У овако тешким условима Епархија рашко-призренска својим средствима не може да обезбеди ни сопствено функционисање, а поготову рад народних кухиња. Зато је неопходна помоћ читавог српског народа у Отаџбини и расејању. Многе институције и појединци у земљи и иностранству испољили су разумевање за невољу својих сународника у срцу Србије и помогли раду Епархије и народних кухиња. Већ годину дана у Србији траје акција «Један СМС за један оброк гладнима на Косову», а ове јесени слична акција је покренута и у Републици Српској, по благослову Његовог преосвештенства Епископа бањалучког Јефрема, на иницијативу црквене општине Лазарево. Тим поводом је Епископ рашко-призренски Артемије боравио у Бањалуци, где је на конференцији за штампу, заједно са протиницом Светланом Стевић из организације «Мајка девет Југовића» сведочио о невољи у којој се налази српски живаљ на Косову, рекавши, између осталог, да Срби и даље продају своја имања и одлазе са Косова, под све већим притиском коме су изложени.
Једна нова врста притиска примењена је ове јесени – искључена је струја манастиру Грачаница (где је и привремено седиште Епископије), као и другим манастирима који нису хтели да комуницирају са нелегалним институцијама самопроглашене «државе», већ су хтели да плаћање струје усагласе са званичним институцијама државе Србије. О тој врсти притиска Владика Артемије је такође много сведочио кроз своје изјаве медијима, детаљно објашњавајући нови проблем са којим се суочила Епархија рашко-призренска, да је то у суштини «наставак офанзиве на манастире Српске Православне Цркве».
У склопу те офанзиве вршено је и раскопавање рушевина храма Светог Петра Коришког, тј. копање подземних тунела, наводно «у потрази за благом». Храм Свете Тројице у Ђаковици већ одавно је раскопан, разнесен и прекривен дебелим слојем земље, а затим је на том месту направљен парк.
О овим, и о многим другим страдањима Цркве и народа на Косову и Метохији сведочила је Епархија рашко-призренска свим расположивим средствима и начинима. У том смислу нарочито је била значајна посета Архиепископа волоколамског Илариона, председника Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије РПЦ. Високи гост из Русије допутовао је у посету Владици Артемију да заједно са њим обиђе Косово и Метохију, и да се својим очима увери у тежак положај преосталог српског живља и српских православних светиња. Четири дана је Архиепископ Иларион провео на Косову и обишао многе светиње – очуване, оскрнављене, порушене, као и оне које се воде као да су обновљене, а по сведочанству Архиепископа Илариона «далеко су од тога да се могу назвати обновљене». На растанку је Владика Артемије замолио Архиепископа Илариона да по целоме свету сведочи оно што је својим очима видео на Косову и Метохији.
И други високи гост из братске Русије, амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Конузин, долазио је на Косово и посетио владику Артемија у Грачаници. Епископ и Амбасадор посветили су двочасовни разговор тешком стању у коме се налазе српски народ и српска Црква на Косову и Метохији.
Још док је представљао Русију у Савету Безбедности УН, Алексадар Конузин је заступао став да најпре треба обезбедити повратак Срба на своја огњишта, па тек онда расправљати о статусу Косова и Метохије, и сада се показује да је такав став био исправан, јер проблем је остао нерешен. Русија ће бити доследна у његовом решавању, то јест подржаће српски став по питању очувања Косова. Међутим, рекао је амбасадор Конузин, проблем статуса Косова захтева пуно времена, а за то време Србима треба помоћи да решавају питања свакодневног живота. Као израз солидарности руског народа Александар Конузин је изнео предлог да руски монаси долазе на Косово и бораве у српским манастирима, рекавши да ће тај предлог упутити Руској Православној Цркви.Ове јесени на Филозофском факултету у Косовској Митровици одржана је међународна научна конференција, посвећена Косову и Метохији, на којој је учествовало преко 300 научних радника, професора и академика из 16 земаља Европе и света. Циљ скупа је био да са научног мултидисциплинарног аспекта покаже цивилизацијске вредности Косова и Метохије као неотуђиве територије Републике Србије. Епископ Артемије позван је од стране организатора да одржи уводну реч на том великом научном скупу. Владика је за Косово и Метохију рекао да је то «најусољеније парче српске земље», истакавши да је Косово «кроз сву своју историју много страдало од разних непријатеља и освајача, никад више као у последњих десет година владавине међународног протектората УН».
Епархија рашко-призренска је сведочила и о страдању српских светиња ван Косова и Метохије, говорећи о тешком стању у коме се налази гробље палих српских војника на Кајмакчалану.
Али страдање није једино о чему сведочи Епархија рашко-призренска на челу са својим Архијерејем. За Владику Артемија и његову верну паству на првом месту је сведочење истине наше вере православне. У многим беседама и разговорима Епископ Артемије подсећао је на свето предање и тачно учење Православне Цркве, које смо од Светог Саве и других Светих Отаца наследили, и да смо га дужни сачувати за поколења која долазе. Нарочито је важно такво сведочење у светлу савремених збивања, међу којима је посебна пажња посвећена Дијалогу православних и римокатолика. Владика Артемије је превео са грчког језика писмо Димитрија Целенгидиса, професора догматике на Солунском универзитету, упућено Јерарсима Грчке Цркве, где аутор позива Јерархију да заузме саборни став у погледу Дијалога са римокатолицима. Уз тај превод Епископ Артемије послао је Архијерејима Српске Цркве и своје пропратно писмо, у коме и он позива наше Архијереје да заузму саборни став уочи заседања Комисије за Дијалог, одржаног ове јесени на Кипру. Иначе, тај сусрет на Кипру посебно је осветљен на сајту Епархије рашко-призренске текстовима посвећеним датој тематици, а између осталог преведен је и објављен текст професора Целенгидиса «Анализа Равенског документа», у коме су детаљно изложене важне чињенице везане за дотични документ.
Највећа од свих врлина је љубав. «По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом» – рекао је Господ. У љубави је Епископ Артемије дочекао драгог госта Митрополита дабробосанског Николаја у манастиру Девич на празник светог Јоаникија Девичког, и у љубави је посетио Епископа зворничко-тузланског Василија у Бијељини, на освећењу Саборног храма Рођења Пресвете Богородице. Посебну пак љубав Владика Артемије показао је према блаженопочившем Патријарху српском Павлу. На вест о његовој кончини Владика Артемије изговорио је потресну беседу, називајући у њој блаженопочившег патријарха оцем и родитељем. Верно монаштво и свештенство из целе Епархије организовано је отпутовало у Београд да ода почаст Патријарху Павлу, одслужили су помен крај Патријарховог одра, а затим се Владика Артемије опростио од нашег Патријарха дирљивим речима: «Ваша Светости, ево, стигла су Ваша чеда са Косова и Метохије, свештенство и монаштво, да се са Вама опросте, да приме Ваш свети благослов». И заиста, било је дирљиво видети велико мноштво свештеника и монаха Епархије рашко-призренске окупљених око одра некадашњег Епископа рашко-призренског и потоњег Патријарха српског Павла.
Још много тога би се могло рећи о плодном духовном животу у Епархији рашко-призренској и косовско-метохијској, али можда ће бити довољно ако се констатује да и поред свих страдања и гоњења Цркве и народа на Косову и Метохији – срце Србије још увек куца. А докле год срце куца, дотле има наде за Србе и Србију.
Јесен сваке године у Епархији рашко-призренској доноси обиље духовних плодова.31. децембар 2009
… [Trackback]
[…] Find More Information here to that Topic: novinar.de/2010/01/01/plodna-duhovna-jesen-u-eparhiji-rasko-prizrenskoj.html […]