Светој Будућности буду збрисани из сјећања и Идентитет Православља и Идентитет Веровања у Бога.

Никад збогом, Бадњаче најдражи…

Навиру сећања из заборава… некад давно, са Оцем, малишан, увек сам се пртио да ја вучем санке, ишли смо прекопута Цареве Ћуприје у брда изнад Ковнице… и секли Бадњак.

Сећам се џарања ватре, сећам се сламе, ораха, мира, треперавог пламичка кандила… сећам се расположења које се као светиња увлачило у душу… и трајало.

Као да ужас рата није био свакодневна стварност…

И сећам се, чим се време поправи, водио ме је Отац на Саву и увек је понављао памти, Чаславе…
Савом су пловили лешеви… српски лешеви.

И упамтио сам.

И санке, и секирицу, и сечење Бадњака, и светињу расположења које је плодило душу, и мирисе… и лешеве… и зато и данас, идем у Шејди Сајд, где ми је усидрена ”Равна Гора”, мој брод, и насечем Бадњак…

И знам и данас да све ове накараде које чујем уместо те упамћене светиње која ми и данас натапа остарелу некадашњу дечачку душу… знам да, иако ће нам на ломачи тих светогрђа која проглашавају веронауком можда и спалити понеки бадњак… знам да ће Светиња Правог Спавља преживети.

И можда је најчудније од свега, не презир данашњег лупетања, и не чак ни тетурање Српства, па чак ни срозавање у вазалство… него једноставност разлога због којег сам сигуран да ће Светиња преживети:

Преживеће Светиња јер је Веровање у Бога.

Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac.com
Ravnogorski venac





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo