Вести

Ko je pratio raspravu o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova od strane privremenih isnstitucija mogao je da uoči da je osnovni nesporazum između Srbije i međunarodne zajednice,

za novinar.de Dragan Vidaković, 10.12.2009

+++

oličene u Americi i njenim satelitima, u tome što nije zvanično objavljeno, nego se samo podrazumeva, da izgleda postoje dve knjige međunarodnog prava: i to jedna za Srbe a druga za sve ostale.

Glavni argument u korist nezavisnosti je: da je ona “realnost-faktičko stanje”, i da bi osporavanje od strane Međunarodnog suda pravde dovelo do nestabilnosti, pošto se, navodno, Deklaracijom o nezavisnosti postigla stabilnost koja više nikada neće biti poremećena, ukoliko, naravno, sudije postupe po savetima Amerike, Francuske, Nemačke…

Kada je KiM bila u sastavu, i pod potpunom kontrolom Srbije, po svim domaćim i stranim pravnim aktima, faktičko stanje i realnost uopšte nisu bili važni, a što će osporavanjem takvog faktičkog stanja pokrajine doći do krvoprolića uopšte uopšte ih nije zanimalo, već su, naprotiv, svim silama radili na tome da destabilizuju Srbiju, zasipajući je na kraju raketama, bombama i uranijumom, baš da bi stvorili stanje koje danas zovu “faktičkim”, što je danas za njih najvažnija činjenica. Sami su sebi, dakle, u svome pravu, stvorili pravni osnov, po kome su uvek u pravu. Raja je to nekada zvala: “Kadija te tuži, kadija ti sudi.”.

Prećutkuju, naravno, da su tu „realnost”, to “faktičko stanje”, veštački stvorili ilegalnim i kriminalnim bombardovanjem, izvršenim mimo svih prava. Naša država je nažalost poništila presude organizatorima bombardovanja, a da nije, mogli smo jasno da ukažemo na koji je način, i kako je stvorena ta “realnost” i po kojim je paragrafima kažnjiva. O materijanoj, zdravstvenoj, kulturnoj, naučnoj, socijalnoj, demografskoj i svim ostalim nekažnjenim štetama koja je nanete svim stanovnicima Srbije, bez obzira na veru ili naciju, da i ne govorimo.

Vidimo nadalje da Srbiju razaraju po principu po kome BiH ujedinjuju. Svi drugi imaju pravo da se otcepe i to, kako vidimo, “međunarodno pravo ne brani”, ali to pravo, naravno, nemaju Srbi, jer za njih važi ona druga, skrivena knjiga lažnog prava. Ali, da su dosledni, dosledni su. Što važi za žive, važi i za mrtve Srbe, ako mrtvi uopšte i imaju nacionalnost. Srbi su međunarodne parije, ali i srpske žrtve, “agresori” kako ih nazivaju širom ex YU, ne zavređuju veći dignitet ili veću pažnju nego što je to nepisanim pravilima prihvatljivo za njihove dželate.

I mada je Kisindzer rekao da “nije dobro bit americki neprijatelj, ali je mnogo gore biti americki prijatelj“, ipak me srce prevarilo, opet su me izdale suze, plakao sam od sreće kad je američki predstavnik Harold Hongju Koh, pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, pre nego što će izvršiti egzekuciju, pričao o tome kako je “Srbija prijatelj Amerike”. Jer sam pod utiskom sankcija, bede, bombardovanja, otimanja i priznavanja Kosova, bio pao u sumnju. Lakše je čoveku kad u ovom jadu od sveta, na dalekoj periferiji kosmosa, ima takve prijatelje, takav pouzdan stub naše spoljne politike, i kad shvati konačno da nema takvog iskušenja koje nas može pokolebati, u našem verskom ludilu u Zapad, u liberalnu demokratiju, u njihovu pravdu i ad hok zakone sile.

Mi prosto teramo stratege našeg ponora da smišljaju sve žešće invizitorske mere protiv Srbije, jer, što smisle nešto pogubnije po nas, sve smo im odaniji i spremniji da učinimo mnogo više od toga što oni i sanjaju da bi razumni ljudi pristali da urade. I golootočani su nekad iskreno verovali da ih njihova Partija teškim mukama samo stavlja na probu. A zašto smo takvi pojma nemam. Jedino jedni drugima ništa ne praštamo, i ništa jedni drugima nikad ne zaboravljamo. Ostalima, ne da sve praštamo i zaboravljamo, već ih skrajnuti sa uma čak i pravdamo-“I treba da nas bombarduju”-čuo sam hiljadu puta tokom bombardovanja!!! I zato smo svetu čudni. Svet to niti ceni niti voli.

Svet to kažnjava. I kažnjavaće, sve dok nam ne izraste kičma, dok ne postanemo ljudi, da bi uopšte mogli da pretendujemo da “budemo ljudi”.

Dragan Vidaković