Вести

Победа за Победом! Победа Православља на Кипру!

за новинар.де пише Часлав М. Дамјановић, 01.11.2009

+++

Покушај Ватикана да на Кипру наметне римског папу за Господа Бога, и да тако ликвидира Православље и Веровање у Бога – доживео је пораз!

Отпор Православља био је толико моћан да је “конференција“ прекинута дан раније, и није издат ни предвиђени “заједнички“ аферим о капитулацији Православља. Аферим – није “заједнички“ – напротив, аферим је припремио Ватикан и натурио га преко својих пропагатора који обмањују Православље да су као некакви теолошки мислиоци, као некакви представници намесних православних цркава, и као некакви представници Православља – са намером да тим обмањивачким аферимом “озваниче“ погибељну издају Православља започету у Равени.
Богу хвала.

Победа за Победом! Победа Православља у Бимброку!

Истовремено, у Бимбруку, недалеко од канадског града Хамилтона, на Скупштини ОЧ “Равна Гора“, захтевајући равноправно верско сједињење Светосавља – одбијене су одлуке донесене на основу такозваног Устава за Северну и Јужну Америку који никад није – никад није – усвојен на сабору Новограчаничке митрополије – одбијена је бесправна и злонамерна одлука о арондацијама, илегална одлука о растурању Корпорација, и противзаконита одлука о отимању материјалних и финасијских добара од Новограчаничке митрополије – које Синод самовољно и немилосрдно намеће ради систематске ликвидације Православне Вере Новограчаничке митрополије.
Богу хвала.

Одговор на све: “Штампа је слободна!“

У Старој Србији, усред захуктале дискусије приликом стварања новог Устава, Краљу Петру I је прекипео безброј противуречних предлога о функционисању штампе, лупио је песницом о сто, и као античким Дамокловим мачем, мудро и поштено разрешио је расправу, наредивши ћати – “напиши“:

“Штампа је слободна!“

Данас, када је у моди проналажење “теорије свега“ – прека одлука краља Петра I заиста јесте одговор на “све“ – па чак и на одбијање Кипра и Бимбрука… јер, разрешење краља Петра I јесте одговор шта заиста јесте “дрвено адвокатство“, иза којег се данас прикривају узурпатори наше Цркве, лажно оптужујући поборнике Речи Истине да су некакви “дрвени адвокати“ – иако су баш ти узурпатори заиста “дрвени адвокати“ који покушавају да обмањују Веру истим сотонистичким лажима од када је света и века.

Зато је мудри Дамоклов Мач Краља Петра I заиста “одговор на све“:

Једино ако је штампа – Реч, “Логос“ – заиста слободна – једино су онда заиста слободни и мисао и дух! А једино ако су мисао и дух заиста слободни – једино је онда заиста могуће да Црква заиста служи Веровању у Бога!

Синод и Патријаршија – нису слободни!

Хенри Кисинџер је једном приликом изјавио да “бити непријатељ Америке може да буде опасно, али бити њен савезник најчешће је фатално.“ Парафразирћу ову врло тачну констатацију, зато да бих отворено и поштено изрекао данашње осећање српских православних светосавских верника:

“Бити непријатељ узурпатора Синода може да буде опасно, али бити савезник Синода најчешће је фатално!“
Надовезујући се на ову парафразу, мудрост Краља Петра I доводи нас до непобитног, поштеног, и отвореног закључка:

Синод и Патријаршија – заиста нису слободни!

Зато тврдња наше Цркве да су верници “тврдоглави“ због некаквог њиховог “дрвеног адвокатства“ – јесте најобичнија обмана!

Међу верницима се не ради ни о каквом рушењу Цркве!
Напротив, верници настоје искључиво на очувању Вере!
Једино што верници захтевају од Цркве – то је очување Вере!
Једино чиме се Црква очигледно не бави – не бави се очувањем Вере!

То заиста и јесте логично, јер од срозавања Цркве у јерес током диктатуре комунизма – до данас – наша Црква није слободна и очигледно је да због тога није ни усредсређена на очување Вере – већ на очување установе, која се попут ватиканске – маскира као да је црква.

Настављена јерес диктаторски је променила не само теолошку мисао и теолошко васпитање, и не само извитоперила каноне зато да би се Цркви, као некаквој ватиканској установи, доделила надри-супериорна доминација над верницима – која је заправо драстична антиверска надри-доминација над Вером, Веровањем, па чак и над самим Богом – већ је такође заведен и нови карактер у већини Јерархије, који с правом доводи до сумње не само у њихово схватања Вере као такве – већ и до сумње у њихово Веровања у Бога као такво.
Наравно част изузетцима.

Једном речју, зато што својим неделима Синод и Патријаршија не исказују да им је циљ очување Вере – зато и не постоји никаква “ситуација у вези са верским сједињењем“ – јер суштина наводног “сједињења“ – онаква каквом је намећу узурпатори Синода – не садржи у себи ништа што је у ма каквој вези са Вером! Зато цитирам видовитог песника:

“Лажовски Синод, Устав, владике,
Лажни нам попови беседе придике!
И тако редом да Бог опрости
Остаде нула од духовности!“

“Све што је српско и православно
Продају хуље већ поодавно!
НАТУ и Риму много се ласка
Пуста је црква светосавска!“

Стихови су из песме “Анонимном четнику“, Миладина Р. Шошкића, написане октобра 2009. године… Зато понављам – једино ако су мисао и дух заиста слободни – једино је онда заиста могуће да Црква заиста служи Веровању у Бога – јер то доказује да песник не само да није претерао, већ је напротив, сажимањем у искрене риме огромне чежње, патње и моћи искрених Светосаваца – језгровито исказао њихову “Реч Истине“ – што и јесте савесна одговорност генијалности песништва.

“Реч Истине“

Зато што је и крволочни комунистички атеизам, и сомнабулну богохулност марксизма, заиста дириговала и оркестрирала јерес Ватикана; и зато што су и то “дириговање“ и то “оркестрирање“ заиста саставни део здруженог сотонистичког покушаја уништења Веровања у Бога – зато је посткомунистички наставак политичких и идеолошких деформација Цркве досегао данас овакве скарадне димензије богохулности.

Паљење књига

У напису на сајту Новинар.де, “Канадски владика Георгије забранио опела и крштења Србима са Нијагаре Фалса“, Веља Јовичић се прво осврће на пропагандистичко рекламерско “величање Владике Георгија“ баш “као да нико не зна право стање Срба у Канади“ – а онда наводи да је “једном приликом ‘познати’ гуслар, Мирко Роглић из Хамилтона, који је имао пчелињак на манастирском имању које је редовно обилазио, опазио повећу ватру. Дотрчао је да види шта се дешава“ кад оно “на великој ломачи, као у доба Хитлера и Јосипа Броза, један поп пали гомилу књига.“

Вредно је овде истаћи да је Ватикан познатији по паљењу књига и од Адолфа и од Броза, а да су сатанисти, кроз историју – али и данас – по палењу књига и најдрагоценијих књижница чувенији чак и од Ватикана.

“Миро га је упитао зашто то ради, а овај му је одговорио да је добио наређење од владике Георгија да све Четничке и Љотићевске књиге запали“, а Јовичић претпоставља да се директива односи “вероватно и на остале националне књиге“(?), и каже да је “тада пукла брука“ сазнањем “да је Владика Георгије против свега што је национално“!

Какав је то владика српске православне цркве који је против “свега што је национално“? Какав је то владика српске православне цркве чији је посао да се у православној мантији бави ватиканском инквизицијом књига? Какав је то Синод, и које то српске Цркве, који је послао тог ватиканског инквизитора да жари и пали српско?

Пошто је владика Георгије наредио да се спале “Четничке књиге“ – значи књиге оних који су се борили против окупатора – и истовремено “Љотићевске књиге“ – значи књиге сарадника окупатора – то значи да владика спроводи инквизицију над свим књигама које… које шта?

Над свим књигама које не славе антисрпство комунизма!

А пошто је комунизам не само атеистички већ директно против Бога, и пошто је мржња комунизма искључиво против Српског Светосавског Православља – то значи да је владикина мржња надојена истом мржњом којом су надојени и узурпатори Синода, који га је баш због те мржње и поставио да за Ватикан и сотонисте обави ликвидацију Светосавља Новограчаничке митрополије!

Инквизиција – није Вера!

Таква политичка инквизиција узурпатора јесте – дискриминација Вере!
А инквизиција и дискриминација нису – нити Црква – нити Веровање у Бога!

Као што је некад Слободна Црква тој инквизицији и тој дискриминацији Вере и Цркве рекла “НЕ!“ – тако је данас Бимбрук рекао “НЕ!“ тој истој настављеној инквизицији и дискриминацији!
И заиста… драстични су и грозни примери који то потврђују:

Православље Бимбрука победило је идеолошку мржњу политичких комесара у православним мантијама!

Већ четири “године Нијагарски Срби су без попа.“ Владика Георгије био је чак и на суду са верницима и изгубио, па чак и пред Цивилним канадским судом – али се није повиновао, а није се повиновао чак ни наређењу Синода да “под хитно постави свештеника за народ Нијагаре Фалса.“

Свакако да је “наређење Синода“ само про форме да се верницима замажу очи – јер деловање владике Георгија – јесте деловање управо политичког комесара – а не свештеника!

Како је документовано објашњено у извештају Др Десанке Крстић са Скупштине у Бимбруку, Синод тражи од владике Георгија да омогући богослужење али истовремено од ЦШО и верника Нијагаре захтева да имовину врате у “првобитно стање“ – то значи да Синод уцењује вернике растурањем Корпорација да би им дозволио богослужење.
У међувремену владика Георгије је забранио својим свештеницима да крсте и сахрањују, набраја даље Јовичић, и сматра да се “за такав грех било кога владике, губи не само владичанска служба већ и избацује из цркве“, а да зачудо “то Београд зна, као и Дијаспора – али сви ‘мудро ћуте’!“

Само политички комесари и хуље забрањују да се деца крсте у Цркви и да Црква опева мртве – то не забрањују Црква и Божији послужитељи Цркве!

У истом извештају Др Крстићева тврди да случај цркве у Нијагара Фалс доказује “да је један мрачан материјализам завладао у нашој цркви. Због материјалних ствари према верницима се примењују драконске мере као што јасно показује случај ЦШО у Нијагари. Кад је основана корпорација, повучен је свештеник. Иако је црква због тих разлога затворена више од три године, владајућа јерархија и не мисли да поново уведе богослужење док се имовина не “врати у првобитно стање“, тј. док се не укине корпорација. И због таквог става нема стида! Нема ни бриге за паству и њихове духовне потребе! О чему су онда позвани да брину? За наше душе или за нашу имовину? Да траже изгубљену овцу и радују се кад је нађу или да цело стадо разгоне због имовине?“

“Како верници и ЦШО у Нијагари нису расформирали Корпорацију – тако епископ Георгије није омогућио богослужење – значи нема пара нема богослужења! То значи да епископ Георгије уцењује Светосавце по налогу Синода!“

Зашто? Зато да би их Разгонио!

По новом Уставу, све корпорације се морају расформирати а такође мора се расфомирати и њихово чланство! Уводи се некакав “stewardship“ што значи да и онај ко приложи на пример само пет долара има иста права као и члан који је уложио огромна финасијска средства у куповање имања, грађење цркве, и њено дуготрајно одржавање и функционисање… и то само уколико тај члан који је улагао – не буде најурен из чланства – јер се сходно илегалном и самовласном Уставу морају “расформирати“ не само Корпорације – већ и чланство корпорација! А низ драстичних примера самовлашћа и мржње, на пример у Аустралији, доказује покушај систематског бесомучног избацивања – и то под лажном маском некаквог “анатемисања“ – свих активних чланова Корпорација.
Према томе… да ли је епископ Георгије – заиста епископ?

А узурпирани Београд наизглед “мудро ћути“ а уствари лукаво рачуна на покорност верника Дијаспоре – на исту покорност истих кадрова, која је, током комунистичке диктатуре, код такозваних “федералаца“, била своjствена углавном бившим сарадницима окупатора, верницима незаинтересованим за срозавање Цркве, и, наравно, прокомунистичким “посетиоцима“.

Узурпирани Београд, није ни онда, а не рачуна ни данас на заиста искрене вернике који сви у дубини душе заиста јесу не само за јединствену Цркву, него и против подела наметнутих из Београда – али су истовремено одлучно против деформације Цркве и против издаје Вере.

Те стварне Светосавце узурпатори Синода настављају немилосрдно да систематски “разгоне“:

Уместо да верницима Нијагара Фалса одобри богослужење, политички комесар Георгије је 4. октобра ове године поднео молбу Синоду за оснивање нове парохије Светог пророка Илије на подручју Нијагаре!
И наравно, сходно илегалном Уставу, већ шест дана доцније Синод је одобрио нову парохију!

То значи – ко је покоран политичким комесарима – ето му нова епархија – а Светосавцима не дозвољавамо богослужење!

Данашња инквизија Светосавља заиста је “гора него 1963. године“ јер доказује због чега је наметање лажи и обмањивање данас још немилорсдније него у комунистичкој прошлости – и зашто је данашња обмана немилосрднија и у дијаспори и у отаџбини:

Зато јер некадашњу комунистичку дискриминацију Вере данас наставља Ватикан дискриминацијом Православља.

“Богу за плакати…“

На радио “Шумадији“ верници су јавно обавештени да је владика Георгије забранио СНО “Карађорђе“ у Торонту “да одржи своју славу 13. децембра“, наставља Јовичић. “Ова одлука једног владике је срамотна, Богу за плакати“, јер су Срби “утемељивачи и доботвори“ давали “капом и шаком да би“ данас “један скоројевић, једна протува у лику владике Георгија“ Србима забранио “да прославе своју славу коју прослављају већ више од 75 година – срамота“, па је чак забранио својим свештеницима “да присуствују слави Света Петка“ на прослави 75-годишњице “Кола Српских сестара Краљица Марија“! Јовичић каже на крају да су због свега тога “многе ‘Расколничке’ цркве судски забраниле владики Георгију да крочи у њихову цркву или имање. У противном следи му апс“! (“Канадски владика Георгије забранио опела и крштења Србима са Нијагаре Фалса“, Веља Јовичић, Новинар.де, 27/10/09)

Јунаци из Бимбрука:
“Не!“

Суштина значење одлучног “НЕ!“ илегалном Уставу и злонамерној арондацији и бесправној отимачини материјалних и финансијских добара – јесте “НЕ!“ данашњој дискриминацији Светосавља Новограчаничке митрополије које је наставак исте дискриминације Светосавља коју је Синод започео у доба комунизма!

Значење “НЕ!“ јесте далекосежна и дубокоумна Вера у Реч Истине:

Као и у прошлости
Српска одлучност је
искључиво верска!

Српска и равногорска одлучност Бимбрука – исто као и у прошлости – искључиво је верска!
Велелепна здања јесу изграђена знојем и улагањем Светосаваца – али иако та здања јесу de facto и финасијска вредност – та здања изградила је Вера – и Вера је та која је данас одбила да та здања баци на ветрометину отимачима опседнутим материјалним и финансијским – јер та здања су споменици Вере – а не Јудини сребрњаци на чековним рачунима!

Као некада Турци, гребући фреске и палећи мошти; као некад Ватикан, копајући нерођене српске бебе из мајчиних утроба и секући главе српским Православцима; и као некад комунисти, копајући очи Исусове мецима из својих западних машингевера… још од дана када су богохулни сатанисти свој садизам иживљавали пљувањем и трновитим венцом… све до данашњих дана када се покушава да се здања Вере претворе у запишавалишта и шеталишта огланцаним ципелама америчких убица Срба – грех ђаволових богохулника почињава исту грешку:

Вера се не може уништити нити уништавањем нити отимањем материјалног! Јер Вера је духовна вредност која живи у вечитости душе – а не ни у каквом материјалистичком “нераскидивом јединству“ римског папе са “Исусом Христом и Апосотолом Петром“, како се сулудо тврди у 17-ом параграфу одбијене Критске декларације ликвидације Веровања у Бога.

Због исте отуђености од Вере, због те исте јеретичке и богохулне опседнутости материјалистичким, узурпатори наше Цркве прекршили су Патријархово обећање – “нећемо ваше него вас“!

Зато “НЕ!“ јесте Не узурпаторима Синода, Цркве и црквеног образовања – зато “НЕ!“ јесте Не узурпаторима Православља који у православним мантијама руше Веру за ватиканску и сотонистичку здружену богохулност!
Зато “НЕ!“ јесте верско и духовно Не материјалистичкој обмани!

Дискриминација узурпатора, од Аустралије до Жиче, од Чикага до Крагујевца, од Београда до Торонта – није верска – није у име Вере – дискриминација је инквизиција ужарена на идеолошкој мржњи Вере!

Црква није установа! Црква није “гласачка машина“!

Светосавци су у Бимбруку сложно закључили да је данашња ситуација гора него 1963. године, што jе језгровито изразио претседник Душан Мандић:

Победа Божије Благодати!

“НЕ!“ Бимбрука, и “НЕ!“ Кипра – није само преокрет!
“НЕ!“ значи да је Вера одбрањена од уљеза и узурпатора!
“НЕ!“ значи победу оне исте духовне снаге, оне исте духовне Благодати Српства и Равногорства, која је победила сва негдања и некадашња, а и послератна и садашња насртања на Веру и покушаје малверзација Црквом!

Значење “НЕ!“ је победа Благодати
која наставља да живи у српској нацији!
Зато је значење “НЕ!“ Кипра и Бимбрука
Победа Правог Славља Веровања у Бога!

+++

Часлав М. Дамјановић

www.ravnogorskivenac.com