Вести

Главна управа организације српских четника “Равна Гора“ одржала је своју годишњу скупштину у Бимброку, код Хамилтона, 17. октобра, 2009 године.

Др. Десанка Крстић, 27.10.2009; СРПСКЕ НОВИНЕ – Торонто
+++

Скупштина је почела у 10.30 молитвом коју је очитао о. Вукић и одавањем дужне поште преминулим члановима.

О. Вукић  је поздравио присутне и рекао да се радо одазвао позиву да буде са нама и благосиља рад наше скупштине. Нада се да ће наша решења бити у име правде и љубави.

Претседник Оранизације, брат Душан Мандић, прочитао је дневни ред који је усвојен. Он се захвалио о. Вукићу и свим присутним на овој скупштини. Он је такође поднео свој извештај за период од Конгреса у мају па до данашњег дана. Врло је задовољан да је био позван на састанак Ветерана америчке војске  где је био и писац књиге “Заборављених 500“. Присуствовао је парастосу генералу Михаиловићу, као и откривању споменика генералу Дражи у манастиру Нова Грачаница, који је подигло Удружење краљевске војске у заједници са другим националним организацијама. Иако је био позван и предвиђен да говори, било му је то ускраћено. Присуствовао је свим славама и другим националним манифестацијама на које је био позван.

Уследили су остали извештаји, благајника, уредника српских Новина, као и председника месних одбора.

Претседник месног одбора из Кливланду, брат Спаса Жегарац, поздравио је све присутне, и указао на проблеме у Цркви у вези одлуке сабора у Београду о прихватању новог Устава и арондација, реорганизације епархија. ЦШО у Кливланду не прихвата такве одлуке које су скопчане са укидањем Корпорација и стављањем контроле имовине у руке јерархије. Они у Кливланду имају милионске вредности и њихова Корпорација не жели да изгуби контролу.

“Владика Лонгин нас је издао. Ми смо у српским црквама гинули и за њих се борили. Ми не смемо и не можемо да заборавимо ту борбу. Према томе, продужићемо борбу за наша права. Има добрих владика, али има и оних који су носили и крст и петокраку. Четници не могу да се колебају по том питању“, рекао је брат Жегарац.

Уследила је дискусија по црквеном питању.

Претседник брат Мандић се такође осврнуо на проблеме у нашој Цркви.“

Брат Мандић је рекао да је претседник СНО, г Славко Пановић, изјавио да његова организација, СНО и четници, подржавају Устав и арондације.

Брат Мандић је рекао:

“Ми, четници организације “Равна Гора“, не придружујемо се новом распореду. Ми смо огорчени на нови поредак и изјаснићемо се преко наших Новина на насловној страни. Ја нећу да имам никакве односе са мајком црквом јер нас поново деле и завађају. Одгојен сам у српском православном духу и за друго не знам. Наша црква нас води Ватикану. Не признајем ни једног владику који иде папи на поклоњење. Он не претставља српски народ. Ја са Ватиканом и усташама немам ништа!“

“Они који иду Степинцу на гроб – такви да васпитавају нашу децу?“

“НЕ!“

Извештај по црквеном питању поднео је брат Милош Пушкар, који је био члан Епархијског савета и претседник Надзорног одбора.

ЦШО у Кливланду је сазвала ванредну скупштину 21. јуни, после сабора у мају 2009. године, по питању  одлука које су тамо донете. У то време нису имали копију новог Устава. На скупштини је изабран одбор од седам чланова који ће да испита целу ситуацију и да се састану са владиком Митрофаном под чију су јурисдикцију потпали.

Кад су чланови одбора предочили владики Митрофану да нови Устав НИКАД није прихваћен на сабору Новограчаничке митрополије, састанак је прекинут јер владика више није хтео да разговара са њима, и инсистирао је да се састане са управом.

Владика се поново срео са Одбором од 7 чланова и свештеником Матићем 20. августа 2009. Састанак је трајао два и по сата.

Одбор је упознао владику са њиховим достигнућима за ових 30 година.

Било је доста питања, одговора и дискусија, али се све свело на следеће:

• –          укидање  чланства и увођење “stuardship“, што је нека врста “задужбинарства“,
• –          укидање корпорација,
• –          признавање Устава за Сeверну и Jужну Америку,
• –          9% од нето прихода плаћаће се месечно Епархији,
• –          за све што се буде радило питаће се одређена тела прдвиђена Уставом.

Устав за Северну и Јужну Америку НИКАД није усвојен на сабору Новограчаничке митрополије.

На сабору априлa 1998. године усвајање Устава је одложено за 6 месеци са истим делегатима јер су многе тачке биле спорне, нарочито тачка 27, која се односи на имовину. Међутим, сабор је сазван тек идуће године у децембру 1999. године. На том сабору Устав је одбијен, а владика Лонгин је обећао да ће:

• –       да чува Нову Грачаницу, и да је неће делити “сестринским црквама“,
• –       да ће да се влада по уставу Нове Грачанице из 1986. године, и
• –       да наређења из Београда неће примати без обзира од кога долазе и макар какав облик власти тамо био.

ЦШО у Кливланду сазвала је сабор 15. августа, 2009. на којем су били делегати 19 ЦШО. Послали су позиве свим ЦШО али многим црквама пошта није уручена, па за сабор нису знали. Многе цркве су звале после сабора. Сада има 30 цркава које су заинтересоване за наш рад. Ниједна црква не воли Устав. Делегати су изразили чуђење  да се све ово данас догађа  и да се наставља отежавање да се донесе мир у СПЦ, и да очекивања целе нације да се наша Црква стави на чело вере и нације немају изгледа да се остваре.

Сви су се сложили да је данашња ситуација гора него 1963. године.

Делегати су направили листу од 12 тачака са којима се не слажу и на чему треба радити.

Изабран је одбор од 7 чланова који ће да ради на спорним питањима.

Одбор се састао 12. септембра и написана је резолуција.

Уследила је дискусија и постављена су разна питања: као питање статуса Корпорације у Грачаници, повреда и непоштовање Прелазних уредби, несазивње сабора, једнострано проглашење новог Устава, нелегално доношење одлуке о прихватању новог Устава и арондација, јер, по Уставу СПЦ, члан 62, кад патријарх не врши своју дужност, не доносе се никакве одлуке.

Указало се да “мрачне силе“ поново нападају на нашу Цркву.

Велико је разочарење у Јерархију и поптпуно смо обесхрабрени да са Мајком Црквом разговарамо јер непрестано морамо да се од њих бранимо.

“Ми ћемо одбранити нашу цркву на понос свих слободних Срба“, рекао је један делегат.

Брат Мандић сматра да организација треба да има јединствен став по свим тим питањима. Он се раније стављао у заштиту владике Иринеја из Аустралије јер га је познавао као четничко дете, али му је постало јасно да он иде против интереса и четничке организације и Цркве.

“Не дамо да нико управља са нашом кућом јер су се влдике показале недостојне, и показале да их од свега највише интересује наша имовина и материјалне ствари, чиме су своју пастирску дужност потпуно занемариле. Да ли је хришћански да се цркве затварају као што неке владике раде? Не прихатамо нови Устав који нам је наметнут и никад није прихваћен на нашем сабору. Самим тим не прихватамо ни арондације. Одбијамо одлуку сабора у мају. Одбијамо укидање Корпорација. Захтевамо да владика Лонгин сазове сабор Новограчаничке митрополије.“

“Ми морамо да сачувамо цркву, Светосавље и Православље за нашу децу. Четници су увек били на бранику вере и нације. Остајемо на Дражином путу и поносимо се с тиме. Знамо ко су поп Зечевић и Смиљанић“, рекао је претседник, брат Мандић.

Брат Коста Радуловић је предложио да се напише резолуција и да у одбору за резолуцију буду брат Ђорђе Петровић, претседник одбора из Торонта, брат Душан Мандић, претседник организације, брат Милош Пушкар, и Др. Десанка Крстић, уредник “Српских Новина“.

Огорчење је било велико да се са народом који је у тешким условима очувао своју веру поступа на тако недостојан начин. Да се тако немилосрдно газе не само законске норме и прописи већ и моралне норме најобичнијег људског понашања, да не говоримо о хришћанским вредностима од којих је љубав једна од највећих заповести. Показује се да је један мрачан материјализам завладао у нашој цркви. Због материјалних ствари према верницима се примењују драконске мере као што јасно показује случај ЦШО у Нијагари. Кад је основана корпорација, повучен је свештеник. Иако је црква због тих разлога затворена више од три године, владајућа јерархија и не мисли да поново уведе богослужење док се имовима не “врати у првобитно стање“, тј.док се не укине корпорација. Значи, нема пара, нема богослужења!? И због таквог става нема стида! Нема ни бриге за паству и њихове духовне потребе!! О чему су онда позвани да брину? За наше душе или за нашу имовину? Да траже изгубљену овцу и радују се кад је нађу или да цело стадо рзгоне због имовине?

“Пастирологију у српској цркви је појела мачка“, рече један свештеник.
Да ли онда нас, у таквим околностима, обавезују одлуке сабора у Београду?
НЕ!

Код владајуће јерархије примећује се такође задовољство да смо у шах-мат позицији, да имања морамо да им предамо, јер нови Устав укида корпорације, јер немамо свештенике. Ако им не предамо контролу имовине повућиће свештенике као што су већ урадили у неким ЦШО у Аустралији.

Верници слободне цркве за 30 година су створили милионске вредности. 1998. године НИН је писао да Новограчанича митрополија има у фондовима 50 милиона долара. Само добровољних прилога било је 3 милиона долара. Уместо да те вернике награде и одају признање што су из љубави према својој вери и жарке жеље да у једној страној средини одрже своју веру, свој идентитет, све то створили, да их потстакну на даље стварање, они их изгоне из цркава и отимају имовину.

Како би се то друкчије назвало него ОТИМАЧИНА!

Ако смо ми грешни и вреднујемо материјалне ствари, зашто је владајућим архијерејима до тога стало? Ако ми грешимо, треба ли и они да греше са нама?

Има часних изузетака. Да је на патријаршиском трону владика Артемије питање имовине не би се постављало.Оваквих проблема не би било.

Овако, врло бедно је изиграно обећано начело апостола Павла:

Нећемо ваше него вас!

Др. Десанка Крстић; СРПСКЕ НОВИНЕ – Торонто