Вести

Taman kad se stekne utisak da radio i televizija B92 ne mogu da se profesionalno, etički i moralno spuste niže od onoga gde već jesu, a oni nas novim poganlukom razuvere od toga.

Igor M.Đurić petak, 20. novembar 2009.

+++

Njihovi duhovni i politički epigoni i trabanti (ako tu može uopšte biti reči i bilo kakvoj duhovnosti) kad god zatreba tu su da odrade prljave poslove za poslodavce pomenute televizije, predstavljajući se stručnjacima i analitičarima.

Tako nisu mogli da izdrže, i, da se uzdrže, ni povodom smrti i sahrane patrijarha Pavla već su, pogotovu na dan sahrane, ogavnim komentarima i konstrukcijama oskrnavili jedan tako važan, svetao i tužan dan u srpskoj istoriji. Kao lešinari su krenuli na mrtvog monaha. Ja neću navoditi ni imena aktera, niti ono što su oni trabunjali, već ću samo konstatovati da su makar toga dana, jednoga dana, trebali obuzdati svoje porive i pustiti ljude da bez tog otrova žale i razmišljaju. Jer, ovih dana su Srbi i žalili, i, razmišljali, a, ovo drugo, se baš ne sviđa poslodavcima ove televizije. Morali su makar toga dana da nas ostave na miru, da nam ne sole pamet i pljuju po nama, da svoje gluposti makar na tren ostave samo za sebe i da se pomire sa time da oni moraju živeti sa time. Živeti sa mržnjom teško je breme i krst. Da su se saosetili sa narodom koji žali svog oca možda bi i njima bilo lakše.

Verujem da se izvršioci toga dela: novinari i ostali tehničari ništa ne pitaju?! Verovatno je neko od njih i shvatio da to što rade nije u redu. Pa zašto onda makar neko od njih ne podiže glas?! U najcrnjim diktaturama i totalitarnim režimima, gde se za jednu reč gubila glava, bilo je onih koji bi ustali protiv. Jedino na B92 i njihovoj srodnoj bratiji po vladinim i nevladinim ujdurmama nema nikoga ko bi se pozvao na razum i moral.

Zašto su dobili naređenje da to urade?! Ima puno razloga a ja ću navesti samo dva:

– kako je mogao jedan tako loš narod, kakvim oni Srbe predstavljaju, da izrodi čoveka koji lebdi i sveca koji hoda, čoveka koji je svojim ličnim primerom pokazivao i dokazivao da dobrota i poštenje, ljubav prema miru i slozi, nisu strani srpskom rodu; Srbi se moraju prikazivati samo kao divljaci i ubice, a ta priča o srpskom Patrijarhu nije dobra za tu propagandu pa su morali da je zatamne blatom iz svoga korita.

– kako to Srbi mogu da budu smerni, tihi, dostojanstveni i složni u svom bolu, u svojim domovima i na ulicama. Kako to Srbi mogu da budu dobri – tu poruku sa beogradskih ulica B92 i njegovi poslodavci su morali da oskrnave i vrate priču na izanđale stereotipe.

Nikakve dugačke priče neću pisati, nije ni vreme, ni povod, i ne zaslužuju oni više ni slova. Mi, zaista, kao ljudi moramo ustati protiv ovakvog ponašanja. Nikakvim drastičnim metodama, naravno. Samo građanskim prezirom prema neukusnom ponašanju. A prezreni će već shvatiti. Udaranje mrtvog Pavla zbog većeg parčeta mesa u porciji nije vredno tog čina. Pa makar im njegov život može posvedočiti tome – nema ništa materjalno i nije jeo meso skoro ceo život pa je ipak najveći čovek kojeg smo imali čast da gledamo i živimo sa njime. I oni su imali tu čast ali nisu svesni toga jer im pogled ne ide dalje od pomenutog tanjira i mesa zbog kojeg se prodaju – i nas prodaju

Igor M.Đurić petak, 20. novembar 2009.

Preneto sa: http://srbij-a.blogspot.com/2009/11/92.html