Вести

Jesenas je javnost bila zatečena davnim Havelovim pismom javnom tužiocu Čehoslovačke, jednim žalosno cvilećim štivom, u kome se pokajnički posipa pepelom i

za novinar.de Dragan Vidaković, 15.12.2009

+++

vrlo podanički uverava tadašnju komunističku vlast da će ubuduće biti dobar i lojalan-samo da ga puste iz zatvora, tako da sam tekst mogao da naslovim: Kako je Havel pendžetirao obraz, pošto odavno nisam ništa jadnije pročitao od tog njegovog ljigavog pisma. Toliko gmizavosti i moralnog sunovrata, u tako malo reči. A i oni koji ga brane, kao Peter Blažek, ništa nisu časniji od njega:

„Mora se imati u vidu u kakvoj je beznadežnoj situaciji bio Havel, kome je bilo najvažnije samo da izađe iz zatvora“ I sam Havel opisuje kako je zatvor podnosio dosta teško, bio je kaže obuzet „čudnim, pomalo psihotičnim stanjima i osećajima“

E sad, kad se setim u kakvoj su beznadežnoj situaciji bili Isus Hristos, Đordano Bruno i hiljade i hiljade časnih anonimnih ljudi koji su tokom surove istorije stoički podnosili neviđene muke pre nego što su bivali zverski pobijeni samo zato što nisu pristali da se odreknu ideje, tim više se gadim na te sitne šićardžije kojima je jedina ideja udobnost sopstvene zadnjice, što postižu beskičmenim umiljavanjem vrhovnom gazdi.

A šta bi takvi, poput Havela, sve učinili da ih gospodari pomiluju i bace im da glođu Nobelovu nagradu-da sve bude jadnije za mir, svedoči besramni pronalazak termina „humanitarno bombardovanje“, velikog „demokrate i borca za ljudska prava“, bivšeg predsednika Češke Vaclava Havela. I ne samo da je izmislio termin i za tu ludost bio nagrađen, već je zdušno podržao bombardovanje SRJ i upad u Irak (a tamo i danas nedeljno gine stotine ljudi), na veliku sramotu Čeha i Češke. Što se bar nije smilovao na kosovske Albance ako već Srbe ne smatra za ljude: pa njih je bar polovina od 2.500 hiljade ubijenih civila, imali su mnogo dece koja su poginula kao žrtve kasetnih bombi. Kosovo je naročito bilo zausuto osiromašenim urahijumom i tonama opasnih i kanceroznih hemijskih materijala razbacanih i sagorelih u bombardovanju.

No, čovek koji je pisao onakvo bedno pismo tužiocu i nije mogao drugačije da privede kraju svoje postojanje nego kao apologeta najvećeg zločina nad civilima posle Drugog svetskog rata ostvarenog u 25.000 letova NATO avijacije. Da je u tragovima humanista bilo bi ga sramota što je podržao da milion i trista hiljada djaka prekine školovanje, što je njegova suluda podrška značila ugrožavanje 120.000 porodilja i novorođenčadi u bolnicama i domovima, što je ukrao detinjstvo stotinama hiljada dece.

I kaže jedan ljubitelj Zapada u našoj „demokratskoj“ štampi: „mora da se izjasnimo, pripadamo li zapadnoj civilizaciji ili ne“. Za druge ne znam, ja ne pripadam, jer to nije civilizacija, bar ne ono sotonsko lice koje su pokazali Srbima i Srbiji.

Dragan Vidaković