Вести

Pravoslavni nisu napravili ustupke Rimu – završeno zasedanje Mešovite bogoslovske komisije za dijalog Pravoslavnih i rimokatolika.

svetosavlje.org, 26.10.2009

+++

Susret mešovite bogoslovske komisije za bogoslovski dijalog završio se neuspehom…

Susret Mešovite komisije za bogoslovski dijalog između Pravoslavnih i rimokatolika završio se bez prihvatanja dokumenta koji se razmatrao. Njeni učesnici su nazvali diskusiju koja se vodila, bolnom, prenosi sedmica.ru navodeći grčku agenciju „Amen.gr“.

Komisija nije mogla da razmotri sve tačke predloženog teksta o „Ulozi episkopa Rima u prvih hiljadu godina“ i zato je ta tema ostala otvorena za razmatranje, do sledećeg susreta, koji je planiran za septembar 2010. godine u Beču.

Tekst koji je izražavao diskusiju ima 13 strana i 32 paragrafa.

Mešovita komisija za bogoslovski dijalog je razmatrala temu uloge rimskog episkopa u prvih hiljadu godina u četiri perspektive:

• 1. Rimska Crkva kao „prva među pomesnim Crkvama Istoka i Zapada“.
• 2. Episkop Rima kao naslednik Apostola Petra.
• 3. Uloga rimskog episkopa u periodu krize u crkvenoj zajednici.
• 4. Uticaj nebogoslovskih faktora.

Taj isti izvor grčke agencije ocenio je rezultate susreta kao dokaz protiv „potvrda da su Pravoslavni krenuli na ustupke i kompromise“ u dijalogu, a koji su se mogli čuti u medijima.

Pravoslavni sekretar komisije, mitropolit sasimski Genadije (Konstantinopoljska patrijaršija) izjavio je da je rad nad projektom bio napet, ali nije uspeo da se završi. On je takođe izjavio da su pravoslavni učesnici komisije izrazili  žaljenje zbog negativnih reakcija od strane lokalnih hrišćana zbog provedenog susreta. Sem toga, mitropolit je izjavio da se „dijalog nastavlja bazirajući se na zdravim osnovama istine i Predanja Pravoslavne Crkve.“

http://rusk.ru/newsdata.php?idar=185581

+++

KOMENTARI

Posted By Pravoslav on 27 October, 2009
Да ли “православни” учесници нису направили уступке може се расудити тек сагледавањем свих претходних заседања комисије који су “богословски” еволуирали до потписивања равенског документа чију православну анализу можете прочитати на http://www.eparhija-prizren.com­/default.asp?idvestep=3867.
Пр­е­ ће бити да је усвајање документа одложено услед протеста православних за неко “мирније” место –Беч и да је претило да угрози опстанак дијалога што екуменисти не смеју дозволити по сваку цену.За то време ће њихови поборници скоро несметано да шире све врсте екуменизма како протестантски тако и папоцентрични до стварања “повољније” климе у нас.По избору тема би се рекло да се налазимо у 1009-ој години а не 2009-ој години.Но шалу на страну теме су очигледно актуелне за папоцентрични екуменизам римокатолика који не намеравају да се одрекну ни унијатства ни унијата а камоли првенства папе и јереси.Реакције локалних хришћана нису биле негативне бећ православне,за разлику од онога на чему је базиран овај дијалог а то је лажни екуменизам који је присвојио овај израз и коме више приличи да се назива анти-васељенизам (екуменски-васељенски) који у синкретистичком удруживању са јеретицима покушава да разбије јединство васељенске цркве које за основ има веру.Како каже отац Јустин у догматици: Том богочовечанском вером, која је Богочовеком Господом Христом „једанпут дана светима“ Црква и јесте саборна, католичанска, васељенска. То исповеднички свеубедљиво благовести Свети Максим Исповедник: „Православно и спасоносно исповедање вере сачињава католичанску (= саборну, васељенску) Цркву .Мислим такође да треба узети у обзир и пророчанске речи ,како оне које је Христ изрекао ,тако и оне од Откровења Апостола Јована Богослова до светих пророка (1Кор.12.28. И ове постави Бог у Цркви: прво апостоле, Друго пророке, треће учитеље, затим чудотворце, онда дарове исцјељивања, помагања, управљања, различитих језика. ) где видимо да нигде није проречен повратак римокатолика православљу већ напротив ,лажни пророци и учитељи ,јереси,отпадништво што се све испуњавало и испуњава се.
Као што видимо од екумениста ће увек бити новина но саборна свест Цркве кроз Свете Оце већ вековима сведочи да је римокатолицизам западао све дубље у злочине и јерес за коју отац Јустин каже у догматици: Јерес је душегубна сила која човека потапа у све смрти, јер га одваја од Цркве Христове, у којој се једино и налази бесмртност и живот вечни за људско биће. Свети Оци Седмог Васељенског Сабора благовесте: „Очигледно је: јерес одваја од Цркве свакога човека“.Јеретици обично узимају понека места из богонадахнутог Светог Писма, и својим безбожним расуђивањима унакажују оно што је правилно изречено Духом Светим. На то указује апостол Петар говорећи: „које ненаучени и неутврђени изврћу“ по својој жељи;јер јеретицима је својствено извртати, по својој жељи, смисао истинитих и божанских догмата.Они xoћe да нас хришћане заплаше као децу својим софизмима. Они болују од несхватања црквених предања, и подчинивши се тој смртоносној болести, покварили су ум свој. Одпадање од истине јесте ослепљење ума и разума. Спасове речи: „врата паклена“, по тумачењу светих Отаца Петог Васељенског Сабора означавају: ,,смртоносна уста јеретика“.

Posted By оЉуба on 27 October, 2009
Негативна реакција није била на дијалог, јер се месецима знало да ће он ту да буде. Не треба да говоре неистину. Негативану рекцију локалних хришћана је испровоцирао локални епископ а уједно и првојерарх, када је он домаћински али „својатарски“ (као да је све његово) решио да римокатолици могу да служе у локалном православном храму.Мислим да су испали проблеми око уступања храма римокатоличком венчању.Не може епископ да хапси своје људе који се не слажу са њим. То је болестан пастирски однос и лек треба да се тражи, да се народ споразуме са својим епископом а такође и он да улогу да и народу у чувању вере. Тако се лепо теолошки жноглира са том „плеромом“, т.ј. црквеном пуноћом израженој у народу, само онда када је он лично потребан. За аксиос народ је потребан, а за узајамно „филтрирање вере“ и заузимања „заједничког става“ (исповедања), па и „анаксиос“, онда се ту само епископ пита (мислим када се нешто невљало открије од стране народа па изнесе пред епископа, и већ у томе је заједничко дело, чак саборно). Ово се све дешава зато што се „комисијски“ расправља о питањима вере а не саборно. Саборно не значи само васељенски сабори и однос епископата између себе, него саборно садржи однос лаика и свештеночалија.

izvor: svetosavlje.org, 26.10.2009