logo logo logo logo
Рубрика: Аустралија, Актуелно, Религија    Аутор: новинарство    1.332 пута прочитано    Датум: 31.12.2009    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Kopija naslovne strane koverta - Refused (Odbija)Poštovani gospodine uredniče,

Protojerej Dragan Saračević sr; U Kanberi, 30. decembra 2009. godine

+++

Najučtivije Vas umoljavam da objavite priloženo pismo koje sam svojevremno uputio direktno na adresu Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne crkve. Od glavnog sekretara Sinoda, prote o.Save Jovića, dobio sam odgovor i obrazloženje, da prema jednoj odluci Svetog Arhijerejskog Sabora SPC, sva pisma Svetom Sinodu moraju biti upućena preko nadležnog episkopa. Tako sam prema njegovom uputstvu, 5. januara ove godine (2009) isto pismo sa svom relevantnom dokumentacijom uputio na adresu “episkopa” Irineja, da bi on istu pošiljku odbio da primi, sa obrazloženjem od 9. januara;

“Refused” (Odbija), o čemu svedoči priložena kopija naslovne strane koverta.

Vraćeni koverat još uvek stoji neotvoren, a poslužiće kao deo dokaznog materijala na predstojećem sudskom procesu, koga moj advokatski tim priprema.

Budući da sam u prilog pozitivnom rešenju moga slučaja iscrpeo sve mogucnosti u Crkvi kao instituciji, čiji sam sveštenik (službenik) bio pune tri decenije, i budući da sam onemogućen od strane neposredne crkvene administracije, da moj slučaj rešim saobrazno već donesenim sudskim odlukama i to najviših instanci australijskog pravosudja, ispunjavam moje obećanje da slučaj predočim javnosti, kakao bi veliki broj pogrešno i tendeciozno obaveštavanih, imao priliku da vidi i “drugu stanu medalje.”

Zeleći Vam srećne i blagoslovene Božićne blagdane i novu 2010. godinu Gospodnju,
najsrdacnije Vas pozdravljam, i unpared se zahvaljujem,

Protojerej Dragan Saračević sr

U Kanberi, 30. decembra 2009. godine

+++

+++

+++


Svetom Arhijerejskom Sinodu Srpske Pravoslavne Crkve

Srpska Patrijaršija, Beograd; U Sidneju  25/12. decembra 2008. godine

“Neshvatljivo je za zdrav razum, da na početku 21. veka, jedan narod bude kolektivno kažnjen najstrašnijom kaznom, i to bez suda i obrazloženja presude. Ovakva jednostrana i na silu nametnuta rešenja, znak su u stvari moralne raspolućenosti savremenih nosilaca pravde znak snage; znak su uzdanja u silu kao krajnji metod razrešenja ljudskih konflikata, a ne u Boga i Božiju i ljudsku pravdu na kojima svet počiva”

 Pravoslvlje br. 984, 15. mart 2008, str. 3

Saopštenje Sv. arh.  sinoda SPC sa sednice od 4. marta 2008.

 

Vaša Svetosti,

Vioskopreosvećena i Preosvećena Gospodo, Gospodo  arhijereji,

 Možda će ovo moje obraćanje ostati samo “glas vapijućeg u pustinji”, ali ne mari. Neka moj “glas” ostane kao “glas Vapijućeg u pustinji”, ali će zato glas moje savesti, koja je kako kaže ava Justin ćelijski, “proverena Hristom”, ostati na ovaj način zauvek zabeležen. Nije mi namera da pišem ni žalbu, ni molbu, a još manje zahtev, budući da sam se u poslednjih nekoliko godina uverio, da to kod “savremenih nosilaca”, u ovom slučaju “Božanske” pravde nema svrhe, zato što sve ostaje bez odgovora. Iz tog razloga Vam se najučtivije obraćam  sa predlogom da se, ukoliko nađete za shodno, moj slučaj sa celom predistorijom, kompletno preispita, pošto Vam neke činjenice potkrepljene dokazima, dostavim “na znanje”, što smatram svojom svetom dužnošću. Dali  ćete to primiti samo sa “odobrenjem”, ili ćete u interesu Svete Crkve, bilo šta preduzeti, to je do Vas. Moje je lično mišljenje, kao sveštenoslužitelja koji je u sveštenom činu u SPC proveo tri pune decenije, da treba da Vam je na prvom mestu stalo do dostojanstva, ugleda i autoriteta Crkve čiji ste predstojnici, a što je u zadnje vreme sve ovo rečeno, ozbiljno i u temelju, ako ne i apokaliptički poljuljano, a zahvaljujući u velikoj meri baš onima, koji su dužni i pozvani kako po svome sveštenom činu tako i  po zakletvi, da dostojanstvo, ugled i autoritet iste, čuvaju kao zenicu svoga oka.

Konkretan povod moga obraćanja jeste odluka,  Svetog arhijerejskog sinoda, Broj 611/zap.473, od 8. maja 2008. godine, koja je, pre nego što mi je dostavljena posredstvom episkopa G. Irineja 20. juna 2008, (Akt E. Br. 207/08), objavljena na internet prezentaciji SPC u Australiji i Novom Zelandu, dosta ranije, tačnije 1. juna, a posle toga i u dnevnom listu australijske dijaspore “Vesti”, od 18. juna 2008,  a koja glasi:

“Uzeti sa odobrenjem na znanje deklaratornu odluku NJegovog Preosveštenstva episkopa australijsko-novozelandskog G. Irineja, administratora Eparhije australijsko-novozelandske Mitropolije novogračaničke, kojom je protojerej Dragan Saračević lišen svešteničkog čina”

Vezano za ovaj Vaš akt i za ono što je episkop G. Irinej objavio na internetu i u pomenutim novinama, ja sam poslao svoj odgovor, koga Vam dostavljam na uvid, kao prilog broj 1. Zaključno sa danom pisanja ovog pisma, replike od strane episkopa G. Irineja nije bilo.

Mišljenja sam da je u ovom slučaju, episkop G. Irinej narušio osnovna administrativna pravila, objavljujući ovu Vašu odluku u elektronskim i štampanim medijima, pre nego što mi je ona sa zvaničnim aktom uručena.

Protivno Kanonskom pravu, Krivičnim pravilima SPC, i crkvenosudskom postupuku, koga predviđaju pravila za crkvene sudove, episkop G. Irinej me je svojevremeno (maja meseca 2007) stavio pod zabranu sveštenodejstva sa obrazloženjem, da “postoji mogućnost učinjenog kanonskog prekršaja”, koji nikada nije dokazan, budući da nije ni učinjen. Ovakve odluke (rešenja, kazne…) Krivična pravila SPC ne poznaju, a što je takođe nepoznato u bilo kom danas aktuelnom pravnom poretku u svetu. Naprotiv, ja sam i pored svega toga dokazao neosnovanost, kako optužbe tako i kazne, i da kanonski prekršaj za koga me je  episkop G. Irinej, sam lično optužio, osudio i kaznio, uopšte kao takav nije ni postojao. Uprkos tome, episkop G. Irinej je ostao uporan u svome stavu, ne želeći ni posle toga da menja svoju odluku. Povodom te optužbe, nisam bio nikada pozvan da odgovaram na eparhijskom Crkvenom sudu. Isto tako tvrdnju, koju je izneo u jednom svome “saopštennju za javnost”, da sam navodno počinio još neke “kanonske prekršaje”, uopšteno i bez konkretnih navoda koje prekršaje, niko nikada nije dokazao u bilo kom dokaznom, crkveno-sudskom postupku. Episkop G. Irinej je u pomenutom slučaju, sam istraživao lažnu optužbu, sam tužio, sam sudio, i sam presudio, i to kako piše u rešenju, da ponovim; pošto “postoji mogućnost u činjenog kanonskog prekršaja”.

Što se tiče Vaše navedene odluke, vezane za “deklaratorno” raščinjenje od strane episkopa G. Irineja, ovim njegovim potezom  generalno gledano, narušen je prirodni pravni poredak, a sa kanonske tačke gledišta, nije ispoštovan pravilnik o crkveno sudskom postupku, gde je pogažen i fundamentalni član 67. Krivičnih pravila SPC, koji predviđa da; “Niko se ne može kazniti nijednom crkvenom kaznom bez prethodnog saslušanja”, i član 91 istih, kao i Ustav SPC član 218. koji predviđaju da je arhijerejska vlast dužna da u slučaju “napuštanja” crkvene službe uputi zvaničan poziv licu koje je to učinilo, da se u roku od dve nedelje vrati. Meni takav poziv nije uručen, niti pak poziv da odgovaram na eparhijskom Crkvenom sudu. Pre nego što sam obavešten o “deklaratornom” raščinjenju, odluka g. Episkopa je se pojavila na internet prezentaciji SPC u Australiji i Novom Zelandu, a i nju su objavile iste novine “Vesti”, što svedoči o jednoj vrsti i medijske kampanje, koja je se vodila, a koja se još uvek, vodi protiv mene.

Sledeći korak je smatram, i još jedan novi prekršaj crkveno pravnog poretka. Umesto da budem prema Krivičnim pravilima pozvan na Crkveni sud, i umesto da mi je prema članu 69. istih pravila, napisana i uručena optužnica, kako bih imao priliku da odgovaram, i da prema članu 67 budem “saslušan”, episkop g. Irinej je sazvao sednicu eparhijskog Crkvenog suda i tu svoju “deklaratornu” odluku sproveo sam u delo, zloupotrebljavajući time svoj položaj, kao i sam Crkveni sud, dajući joj formu “presude” eparhijskog  Crkvenog suda.

Podsećanja radi, još je u svežem sećanju slučaj minhenskog paroha visokoprečasnog protojereja o. Slobodana Milunovića, koji je sličnim postupkom bio “raščinjen” na eparhijskom Crkvenom sudu. Tom prilikom Sveti arhijerejski sinod je ustanovio da je učinjena povreda odredaba krivičnog postupka i Krivičnih pravila SPC, kao i da je konkretno povređen član 67. koji predviđa saslušanje. Kada ste pored ostalih nepravilnosti u postupku i to ustanovili, Vi ste sve odluke stavili van snage i pozvali o. Slobodana na saslušanje, pred Velikim crkvenim sudom.

U mome slučaju, Vaša Svetosti, Visokopreosvećena i Preosvećena Gospodo Gospodo Arhijereji, Vi niste postupili na isti način. Isto tako u Vašoj citiranoj odluci, vi niste naveli pomenutu “presudu” eparhijskog Crkvenog suda, koji je navodno potvrdio “deklaratornu” odluku episkopa G. Irineja, a isto tako niste nigde naveli, kao što je to episkop G. Irinej izneo u naslovu svoga saopštenja na internetu, da je Sveti arhijerejski sinod SPC potvrdio raščinjenje Dragana Saračevića”.

Ako je Sveti arh. sinod zadnja instanca u crkveno sudskom postupku, a protiv čije odluke nema priziva, kako u jednom svome aktu kaže episkop G. Irinej, a što znamo da nije tačno, mene interesuje kako je preskočeno u Vašoj odluci da se navede i ta “odluka” eparhijskog Crkvenog suda, što bi u mome slučaju bila recimo druga instanca, po kojoj bi Sveti arh. sinod eventualno trebao da odlučuje, a o kojoj nije odlučivao?

Isto tako, Vaša odluka je prilično nejasna i u jednu ruku konfuzna, budući da izaziva i različita tumačenja, jer Vi samo kažete: “Uzeti sa odobrenjem na znanje deklaratornu odluku… G. Irineja…”, a nigde izričito i konkretno ne navodite da Sveti arhijerejski sinod donosi rešenje, ili potvrđuje presudu eparhijskog Crkvenog suda, odnosno da donosi presudu, kojom POTVRĐUJETE RAŠČINJENJE, kao što to tvrdi episkop G. Irinej.

Ja sam na osnovu iznetog analizirajući Vašu odluku razumeo, da je sve i dalje ostalo isključivo i samo u domenu “deklaratorne odluke” Episkopa G. Irineja, iz tog razloga, što je u formulaciji Vaše odluke zaobiđena “odluka” Eparhijskog crkvenog suda.

U mome slučaju gledajući ga u celini,  sa punom moralnom i materijalnom odgovornošću tvrdim, da se radi o  neprimerenom i neviđenom duhovnom teroru, koji su nadamnom sprovele ovdašnje crkvene vlasti SPC.

Tvrdim i spreman sam da to i dokažem, da je protiv mene vođen jedan protivpravni, neljudski i krajnje nehrišćanski postupak, koji se može uporediti samo sa turskim pravom iz vremena kadija, sa inkvizicijom i sa staljinističkim procesima – gde je se sudilo onima koji su već bili unapred osuđeni. Kako se moj slučaj “okončao”, o njemu svedoči i sam postupak episkopa G. Irineja, a koji je verna kopija postupaka “savremenih nosilaca pravde”,  koji sude, kako sami rekoste u pomenutom Vašem saopštenju, “…i to bez suda i obrazloženja presude.”  i u “… znaku snage; znaku uzdanja u silu kao krajnji metod razrešenja ljudskih konflikata.”

Pošto moj slučaj ima malo dužu predistoriju, dostavljam Vam kao Prilog broj 2  na “znanje”, a posebno prikazano, o čemu episkop G. Irinej poseduje kompletan dokazni materijal, kako su se i na koji način prema meni odnosili Vaši “podčinjeni”, a moji pretpostavljeni; bivši episkop G. Milutin i arh. namesnik g. Đuro Đurđević u toku celog ovog insceniranog procesa, koji je imao za cilj moje degradiranje, otimanje parohije koju sam stvorio trudom dugim dve decenije, i moj progon iz Sidneja, u kome sa porodicom živim skoro četvrtinu veka.

Kao dokaz činjeničnog stanja, a što sam u uvodu pisma pomenuo, da na moje “vapaje”, nije bilo nikakvog odgovora od merodavnih iz Eparhijske administracije, dostavljam Vam na uvid, kao prilog broj 3, Tužbu Eparhijskom Crkvenom Sudu, koju sam podneo protiv bivšeg eparhijskog episkopa g. Milutina i arh. namesnsika g. Đura Đurđevića, i kao prilog broj 4, predstavku episkopu g. Irineju, članovima Eparhijskog Crkvenog Suda i Eparhijskog Saveta. Ni na jedan od ovih dokumenata, od odgovornih iz crkvene administacije nisam dobio nikada i nakakav odgovor.

Ukoliko nikakvog odgovora, na “glas vapijućeg u pustinji” opet ne bude bilo, meni će biti jasno, a što i vasceli svet zna, da je ćutanje znak odobravanja. U tome slučaju, smatram da imam puno moralno pravo, da ovo moje obraćanje zajedno sa svim prilozima predočim javnosti, kao i zakonsko pravo, da pravdu ponovo zatražim na građanskom sudu. Ovde želim da napomenem, da me episkop G. Irinej optužuje da “pretim civilnim sudom”, ali u kontekstu ove optužbe, obaveštavam Vas da civilnom sudu još uvek nisam podneo, protiv bilo koga, nikakvu tužbu.

Ukoliko se odlučite na odgovor, budući da su u određenim prilikama predviđeni rokovi, najučtivije Vas umoljavam da mi isti bude dostavljen u roku od tri nedelje, računajući od datuma prijema.

Ovo pismo i navedeni prilozi su prema administrativnim pravilima, i uputstvu glavnog sekretara Svetog arhijerejskog sinoda,  predati putem pošte, a preko “nadležnog” Episkopa.

U nadi da ću biti udostojen Vašeg cenjenog odgovora,

Primite najiskrenije izraze moga uvažavanja,

Protojerej Dragan Saračević

klirik starokalendarske grčke crkve

U Sidneju  25/12. decembra 2008. godine

+++

+++

+++

REDAKCIJSKI KOMENTAR

Sve tekstove od prote Dragan Saračevića koje smo dobili pisana su ćirilicom. Zbog želje da ovaj članak bude čitljiv i onim Srbima koji na znaju baš najbolje ćirilicu (nažalost) navedeni članak objavljujemo u latiničnom obliku.

urednik





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo