Вести

Šta god ko mislio, i kako god to posprdno nazivao, Srbija je 1989. g. zaista postala država na čitavoj svojoj teritoriji: „Od Horgosa do Dragaša“. Baš tako!

za novinar.de piše Dragan Vidaković – Prilike, 07.12.2009

+++

Medutim, vlast i opozicija nikako nisu mogle da istrguju oko preraspodele moći i uticaja, i ogromnih privilegija koje to sobom nosi, pa su krenule jedna na drugu u najboljoj tradiciji „diplomatske“ škole Tome Vučiša Perišića, koja je, kao što je poznato, politicke protivnike gonila gore nego Turke. Naravno da iz te te autodestruktivne filozofije: što gore to (po nas i naše pajtaše) bolje, ništa osim ovog ogoljenog čerupanja Srbije nije ni moglo da proistekne.

A Srbija se inace cerupa po jednostavnom principu danonocnog rada mnogih, i Srba narocito, u korist srpske stete. Tako, u Vojvodini, 74% Srba nece prakticno ubuduce imati nikakvu vlast, jer ce to onemoguciti uvodenje „nacionalnog kljuca“ koji je razbio i SFRJ. Reći će mozda neko da nije važno što je demokratija bačena pod noge ukidanjem principa: jedan čovek jedan glas, jer jedinstveni Srbi (što je inače primer oksimorona: nešto kao hladna vatra ili suva voda) mogu valjda da pridobiju manjine i da autonomiju urede i po svojim zamislima. Nažalost neće moći, jer ostale manjine nisu srpske i nisu na prodaju, i ništa se neće moći doneti što nije u njihovom interesu. U kojoj bi to zemlji inače, osim Srbije naravno, većinski narod mogao da postane nacionalna zajednica (u smislu nacionalne manjine) u svojoj državi, jednaka sa svim ostalim manjinama, a u sustini, uvodenjem dvodome Skupštine sa Većem nacionalnih zajednica, čak i ispod njih?

Reći će neko da to nije važno, da Srbi i nisu neki ljudi, sirom sveta su nas satanizovali kao monstrume, manijake, silovatelje, koljače…, ali pobogu, ponižavati i deliti Srbe i u vlastitoj zemlji, prevazilazi i najbolesniju maštu.

No dobro, Srbi su svetske parije i navikli su već na sutiranje i ponižavanje, ali zašto ponižavati manjine u nevojvodanskom delu drzave? Zašto ih tu izjednačavati sa Srbima? Na tom prostoru, na kome se izgleda tradicionalno ne neguju “ evropski principi i vrednosti“ vec neke pećinske i ljudoždreske, manjine će se naći u rangu kuznih Srba. A biti po pravima jednak Srbima nije bas neko dostignuce u oblasti ljudskih prava, šta više. Ako delimo Srbe, zasto delimo manjine? Zasto Romi, recimo, na ovom ostatku Srbije da imaju manja prava i znatno manje šanse od Roma u Vojvodini? Po kojim je to ljudskim i manjinskim pravima?

Jasno je da će morati da se menja Ustav Srbije, a tek smo ga doneli. Štampa priprema teren i donosi skice sedam regiona. Vojvodinu nazivaju regionom, što ona nije. Nije ni federalna jedinica jer Srbija nije federacija, jer se ne zna šta je ovaj nesrećni, azijatski prostor izmedu Vojvodine i Kosova, koji je po Ustavu iz 1974. bio njihov protektorat a u narodu bio poznat kao UŽAS-UŽA S(rbija). U Skupstini SR Srbije delegati iz Vojvodine i sa Kosmeta su donosili zakone po kojima smo živeli mi, stanovnici tog provizorijuma od države, dok su u pokrajinskim skupstinama donosili zakone za sebe, bez uticaja srpske skupstine. Poslanike sa čitavog Kosmeta danas nemamo u Narodnoj skupstini Republike Srbije, ali ce poslanici iz Vojvodine donositi mnoge zakone koji ce važiti samo za nas nevojvodane, koji nemamo pojma o tome kako se „tradicionalno neguju evropski principi i vrednosti“, a to je uvredljivo i neodoljivo podseca na protektorat.

Stjepan Mesic je 1991. izjavio „da je obavio zadatak, da SFRJ vise ne postoji“. Cim je bio izabran, tadasnji, prvi demokratski predsednik Skupstine AP Vojvodine je bio Mesicev gost. Groteskno-smrtno ozbiljan, ovih dana na TV, zagledan negde daleko na neku od farmi velikog brata, kicerski je glumeo znacaj trenutka, sugerišući prostoti svu dubinu i veliinu borbe za „svoje novce“, svečarski je, da saborcima ukaže da su uspeli, u Narodnoj skupstini dočekao svoja dva čeda u novom odelu. Ostaje samo da se vidi da li će Srbi iz Vojvodine nasesti na svu tu srceparajuću brigu za njihovo dobro i njihove novce, da li će poći stopama Srba iz Crne Gore i poput meltigpot-ovskih Crnogoraca postati instant Vojvodani. Da li će im VANU dati novi identitet i izmisliti, kao CANU, neko novo slovo u azbuci i istanjiti do kraja onu vrpcu koja ih veže za svoje sunarodniike južno od Save i Dunava, koju že zatim lesinari, koji vec kruže oko Srbije misleći da umire, koliko sutra prekinuti i Vojvodinu raskomadati na delove za koje misle da im pripadaju?

Hoce li Srbi iz Vojvodine, ili tek njihova deca, dočekati da vide kako ce potom ponovo postati Srbi-parije, kada gluma vise ne bude potrebna, kada se njihova ljudska prava budu svela na ona neprava koje imaju Srbi u Hrvatskoj, na Kosovu, u Crnoj Gori ili Makedoniji, Madarskoj, Rumuniji ili Sloveniji, ili mozda neko naivno misli da ce sve ovo okoncati drugacije?!

Da li smo zaista proćerdali dvesta godina istorije i prolili reke krvi da sledećih dvesta radimo to isto ili ćemo se bar na kraju opametiti i spasiti što se spasiti može?

Dragan Vidaković, Prilik, 07.12.2009