Crkva Hristova – stub i tvrđava Istine

Рубрика: Актуелно, Религија Аутор: новинарство пута прочитано Датум: 24.11.2009 Одштампај

„Pedesetnicu praznujemo i dolazak Duha“- radosno poje Crkva u veliki i slavni dan Silaska Svetoga Duha na Apostole. Duh Sveti siđe na Apostole k na zemlji se javi Carstvo Božje,

Iz knjige SVETA REVNOST – Arhiepiskop Averkije Džordanvilski, Beograd, 1998

+++

koje je došlo u sili- o čemu je prorekao Gospod Isus Hristos u vreme Svog života na zemlji (Mk. 9,1)

– Carstvo Duha Božjega, Crkva Hristova, kojoj je Gospoda dao veliko obećanje da je vrata pakla neće nadvladati (Mt. 16,18).

Crkva Hristova osnovana je na zemlji, ali nije zemnog, nego nebeskog porekla.

Nju čine ljudi, ali ona nije ljudska, nego Božanska ustanova.

To je zato što je njena Glava, Njen Božanstveni Utemeljitelj, Gospod Isus Hristos- Sin Božji Jedinorodni, Koji je radi nas ljudi k radi našeg spasenja sišao sa neba k ovaplotio se od Duha Svetoga k Marije Djeve i postao čovek.

Cilj sa kojim je osnovana Crkva Hristova jeste spasavanje duša za život večni i stoga ona ne sme sebi da postavi nikakve čisto zemaljske ciljeve i zadatke.

To ne znači da ona treba da je sasvim outđena od zemlje i svega zemnog- ne ! Ali ona mora biti viša od svega privremenoga i zemnoga : o svemu mora rasuđivati sa visine svoga položaja, svoga visokoga cilja, svoga visokoga naznačenja, a to je- večno spasenje ljudi. Sve što na zemlji sadejstvuje ostvarenju toga visokoga cilja, za Crkvu je prihvatljivo i ona to odobrava i blagosilja, a sve što ometa dostizanje toga cilja ma na koji način- Crkva odbacuje.

Sa Crkvom ljutu borbu, ne na život, nego na smrt, vode vrata adova, najbiranije adske sile- sa namerom da je unište ili razobliče, kako bi je, rečima Samog Hrista Spasitelja, učinile solju obljutavelom (Mt. 5,13), te tako bi ona postala nesposobna da ispuni svoje visoko naznačenje- da spasava ljudske duše za večni život.

U naše vreme mnogima je već postalo očevidno da je nemoguće naprosto uništiti Crkvu : krvavi progoni tolikih vekova, uključujući poslednje progone našeg vremena, ništa nisu postigli. Zato su „vrata adova“ u neše vreme naglo promenila taktiku : ona gledaju da obezliče Crkvu- da je odvuku od njenih večnih, nezemaljskih ciljeva i da je čvrsto vežu za zemlju i za zemaljske interese i ljudska stremljenja.

To ona čine preko povodljivih, servilnih, „elastičnih“ jerarha, koji lako prodaju Crkvu za „Judine srebrnjake“.

O, kako teško sagrešuju pred Bogom i Crkvom ti jerarsi, koji su postavljeni za nadzornike Crkve (jer i sama reč“episkop“ znači „nadzornik“), za njene čuvare i stražare, oni koji odstupaju od visokih ciljeva i zadataka Crkve- spasenja duša za život večni- i okreću se drugima, čisto zemaljskim ciljevima, kako bi ugodili silnima ovoga veka ili krenuli „u korak sa vremenom“, kako bi od toga imali kakve lične koristi.

Tada ostaje samo izgled Crkve, aji ne i duh njen.

A kako je to, pitaće se neko, moguće, ako je Sam Hristos obećao da joj ni vrata ada neće odoleti ?

Na žalost, ove reči mnogi nepravilno shvataju i pogrešno ih tumače, a u naše vreme one se često i zlonamerno izvrću.

„Neodolevanje“ „vrata adovih“ Crkvi i njena „nepogrešivost“ tesno su povezani- pripadaju celoj Crkvi Hristovoj, a ne nekom posebnom delu, ma kako mnogobrojan on bio, niti, tim pre, nekom određenim licima, pa makar i sveštenoslužiteljima najvišeg čina, episkopima i patrijarsima.

Mnogovekovna istorija Crkve kojoj ni vrata adova neće odoleti znače isključivo to da Istinska Crkav Hristova neće izčeznuti sa lica zemlje do samog kraja ovoga veka i do Drugog Dolaska Hristovog, ali to nikako ne isključuje pojavu „lažicrkve“ u hrišćanskom društvu, „crkve likavih“, koja nosi tek spoljašnje obeležje Crkve, ali je lišena njenoga Duha- „crkve“ onih koji su se, umesto Hristu, priklonili i služe Antihristu.

Istinita Crkva Hristova sačuvaće se na zemlji i onda kada u njoj ostane makar jedan episkop (jer „bez episkopa nema Crkve“ ), sa tek nekoliko sveštenoslužitelja i vernih hrišćana.

Glavno obeležje istinite Crkve Hristove je- čuvanje Istine, jer Crkva je, po rečima velikog Apostola neznabožaca, stub i tvrđava istine (1. Tim. 3,15).

Hristos Spasitelj je na zemlju došao, kako je Sam rekao, da bi svedočio Istinu (Jn. 18,37) i svi Njegovi verni sledbenici, a tim pre pastiri Crkve, dužni su da slede Njegov primer, da svedoče Istinu, ne dopuštajući nikakvu laž ni u svojim rečima, ni u delima.

Nikakva laž ne priliči istinskom Hrišćaninu- služitelju stine. Eto zašto sv. Apostol Pavle savetuje svim hrišćanima: Zato odbacivši laž, govorite istinu svaki sa svojim bližnjim (Ef. 4,25).

Utoliko je nedopustivija laž u ustima služitelja Crkve Hristove, a osobito ju je teško trpeti kada je izgovorena ustima visokih jerarha, koji su dužni da uvek objavljuju jedinu Istinu ispred cele Crkve.

Šta bi se dogodilo da su se mučenici prvih vekova Hrišćanstva, „radi očuvanja Crkve“ (što je sada veoma popularno pravdanje te vrste laži), makar i pritvorno, na zahtev mučitelja, odrekli Hrista i prieli žrtve idolima?

Šta bi bilo da su veliki Oci Crkve, takođe „radi očuvanja Crkve“, umesto da se bore sa jereticima, nalazili različite kompromise i sporazumevali se sa njima ?

Gde bi sada bila Istinska Crkva ? Ne bi li je nestalo sa lica zemlje ?

Sada se pak iz nekog razloga sve preinačilo i može se lagati, lagati i lagati bez kraja, a sve „radi očuvanja Crkve“ !

Sve se okrenulo naopačke i sva shvatanja su se izvitoperila.

Borba za veru- iz nekog razloga je „politika“ dostojna osude.

A eto, saglašavanje sa ljutim neprijateljima vere- nije politika, nego je nešto pohvalno, što sada mnogi odobravaju kao delo „mudrosti“.

Crkva je za mnoge postala čisto zemaljska organizacija koja treba da služi zemaljskim ciljevima: ljudi „ovoga veka“ i neskrivene sluge satanine gledaju da od nje načine svoje poslušno oruđe. Ali najporaznije je što se služenje zemaljskim ciljevima često zasenjuje i prikriva uzvišenim evanđelskim parolama, rečima Hristovim, apostolskim i svetootačkim, što i dovodi u zabunu mnoge naivne koji podležu toj sramotnoj obmani, toj uistinu đavolskoj laži koja lukavo skriva svoju suštinu.

Pamtimo, bratijo, da gde je laž, ma u kojem vidu se javljala i ma kakvom se blagovidnošću prikrivala, tamo nema Istinske Crkve.

Tamo je lažicrkva !

Jer Crkva Hristova je stub i tvrđava Istine.

Dakle, pazite dobro kako živite, ne kao nemudri, nego kao premudri (Ef. 5,15)