logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Друштво, Европа    Аутор: Владислав Б.Сотировић    2.588 пута прочитано    Датум: 2.11.2009    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Док се на хрватској страни већ две деценије води отворена јавна кампања против Срба као општем колективном повесном злу

за новинар.де пише Владислав Б. Сотировић, 01.11.2009

+++

за хрватски национ (сплитски градоначелник је само једна кап у Јадранском мору) и тиме свесно и плански оправдава геноцидно етничко чишћење Липе Њине од Срба у 20.-ом столећу (Хрватска је, иначе, поред Албаније данас етнички најхомогенија европска држава) дотле се на српској страни, а у духу одлука Другог засиједања АВНОЈ-а, прећуткује права страна хрватско-српских односа у новијој јужнословенској повесници. Зашто се Србија, иначе једина међународно призната држава српског народа, још увек није курталисала авнојевског духа „братства и јединства” је управо стога што њом и даље владају авнојевски депутати из Бихаћа и Јајца заједно са својим бенефицираним потомцима.

У намери да се конструктивно допринесе пребијању хрватско-српских повесних рачуна доносимо један документ који може да помогне у склапању слагалице хрватско-српских повесних односа. Ради се о италијанском документу, тј. писму италијанског генерала Александра Лузана дучеу Италије – Бениту Мусолинију као очевидца а које је штампано у преводу на српски језик у књизи: Милослав Самарџић, Сарадња партизана са Немцима, усташама и Албанцима, Погледи, Крагујевац, 2006. г., странице 140-141:

Дуче! Моја безгранична оданост према Вама ми, надам се, даје за право да, у нечему, одступим од строгог војничког протокола. Зато и журим да Вам опишем један догађај којему сам, уназад три седмице, лично присуствовао.

Обилазећи среска места Столац, Чапљину и Љубиње (између 60 и 130 km северно од Дубровника) – сазнам од наших обавештајних официра да су Павелићеве усташе, претходног дана, починиле неки злочин у једном селу (Пребиловци), и да ће, кад се то прочује, околни Срби поново да се узнемире.

Недостају ми речи да опишем оно што сам тамо затекао. У великој школској учионици, затекао сам заклану учитељицу и 120 њених ученика! Ниједно дете није било старије од 12 година! Злочин је неумесна и невина реч – то је превазилазило свако лудило! Многима су одсекли главе и поређали их по ђачким клупама. Из распорених утроба усташе су извукле црева и, као новогодишње врпце, растегли их испод плафона и ексерима укуцали у зидове! Рој мува и несношљив смрад нису дозвољавали да се ту дуже задржимо. Приметио сам начети џак соли у ћошку и згрануто установио да су их клали полако, солећи им вратове! И, таман кад смо одлазили, у задњој клупи се зачуло дечје кркљање. Пошаљем двојицу војника да виде шта је. Изнели су једног ђака, још је био у животу, дисао је са напола пресеченим гркљаном! Својим колима одвезем то јадно дете у нашу војну болницу, повратимо га свести и од њега сазнамо пуну истину о трагедији.

Злочинци су најпре, на смену, силовали учитељицу Српкињу (име јој је Стана Арнаутовић) и онда је, пред децом, убили. Силовали су и девојчице од осам година. За све то време, певао је силом доведени оркестар Цигана и ударао у тамбуре!

На вечну срамоту наше, римске цркве – и један божји човек, један жупник, у свему томе је учествовао! Дечак кога смо спасили, брзо се опоравио. И чим је рана зарасла, нашом непажњом побегао је из болнице и отишао у своје село, да тражи родбину. Послали смо патролу за њим, али узалуд: нашли су га на прагу куће закланог! Од хиљаду и нешто душа, у селу више нема никога! Истога дана (то смо открили касније) кад је извршен злочин у школи, усташе су похватале још 700 становника села Пребиловци и све их бацили у јаму или на животињски начин на путу до јаме побили. Спасило се само око 300 мушкараца: једино је њима успело да пробију усташки обруч око села и да побегну у планину! Тих 300 преживелих јаче је од најелитније Павелићеве дивизије. Све што су имали да изгубе, они су изгубили! Децу, жене, мајке, сестре, куће, имовину. Чак су и страха од смрти ослобођени. Смисао њиховог живота је једино у освети, у страшној освети њих је, у неку руку, и стид што су преживели! А таквих села, као што су Пребиловци, пуна је Херцеговина, Босна, Лика, Далмација.

Покољи Срба су достигли такве размере да су, у тим крајевима, загађени и многи водени извори. Из једног врела у Поповом Пољу, недалеко од јаме у коју је бачено 4.000 Срба, избијала је црвенкаста вода, лично сам се у то уверио! На савест Италије и наше културе пашће неизбрисива мрља, ако се, док је време, не дистанцирамо од усташа и не спречимо да се нама припише да подржавамо безумље!

Етнички чисто српско село Пребиловци, са популацијом од 1000 житеља по последњем попису становника Краљевине Југославије пред Други светски рат, се иначе налази у близини Чапљине у Херцеговини а горе споменути масакр се догодио у ноћи 4. августа 1941. г. Према неким изворима масакр је преживело не 300 већ само 174 мештана из самог села Пребиловаца. О масакру поред наведеног писма италијанског генерала сведоче и 44 преживела Пребиловчана који су након рушења Голубинске јаме у коју су живи бачени успели да из ње изађу.

На крају бисмо изнели мишљење да услед недовољне стручне компетентности није на нама да судимо да ли су сви Хрвати усташе али се зна да су све усташе били Хрвати и тзв. „хрватско цвијеће” у периоду Другог светског рата – чињеница коју би нека неавнојевска „Комисија за пребијање хрватско-српских повесних рачуна” требала да узме у обзир.

Владислав Б. Сотировић

Оснивач и уредник онлајн магазина

СРБСКИ ПАТРИОТСКИ ФРОНТ

SERBIAN PATRIOTIC FRONT

 

http://srbskipatriotskifront.webs.com




6 коментара у вези “Prebilovci i prebijanje hrvatsko-srpskih povesnih računa”
  1. Koliko mi je poznato Prebilovci danas vise ne postoje.
    Nove ustase, tj. hrvatska vlast za vreme gradjanskog rata u bivsoj Jugoslaviji su selo sa buldozerima skroz sravnali sa zemljom.
    Srbi su iz njega vec ranije izbegli tako da sumnjam da je i jedan Srpski grob ostao citav?!
    Negde pred gradjanski rat 1989-1990 sniman je dokumentarni film sa engleskim pod naslovom. Na filmu se vidi otvaranje jama gde su bili decji lesevi od 3 meseca pa do 14 godina starosti. Te jame odmah posle Drugog sv. rata komunisti su cimentarili da ne bi preostali Srbi izvlacili svoje mile i drage,svoju decu, i tako narusili Bratstvo i Jedinstvo.
    Prvo su sve izvucene decje kosti slagali po poljani, pokusali da ih obeleze,a onda su ih stavili u providne plasticne velike kese i tako utovarili na otvorene kamione. Zalosna povorka je dugo tako putovala.
    Kada je poceo gradjanski rat i kada je sva Zapadna propaganda bila okrenuta protiv Srba i Srbije, moja malenkost je taj film prikazavala pred brojnom Kanadskom publikom. Ljudi su bili iznenadjeni i sokirani ali isto tako i zahvalni da im se donekle pokazuje istina i prikazuje “tisuca” godisnja kultura hrvata. Nazalost samo sam imao jedan problem u YMCA.
    Prikazivao sam isti film pred oko 150 ljudi. Negde na polovini filma jedna se zena pobunila zbog strasnih grafickih slika.U jednom momentu sam zaista pomislio da je to tako, medjutim ona je glasno rekla da je to Srpska propaganda. Odgovorio sam joj da to nije Srpska propaganda vec dokumentarni film koji je pravljen-sniman pre gradjanskog rata i onda sam je upitao kako se zove? Vidim iz njenog prezimena da nije Kanadjanka sto sam je i upitao? Odgovori mi da je rodjena kanadjanka ali da je udata za hrvata. Vecina prisutnog naroda se na to nasmejalo i samo sam joj tada odgovorio da je potpuno razumem i da me cudi da njen muz nije dosao da gleda njegovu kulturu?!
    I posle svega ovoga ko bi se nadao da ce hrvati izbrisati sa lica zemlje selo Pribilovce?!
    Ipak ostala je brojna dokumentacija i porodice pobijenih.

  2. Ја сам директан потомак пребиловачких жртава.

  3. Nesto se ovde ne razumemo. Zna se da su zrtve Drugog sv. rata u Pribilovcu bile uglavnom deca, od 2 meseca do 14 godina.
    Ako mislis na ove zrtve onda kako mozes da budes njihov “direktan” potomak?

  4. Моја је бака рођена у Пребиловцима 1912. у фамилији Булут. Као дијете од 10 година је дошла у Руско Село са мојим прађедом Миланом и прабабом Станом. Њених најмилијих 42 је живо бачено у Шурманачку јаму. Сваке године одлазим у Пребиловце због парастоса и купања на чувеној Шкрки, а одем до Локава (одатле ми је ђед) до многобројне родбине. Тачно је то што сте рекли. Од свих жртава (више од 500), било је пола дјеце и пола одраслих које су похватали у селу. Да напоменем следеће. Послије пребиловачких жртава, у “Голубинку” је бачено неколико стотина одраслих мушкараца из читаве БиХ. Тачно је да су Пребиловци спаљени до темеља 1992. године, али се полако дижу из пепела као Феникс. Нажалост, ондашње усташе врше опструкције да би се што мање Срба вратило. Отиђите на сајт Пребиловци.нет и детаљно се информишите о свему. Поздрав.

  5. Velja kako ne razumes da moze biti direktan potomak , kakvo je to uopste pitanje ?


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo