Вести

Uhapšeni gradonačelnik Zrenjanina Goran Knežević pre pet godina ušao u Regularnu veliku ložu starih, slobodnih i prihvaćenih masona.

KURIR; petak 7. novembar 2008.

+++

BEOGRAD – Goran Knežević, gradonačelnik Zrenjanina, osumnjičen za malverzacije u vezi sa građevinskim zemljištem, član je Regularne velike lože starih, slobodnih i prihvaćenih masona! Kurir je došao do fotografije na kojoj se vidi da je još 2003. gradonačelnik Zrenjanina prošao kroz čin inicijacije, primanja u red masona, i to u 9. ložu pod nazivom “Vojvodina”, čije je sedište upravo u Zrenjaninu.

Na zvaničnoj prezentaciji ove lože piše da je mason (ili slobodni zidar) pripadnik bratstva poznatog kao Masonstvo tj. Slobodno zidarstvo. Ovo bratstvo zapravo predstavlja “skupinu muškaraca koji su se udružili zato što postoji nešto što oni žele da učine u svetu, zato što postoji nešto što oni žele da učine u sebi samima i zato što uživaju u društvu onih osoba koje vole i poštuju”. Da bi neko uopšte bio regularan mason, prema zvaničnim podacima sa internet prezentacije ove lože, treba da veruje u Boga, koga slavi i poštuje pod imenom Veliki Neimar Svih Svetova (Veliki Arhitekta Univerzuma), odnosno da položi zakletvu nad ili pred otvorenom knjigom Svetog zakona. Regularni mason je član lože koju čine isključivo muškarci i ne održava nikakve masonske kontakte s ložama koje primaju žene ili su sastavljene samo od žena.

Tri “velika svetla” slobodnog zidarstva su Knjiga Svetog zakona, ugaonik i šestar, i oni su uvek otvoreni i izloženi kad radi Velika loža ili lože pod njenom zaštitom. Jedno od bitnih pravila kojeg svi regularni masoni moraju da se pridržavaju jeste da nikada ne govore o politici i religiji u svojoj radionici i da uvek prihvataju, poštuju i pridržavaju se starih dužnosti i osnovnih načela slobodnog zidarstva u svom radu.

Među poznatijim pripadnicima ovog masonskog udruženja bili su Aleksandar Karađorđević, Aleksandar Puškin, Đorđe Vajfert, Dositej Obradović, Džordž Vašington, Jovan Dučić, Kemal Ataturk, Mihajlo Pupin, Petar II Petrović Njegoš, Slobodan Jovanović, Stevan Sremac, Vuk Karadžić, Živojin Mišić… U javnosti su se često pominjala i imena mnogih poznatih ličnosti u Srbiji koji su masoni, poput nekadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića, visokog funkcionera LDP Nenada Prokića, nekadašnjeg ministra kulture Branislava Lečića, bivšeg premijera Zorana Živkovića…

KNEŽEVIĆEVI SARADNICI NEMAJU POJMA

Predrag Grgić, v.d. predsednika OO DS u Zrenjaninu, blizak saradnik Gorana Kneževića, u izjavi za Kurir kaže da prvi put čuje informaciju da je Knežević mason.

– Iskreno, nemam pojma o tome, a nije mi to ni životno bitno pitanje. Nisam znao da je mason, a i da jesam, to ne bi ništa promenilo, niti uticalo na odnos prema mom drugaru Goranu Kneževiću – kaže Grgić.

KURIR; petak 7. novembar 2008.

+++

OSVETA MASONA

JEDAN od autora koji se bavio istorijom masonerije Milan Banic dovodi ubistvo kralja Aleksandra u Marselju u nepobitnu vezu sa masonerijom. Banic je bio mason, ali je pre Drugog svetskog rata izašao iz masonerije i tokom antimasonske izložbe u Beogradu bio je aktivni ljoticevac. Prema njegovom mišljenju, kralj se u jednom trenutku udaljio od francuskih masona, kojima je prvobitno bio odan, i, navodno, ovo je bio nacin da mu se osvete.

Kraljev srebrni cekic
15.04.2004

PRICA o Avali kao piramidi odnosno Ivanu Meštrovicu, kao tvorcu najupecatljivijih beogradskih spomenika, možda i ne bi izgledala tako autenticno da svoj pecat nije stavio i prvi covek ondašnje Kraljevine Jugoslavije – Aleksandar Karadordevic.
O njegovom pripadništvu masoneriji mnogo se govorilo, nagadalo i spekulisalo, ali je konacno izveštaj francuskog poslanika Leona Dekoa definitivno potvrdio kraljevo clanstvo u slobodnozidarskoj organizaciji.

Zahvaljujuci dokumentaciji Vojnog muzeja u Beogradu, kao i predusretljivosti kustosa Marine Zekovic, došli smo do fotografija koje neumitno pokazuju kralja Ujedinitelja kao nespornog masona, jer postupci uvek govore više od reci.

Fotografije je napravio danas nepoznati autor, koji je pratio kralja tokom ceremonije polaganja kamena temeljca spomeniku Neznanom junaku. Sve se dešavalo na Vidovdan, 28. juna 1934. godine. Buduci da je samo nekoliko meseci nakon toga Aleksandar ubijen u atentatu u Marselju, ove fotografije spadaju medu poslednje koje su obeležile njegov životni put.

DANAS ostaje pitanje da li je Meštrovic samo ispoštovao ideju kralja Aleksandra da se „na masonski nacin“ potpiše na Avali i Beogradu, ili je, možda, sam bio tvorac takve ideje. Tek, a po postupcima koji su usledili, kralj je sigurno morao da zna šta to Meštrovic radi.

Podsecamo da je u ondašnjoj javnosti, a pogotovo onoj beogradskoj, bila vodena vrlo žustra i oštra rasprava o tome gde bi trebalo da bude postavljen spomenik Neznanom junaku. Na kraju, bez obzira na mnogobrojne otpore toj ideji, upravo kralj je „presekao“ debatu donevši licno odluku da crni monument zauzme mesto upravo na vrhu najbliže planine.

Medu onima koji su bili najoštrije suprotstavljeni ovoj Aleksandrovoj i Meštrovicevoj ideji bio je Branislav Nušic, koji je cesto isticao kako je heroju nastadalom u Prvom svetskom ratu mesto negde u centru grada, i on je predlagao mesto ispred Doma armije, odnosno današnjeg Centralnog kluba Vojske Jugoslavije.

Eto, tipicne nušicevske ironije, danas se tamo nalazi spomenik posvecen upravo – njemu.

A Nušic je govorio kako je besmisleno da takav spomenik bude postavljen tako daleko od centra grada, jer tamo odlaze samo imucni Beogradani, sa ljubavnicama, kojima je, zarad diskrecije, ponajmanje važno da se šepure pred tako važnim spomenikom. Najzad, odlasci na Avalu tih, predratnih godina bili su privilegija samo dobrostojeceg sloja ljudi koji su imali svoje automobile. I to je bio Nušicev argument, ali nije bilo po njegovom.

TOG Vidovdana 1934. godine, kralj Aleksandar došao je na Avalu pracen oficirskom svitom u svom specijalnom automobilu. Gardisti su vec bili tu, i postrojeni su cekali da pocne svecana ceremonija.

Posebnu dokumentaristicku snagu fotografije iz Vojnog muzeja predstavlja trenutak kada je svecanost pocela, i kada je kralj Aleksandar Karadordevic otpoceo ceremoniju držeci srebrni cekic u ruci. A srebrni cekic spada medu osnovne simbole alatke kod masona.

Štaviše, u skladu sa simbolima slobodnih zidara, cekic je jedna od osnovnih alatki, pa cak i kada mason umre, odnosno, kako to kažu njegova „braca“, kada „ode na vecni istok“, za njega se kaže i kako je „ostavio cekic“.

Tako je, na specifican nacin, kralj posredno dao do znanja o svojoj masonskoj pripadnosti, kao i o simbolickoj slobodnozidarskoj crti koja je imala za zadatak da obeleži i sam buduci spomenik.

To nije bilo sve, jer fotografija beleži još jedan, veoma bitan detalj koji je prethodio dogadaju. To su menzura sa uljem, posuda sa vinom, kao i srebrni cekic i kamen temeljac, koji su ceremonijalno na bezmalo isti nacin bili deo protokola kada su polagani kameni temeljci za Kapitol u Vašingtonu, kao i Kip slobode u NJujorku, spomenici koji su vec dobro poznati i tipicni simboli svetske masonerije.

Doduše, ovog puta se ne vidi da li je tu bila i posuda sa žitom, koja je redovno simbolicki prisutna u ovakvim prilikama. Sve je to bio deo tzv. konsekracije, poslova koji prethode prvom ritualnom radu. Tako se može zakljuciti da je ovo bila ceremonija koja nepobitno dokazuje slobodnozidarski milje, koja Meštrovica i kralja Aleksandra dovode u vezu sa ostvarenjem ove simbolicne ideje.

izvor: srpskaodbrana.com

+++

Goran Knežević: U sefovima nije bio moj nego novac DS-a
sreda, 28. oktobar 2009.
Beograd – Bivši gradonačelnik Zrenjanina Goran Knežević izjavio je da je u dva sefa koji su bili deo finansijske istrage i koji su se vodili na njegovo ime bilo 230.000 evra od čega je 70.000 njegova porodična ušteđevina. Iznoseći odbranu drugi dan na suđenju u Beogradu, on je naveo da je u jednom sefu u Zrenjaninu bila njegova ušteđevina, a u drugom koji se nalazio u Novom Sadu 160.000 evra od priloga i donacija članova i simpatizera DS-a čiji je bio funkcioner.

On je istakao da niko sem njega nije znao koliko novca ima u tom sefu, navodeći da poseduje spisak osoba koje su davale donacije za stranku, ali da ne želi da obelodani njihova imena kako ih ne bi izložio neprijatnostima.

Knežević je ukazao da je firma izvesnog Mitrovića iz Novog Sada, jednog od donatora čije je ime obelodanjeno, više od dva meseca bila na udaru raznih inspekcija i provera, lažnih informacija i neistina. Kako je naveo, od Mitrovića je od 2005. do 2008. godine, u četiri navrata dobio po 45.000 evra i taj se novac, između ostalog, koristio i za izbornu kampanju. Knežević je rekao da je novac jednom primio u svojoj kući, jednom u Novom Sadu i dva puta u prostorijama DS u Zrenjaninu.

„Tim novcem obezbeđivalo se dnevno funkcionisanje stranke, a novac koji ostane prenosio se za sledeću kampanju“,

pojasnio je Knežević. Bivši gradonačelnik Zrenjanina rekao je da je tokom 2008. godine bio zainteresovan za kupovinu stana od 80 metara kvadratnih u Beogradu u naselju Belvil.

„Imam 30 godina radnog staža. Bavio sam se košarkom, bio sam trener, predsednik Košarkaškog saveza Vojvodine, Košarkaškog saveza Srbije i Crne Gore… Stan sam dobio od oca i nemam ništa drugo. Od ušteđevine smo supruga i ja planirali da ćerkama kupimo stan“, kazao je Knežević.

(Beta)