Вести

Гле, размрвеше се веком неуки па нам неуко зборе.

за новинар.де Часлав М. Дамјановић, 12.12.2009

+++

Чудо правцато… ето, чак и “Шамар“! И то “у тестаменту“! И то, веровали или не, у “тестаменту патријарха Павла“!
Па како би Павле “шамар“ опалио кад је ко сен од вејке?

Ех, чедо моје, ако ми не верујеш читај, каже то “социолог религије“, извесни Мирко Ђорђевић, у интервјуу извесној Милици Петровић:

“Необична је та ствар“, каже “социолог религије“, “која се догодила на самртној постељи. Свима нама – јавности, држави и цркви он је опалио шамар, иако је био благ човек, коме је и реч “шамар“ била, чак, ружна!“

“Припремали су му, како је ред, крипту у Саборној цркви, где патријарси српски почивају, причали су и о меморијалној гробници у Храму светог Саве, а када су отворили тестамент, писала је његова жеља да буде сахрањен на обичном манастирском гробљу, које до скора није било ни ограђено. То потврђује његову скромност.“. (“Шамар у тестаменту патријарха Павла“, Милица Петровић, Интервју са социологом религије Мирком Ђорђевићем)

Јесте да то доиста потврђује Патријархову скромност, али није баш разбирљиво да ли “то“ значи да “скромност“ потврђује “шамар“, или да “шамар“ потврђује “скромност“, или је “необичнa та ствар“ то што је гробље “обично манастирско“, или је “необично“ то што гробље “до скора није било“ чак “ни ограђено“?

Ко ће га знати… али… баш тако чудесно увек све испада кад говоре експерти, а дотични јесте експерт, и то за “социлогију“ – не за социјализам религије него баш за “социологију религије“ – па зато није ни чудно а нити чудесно да Врлину не помиње јер Врлина као таква нема ничег заједничког нити са “социологијом“, па наравно нити са “религијом“. Јер да има… онда би уместо “шамар“ дотични експерт рекао српски једноставно – Врлина!
А то не може – не може зато јер би Врилна звучала православно и светосавски а то не спада у… биће да не спада у “науку“.

И гле… нису неуки неуки… како сад па то?

Па такво је значење “Шамара“:

Значење “Шамара“ ти је да схватиш да неуки… ето ти… да нису неуки:

“Црква мора да се осавремени!“
Зашто?

Зато што “не размишља млади Србин који седи у кафићу исто као што су мислили његови преци у време Стефана Првовенчаног!“

Е, па зато “Црква не може да се држи старих превазиђених ствари“ јер “нема више ни царева, ни краљева“, па зато Црква “мора да прихвати демократију“! А у противном… ту ти је одмах Вартоломејева васељенска “теза“ која гласи:

“Ако се црква не осавремени, не проговори, не посведочи истину, сви они млади постаће музеј старина.“ (Исто)
Што би рек’о народ… рече то социолог па остаде жиф. Али…

Гле, иако неуко зборе, реч неуких тачно по поруџбеници прописана!
Како то?

Ево како… то ти је права правцата психо-драма у “музеју старина“, баш као на телишки. Али… како год обрнеш, дође му некако да је то психо-драма Врлине…

И гле, иако неуки умшљају да то нико не схвата, ипак народ знаде ко је поруџбеницом неукост наручио… зна народ да је на поруџбеници жиг антихристовог потписа:

Пошто “млади Србин седи у кафићу“, он према томе не мисли “исто као што су мислили његови преци“, а пошто више “нема више ни царева, ни краљева“, Црква према томе “не може да се држи старих превазиђених ствари“. Е сад… а која је то “старa превазиђенa ствар“?

“Старa превазиђенa ствар“ је Врлина!
То ти је, чедо, жиг антихристовог потписа!
Дакако… али… а шта је то што није “старa превазиђенa ствар“?
То ти је “демократија“!
Према томе Црква “мора да прихвати демократију“.
А шта је демократија?
То ти је да више “нема ни царева, ни краљева“!
Па ко је онда тај “музеју старина“?
Врлина је “музеј старина“!

А шта је Врлина?
Врлина је Веровање у Бога.
А срицање неуких да по наруџбеници са истим жигом подмећу клечку Веровању у Бога није се променило од када је Света и Века:

Сричу ли сричу све једно те исто:

Променио се “кафић“ па зато мора да се промени Црква!

Обашка му доће да је срицање да би се “црква осавременила“ и “проговорила“ зато да би тиме “посведочила истину“ – да она мора због кафића “да прихвати демократију“ – обашка је то што кафић звучи посве као зрикава комбинација експерта… некад, рецимо на пример експерта Крцуна, а данас… рецимо на пример експерта Биговића.
А Биговић је баш добар пример јер је продекан Богословског факултета.

Изрече недавно продекан за верни му Б92:
“Потребно је да нови патријарх буде човек вере и визионар јер се СПЦ налази пред великим изазовима“!
Кад се озбиљније шкљоцне ћупендром мудре су речи продеканове!

Нису неуке:
Да би се решио “велики изазов“ – а то ти је “кафић“ – патријарх, па према томе и Црква, па према томе и Вера, хтели не хтели, морају коначно да постану – “визионарски“. А то, како год обрнеш, испада да до сада ни Веровање у Бога, па према томе нити Бог, па према томе нити Вера, па према томе нити Црква – до сада – нису били визионарски!

Зато кажем нису неуке речи продеканове…
Мудрост су.
Дакако… поготово што тако каже и нови “краљ и цар“:
Већ поменути “социолог религије“ напомиње да он износи “тезу“ Патријарха Вартоломеја.
Према томе… ко шиша Врлину, ко шиша Вечитост, ко шиша испосничку вејку сахрањену у тек ограђеном манастирском гробљу… ко шиша све то кад ето… постајемо Визија – Цар каже а послушни сричу ли сричу… сричу “тезу“.
Шта сричу?

Цар каже одапе Веровање у Бога у “музеј старина“!
И гле, чедо, кад размислиш… кажће ти се само – јесу неуки неуки.

“Музеј старина“

А у OnLine Петицији Светим Архијерејима СПЦ да се на предстојећем Сабору и приликом избора новог патријарха држе православних верских проблема – потписници наводе реч Господњу:

“Ко хоће да буде први у Цркви, мора свима бити слуга.“ (Мт. 21, 25-27)

И моле потписници Петиције Свете Архијереје да се снагом Вере Православне одупру застрањивању јер се “стиче утисак да постоје и поједини пастири који не желе да се суоче са овом реалношћу“ – и ко за пакост потписници мисле на православну верску реалност Врлине – “јер, како другачије схватити званичну изјаву медијима, дату у време док су још десетине хиљада људи у мимоходу целивали тело патријарха Павла у Саборној цркви, да “наследник патријарха Павла мора бити човек новог времена…“ – и зато сматрају “да је и слепцу очигледно да српски православни народ жели човека Божијег, а не “човека времена“, ни новог ни старог.“ (“Молба и вапај за разматрање СА Сабору СПЦ“, Новинар.де, 08/12/09, Преузето са сајта “Куда даље“, OnLine Петиција)

И гле, пошто је и слепцима јасно да је “музеј старина“ доиста обитавалиште оних који се утркују по антихристовој наруџбеници на склеротичном шампионату за сребрни пехар Јуде Искариота, биће и теби, чедо, јасно да је “служба без ропта, чиста и света“ служба врлини, у којој је “душа испуњена дубоким ћутањем, у којој је брујала непрестана молитва Богу“ јер је “та безропотна, молитвена и потпуно несебична служба, без ајлука и без икакве земаљске награде“ онај једини “прекрасни лист из јеванђеља прве слушкиње Господње?“ (“Свети Владика Николај о Пресветој Богородици“, “Светигора“, Број 62-64)

Доиста, чедо, не Истина, не Врлина, не веровање у Бога, и не Визија Промисла – него “ајлук“ – “ајлук“ одувек бејаше једини становатељ “музеја“ невоштаних “старина“.

Молите за милост док још имате времена!

“Губитници су “мала групица људи“ који су се дрзнули да раде против Епископа“– Епископ је Иринеј Добријевић – те пошто раде против Епископа Добријевића, раде “тиме и против саме Црквене институције. У ту исту малу групу људи припадају следећи из Канбере, тј. Грба, Лепосава, Нандос, Д.Д. и још пар њих“, а пошто раде против Цркве према томе “онда раде и против Српског Народа“, а “када су против Епископа Иринеја и Цркве и свог народа“, према томе “онда су издали и Бога“. (Коментар на напис “У Канбери безакоња са благословом“, Новинар.де, Псеудоним “Матилда“, 07/12/09, 09:56)

“Бога“ је написано великим словима зато да буде упечатљивије да се ради о Господу.

“Из свега овога произилази да је та шакица јадних “Срба“ себи потписала духовну смрт.“ (Исто)
Цела реченица написана је све великим словима такође зато да би било упечатљивије да се не ради о духовитој него о духовној смрти.

Матилди је “јако жао да неко постане одпадник од свог народа“, и зато позива “групицу“ коју је већ пребројала – има их свега 200 на територији Аустралије – “на отрежњење и покајање, јер је духовна смрт која вас не избежно чека душегубна“!

“Зато покајте се… молите Владику Иринеја за милост и опроштај како би вам све милостиви Господ опростио.“
Матилда жели “да на гласи да ово није ни претња ни плашење већ братска опомена“, и зато “сестрински“ наглашава:

“Покајте се док још имате времена!!!!!!!!“

И гле… глас Матилдин звучи као глас Епископа Добријевића!
А глас Епископа Добријевића звучи као Јерихонска труба!
Па звучи чак и као надземаљска грмљавина Судњег Дана…

Али кад размислиш, чедо, звучи и другачије… звучи баш исто као полицијске пиштаљке када су српски свештеници хапшени на београдским улицама… хапшени зато што су били против Конкордата… исти звук истих полицијских пиштаљки као Крцунових народних милицонера… исти звук пресечених гркљана… исти звук сломљених кичми… исти звук као звук конквискадора и инквизитора…

После ћемо о мистерији мужевности Матилде, али прво да се споменемо шта рече једна аустралисјка православка, под псеудонимом “Лепосава“:

“Матилда, не знам да ли си свесна да си језуиту Иринеја ставила на место Бога, изнад Христа, када кажеш – “зато покајте се… молите Владику Иринеја за милост и опроштај како би вам све милостиви Господ опростио“! Ставити човека на место Бога па макар био и Владика СПЦ је Антихриство (Антиправославље) јер кажеш“ да уствари “Бог неће опростити ако му Владика СПЦ не опрости“!

“Једино благи Бог даје и узима душу, и све што тражимо од њега, са вером и у име његовог Сина Исуса Христа, Господ ће нам се смиловати, све опростити и дати“. Али одједном, “надахнута“ Матилда учини да на небу засија звезда Иринеја Добријевића и Христова мисија на земљи постаде беспредметна и сувишна“! Наводно, испада по Матилди, “Ми имамо Иринеја и то нам је довољно за наш спас!“

И јесте Лепосава у праву…

Али… није у праву само због тога шта ће “казати Иринејев ментор Папа Бенедикт“, нити што му се нео-светац “плаве крви из Гламоча“ меша у поглавништво, нити само због тога што је Епископ Добријевић амерички “кандидат за Патријарха СПЦ“ (Коментар на напис “У Канбери безакоња са благословом“, Новинар.де, Псеудоним “Лепосава“, 10/12/09, 12:42), већ зато што се овим речима, иако су из коментара читалаца под псеудонимом “Матилда“, огласила јарост личне инфериорности, и политичко-идеолошка мржња, и оданост расистичкој клерикалној нетрпељивости Свејереси бишопа Иринеја Добријевића!

Молите за милост док још имате времена!

Ово јесте прва јавна обзнана српским православним верницима!
Прва јавна обзнана одмах после смрти Патријарха Павла!
Прва отворена претња узурпатора СПЦ!
Прва отворена претња Православљу и Светосављу!
Прва најава Крсташког Похода инквизиције Ватиканове Свејереси.
Прва најава старозаветне освете!

У томе је Лепосава у праву:

Молите за милост!
Молите за милост Антихриста!

Ово је прва јавна обзнана ко ће бити нови патријарх.

“Матилда“

А Матилда… гласноговрник Добријевићеве мржње… прво је у писмима била женско.
Онда је објаснила да је мушко.

Па је… гле чуда… чак објаснила да се крије иза псеудонима… ваљда зато што прети да ће, на пример, српски аустралијски православци “проћи у Канбери“ онако “како не бих желео ни највећем непријатељу“, па онда чак исприча не само да је мушко него да је чак полагала прве камене темељце црквама у Аустралији… и да је зато, пошто је наводно мушкобањаст и мушко, да је стога “добро упознат са догађајима али“, каже “не могу да их све јавно откривам…“

Поштено речено, дубока инфериорност која се открива у бесу Матилдином, па чак и у њеној психо-драматској мушкасто-женскастој смушености, не само да јесте стварно објашњење “визионарства“ нове Глине… већ чак доказује да се иза псеудонима Матилде крије уствари глас онога ко је ужежено уверен да ће постати лажни цар, попут Шћепана малог… овом приликом попут Бенедикта малог… коме ће орална народска историја највероватније прикалемити надимак не малог лажног цара од Гламоча него малог лажног цара од Глине.

Зашто баш Глина?

Па ето зато што већ дуго не би крв проливена у Глини па је ред визионарски да се Глином поново крв лије…
Зато неуки непрестано запиткују, па чак се и ишчуђавају, како то да Црква дозвољава овакве гадости.
Међутим… у питању је нешто друго – ко дозвољава?

Дозвољава онај ко дозвољва узурпираној цркви да уопште постоји!
Онај ко дозвољва цркви да уопште фигурира као српска!
Онај ко дозвољава цркви да уопште фигурира као православна!
Онај ко дозвољава цркви да уопште фигурира као Светосавска!
Онај ко дозвољава Србији да уопште фигурира као Србија!
Ко је тај?

То ти је, чедо, онај ко дозвољава да Ватиканова Свејерес фигурира као хришћанство!
Ето, то ти је тај ко дозвољава:
Антихрист.

Тај ће новог Патријарха да постави…
И гле… чудо баш и није чудо!

Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac.com