Вести

Od 18. do 21. oktobra tekuće godine održana je Deveta međucrkvena konferencija Srpski susreti, posvećena odnosima Crkve, države i društva u Srbiji, Nemačkoj i Evropskoj Uniji.

izvor: spc.rs;  23. oktobar 2009 – 9:38

+++

Organizatori trodnevnog skupa održanog u fruškogorskom hotelu Norcev bili su

• Pravoslavna Eparhija srednjoevropska,
• Nemačka biskupska konferencija Rimokatoličke crkve (Deutsche Bischofskonferenz, DBK) i
• Evangelička crkva Nemačke (Evangelische Kirche in Deutschland, EKD),

u saradnji sa

• Pravoslavnom Eparhijom bačkom,
• Nadbiskupijom beogradskom Rimokatoličke crkve i
• Fondacijom Konrad Adenauer (Konrad-Adenauer-Stiftung, KAS).

Molitvom Care nebeski i blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa bačkog Gospodina dr Irineja započet je rad ovogodišnje konferencije, čiji smisao i svrhu jezgrovito izražava njen moto: Pravda i mir poljubiće se (Ps.85,10).

U okviru ovogodišnjih Susretâ održan je niz predavanjâ, a važnost zadatih radnih tema inicirala je živu dijalošku razmenu mišljenja svih učesnika skupa.

• Pozdravna beseda Episkopa bačkog Gospodina dr Irineja
• Predavanje Episkopa bačkog Gospodina dr Irineja: Crkva i država u dijalogu o miru i pravdi
• Program Konferencije
• Galerija fotografija

Susret je završen hodočašćem u svetinje Eparhije sremske i Eparhije bačke.

Izvor: Eparhija bačka

Preneto sa spc.rs

Ilustracija (screen schott) i podebljanja novinar.de

+++

Međucrkvena Konferencija na Fruškoj Gori. Deset godina «Srpskih susreta»
sreda, 21 oktobar 2009 21:01

(HILDESHAJM-HIMELSTIR) Od 18. do 21. oktobra u hotelu «NORCEV» na Fruškoj Gori održaće se deveta međucrkvena nemačko-srpska konferencija iz niza «Srpski susreti», posvećenog dijalogu o odnosima Crkve, države i društva u Srbiji, Nemačkoj i Evropskoj Uniji. Organizatori ovogodišnjeg skupa su Srpska Pravoslavna Eparhija srednjoevropska, Nemačka biskupska konferencija Rimokatoličke crkve (Deutsche Bischofskonferenz, DBK) i Evangelička crkva Nemačke (Evangelische Kirche in Deutschland, EKD) u saradnji sa Srpskom Pravoslavnom Eparhijom bačkom, Nadbiskupijom beogradskom Rimokatoličke crkve i Fondacijom Konrad Adenauer (Konrad-Adenauer-Stiftung, KAS). Ovogodišnji skup se održava pod biblijskim motom «Pravda i mir poljubiće se» (Ps. 85, 10) sa podnaslovom «Crkva, država i vladavina prava». Konferencija će biti otvorena u Hotelu «NORCEV» (21000 Iriški Venac, Novi Sad) na Fruškoj Gori u ponedeljak 19. oktobra u 9:00 časova. Osim episkopata, sveštenstva i laičkih saradnika Srpske pravoslavne Crkve na skupu će učestvovati i visoki predstavnici rimokatoličke i protestantske jerarhije u Nemačkoj. Kao predavači predviđeni su između ostalog Nj.P. Episkop bački prof. dr Irinej i rimokatolički biskup dr Jozef Homajer (Josef Homeyer), umirovljeni biskup Hildeshajma (Hildesheim, severna Nemačka) i nekadašnji predsednik Komisije biskupskih konferencija Evropske Unije (ComECE).

Na skupu će takođe govoriti i biskup Martin Šindehite (Martin Schindehütte), predstavnik Evangeličke crkve Nemačke zadužen za odnose sa drugim crkvama i inostranstvom. Predavanja navedenih predstavnika episkopata počinju u ponedeljak 19. oktobra u 16 časova. Takođe je predviđeno i predavanje ministra vera u Vladi Srbije, prof. dr Bogoljuba Šijakovića (ponedeljak u 10 časova). Za utorak je planiran rad u manjim radnim grupama sa završnom diskusijom u plenumu i razgovorom sa predstavnicima medija (18:30 časova). Narednog dana će učesnici skupa posetiti neke od fruškogorskih manastira i upoznati se sa živom tradicijom i kulturom Srpske pravoslavne crkve. Pre skupa, u nedelju 18. oktobra, će u 15.30 časova biskup Martin Šindehite služiti evangeličko bogosluženje u nemačkoj evangeličkoj crkvi u Zemunu.

«Srpski susreti» se održavaju od 1999. godine. Te godine, koja je za Srpsku pravoslavnu crkvu i srpski narod bila izuzetno teška i bolna, Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Nemačkoj, odnosno Eparhiji srednjoevropskoj, Evangelička crkva Nemačke predložila je da se održi jedan skup posvećen prevashodno distribuciji humanitarne pomoći. Od 2000. godine, organizatorima se pridružila i rimokatolička Biskupska konferencija Nemačke. Nakon političkih promena u Srbiji oktobra 2000. godine, tematika konferencija se koncentriše na redefinisanje odnosa Crkve, države i građanskog društva. Od 2003. godine u organizaciji konferencija učestvuje i nemačka Fondacija Konrad Adenauer, a skupovi se organizuju naizmenično u Nemačkoj i u Srbiji. Trenutno se konferencije iz serije «Srpski susreti» održavaju svake druge godine, dok se između njih organizuju praktični projekti saradnje manjeg obima. Eparhija srednjoevropska najsrdačnije blagodari svim koorganizatorima skupa, a posebno kancelariji Fondacije Konrad Adenauer u Beogradu koja je operativno pripremila konferenciju.

Kontakt:
Jelena Jablanov Maksimović, M.A.

Mobilni telefon: 00 381 64 14 064 14

E-mail: jablanov.maksimovic@kas-bg.com Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli

Informativna služba

Srpske pravoslavne eparhije srenjoevropske; sreda, 21 oktobar 2009 21:01

+++

Raditi zajedno: Predavanja predstavnika srpskog i nemačkog episkopata na Iriškom vencu
sreda, 21 oktobar 2009 20:59

(IRIŠKI VENAC) U toku međucrkvene nemačko-srpske konferencije o Srbiji koja je jutros otvorena u Hotelu NORCEV kod Novog Sada, u prvom bloku predavanja govorili su predstavnici episkopata iz Srbije i Nemačke: Nj.P. Episkop bački G. Irinej, biskup Martin Šindehite (Martin Schindehütte) iz Evangeličke crkve Nemačke (Evangelische Kirche in Deutschland, EKD) i umirovljeni rimokatolički biskup Hildeshajma (Hildesheim) dr Jozef Homajer (Josef Homeyer), nekadašnji predsednik Komisije biskupskih konferencija Evropske Unije (ComECE).

Preosvećeni Episkop bački je u svom predavanju opisao tri istorijska modela odnosa Crkve i države. Za stari model „sinfonije“ Crkve i države, kakav je poznat iz istorije Vizantije, Episkop Irinej je rekao da u savremenom društvu više nije ostvariv, a da možda ni za samu Crkvu nije dobar, jer bi u njemu Crkva bila smatrana odgovornom za ono što država čini. Drugi model je onaj u okviru kojega država marginalizuje i progoni Crkvu, dok se u okviru trećeg modela razvijaju slobodne crkve u jednom slobodnom društvu ili društvu koje teži slobodi. Pri tom Crkva može da doprinese napretku društva i razvoju čoveka, istakao je Episkop Irinej. Osim toga, Preosvećeni Vladika je govorio o teškoćama sa kojima se trenutno suočavaju crkve u Srbiji. Sticajem okolnosti jedan sloj intelektualne elite Srbije, veoma prisutan i moćan u medijskoj sferi, nalazi se u stanju „unutrašnje odvojenosti“ i razmišlja i danas manje-više marksistički, te stoga kao jedini model odnosa Crkve i države prihvata model potpune marginalizacije Crkve. Ovakve ideje se međutim maskiraju navodnim evropskim standardima, naglasio je Episkop bački. Pokušaji crkava da kažu bilo kakvu artikulisanu reč o socijalnim pitanjima i društvu u celini nazivaju se pri tom klerikalizacijom ili čak teokratizacijom. S tim je u vezi i pokušaj nekih nevladinih organizacija da se obori važeći Zakon o verskoj slobodi, koji je donet na demokratski način i uz savetovanje sa vrhunskim evropskim stručnjacima kao što je profesor Gerhard Robers (Gerhard Robbers) koji je i sam prisutan na Konferenciji na Iriškom Vencu. U svom predavanju Episkop Irinej je takođe govorio o različitosti tumačenja pojmova „pravda“ i „mir“ od strane Crkve i države. Teolozi ne treba da imaju maksimalistička očekivanja kada se vodi dijalog o miru i pravdi, jer država ima drugačije predstave o ovim pojmovima nego crkva, podsetio je Vladika. Osim toga, Episkop bački istakao je u svom izlaganju i rastuće razlike između malog broja bogatih i velikog broja siromašnih u modernoj Srbiji i naglasio da sada ne treba samo govoriti o nepravdama starog, komunističkog sistema, već posebno o nepravdi koja vlada u sadašnjem sistemu. Pri tom je Vladika naglasio da se ovim ne tereti sadašnja srpska politika, već da je ova situacija u vezi sa nasleđem koje je teško iskoreniti. Kao primer, Preosvećeni Episkop Irinej dao je duh korupcije koji je utemeljen za vreme Osmanlija i koji je posebno cvetao u doba komunizma, a trenutno preti da postane epidemija. U vezi sa shvatanjem mira, Episkop bački naveo je primere iz internacionalnog političkog diskursa u kojem se za rat upotrebljavaju eufemizmi kao što je izraz „mirovne operacije“: U ovom kontekstu Vladika je upozorio na mogućnost da crkve budu instrumentalizovane „u stvarima koje ne vode ka miru, već ka njegovom ugrožavanju“. Episkop Irinej je podsetio da su za vreme ratnih konflikata na teritoriji bivše Jugoslavije najodgovornije ličnosti crkava redovno upućivale apele i pozivale na mirno rešavanje problema za pregovaračkim stolom. U ovom procesu su povremeno učestvovali i predstavnici islama. Preosvećeni je u ovom kontekstu posebno naglasio da se problemi na Balkanu ne mogu rešiti ratnim opcijama.

Na sve ovakve izazove crkve treba da odgovore zajedno, istakao je Vladika Irinej. Spremnost i otvorenost za saradnju sa Crkvom po pitanjima napora za mir i pravdu danas je posebno izražena. Na taj izazov crkve u Srbiji treba da odgovore zajednički. Crkve i verske zajednice u Srbiji stoga pokušavaju da sopstvenim primerom pokažu koliko su im pravda i mir važni, zaključio je Episkop bački u svom izlaganju na devetoj međucrkvenoj nemačko-srpskoj konferenciji. Nakon izlaganja Episkopa bačkog G. Irineja na skupu je govorio Martin Šindehite, biskup Evangeličke crkve Nemačke zadužen za ekumenu i odnose sa inostranstvom. On se u svom izlaganju prevashodno pozvao na ključne mirovne dokumente njegove crkve, pre svega na Barmer-Teze iz 1934. godine u kojima se Evangelička crkva jasno izrazila protiv totalitarnih režima. Država ima monopol na silu samo da bi se brinula o pravu i miru, naglasio je biskup Šindehite. Država se međutim pri tom mora podsećati na hrišćansku orijentaciju. Biskup Šindehite informisao je prisutne i na jedan noviji dokument Evangeličke crkve Nemačke: memorandum „Živeti iz mira Božijeg, brinuti se za pravedni mir“ (2007). U samom naslovu ovoga memoranduma je istaknuto da se hrišćani, pošto žive od mira Božijeg, za ovaj mir i zalažu. Učenje o pravednom miru isključuje pri tom koncept „pravednog rata“, naglasio je Biskup.

Pojam bezbednosti pri tom ne može biti odlučujući pojam mirovne politike. Biskup Šindehite je podsetio na reči Ditriha Bonhefera: „Nema mira na putu bezbednosti“. Povredljivost i ranjivost su delovi čovečjeg bića, a i samih država, istakao je Šindehite. Osim toga, biskup je podsetio i na povezanost mirovne etike i mirovne politike: Crkva se mora umešati i u praktičnu politiku, a ne samo ostati na nivou teorije. Prvi ciklus predavanja konferencije zaključio je rimokatolički Biskup Jozef Homajer, umirovljeni biskup Hildeshajma. Homajer je govorio o projektima „socijalnih seminara“, iniciranih pre oko 50 godina, u jedno za Nemačku veoma teško doba, i naglasio da se kroz ovakve projekte stvaraju „svakodnevne elite“ društva. Crkvu i religiju ne treba privatizovati i marginalizovati: Utoliko je važnije da crkve u oblasti socijalnih odnosa zajedno deluju, zaključio je biskup Jozef Homajer na 9. međucrkvenoj srpsko-nemačkoj konferenciji o Srbiji. Konferencija se danas i sutra održava pod motom „Pravda i mir poljubiće se“ (Ps. 85, 10/11) u hotelu «NORCEV» na Fruškoj Gori. Organizatori ovogodišnjeg skupa su Srpska pravoslavna Eparhija srednjoevropska, Nemačka biskupska konferencija Rimokatoličke crkve (Deutsche Bischofskonferenz, DBK) i Evangelička crkva Nemačke (Evangelische Kirche in Deutschland, EKD) u saradnji sa Srpskom pravoslavnom Eparhijom bačkom, Nadbiskupijom beogradskom Rimokatoličke crkve i Fondacijom Konrad Adenauer (Konrad-Adenauer-Stiftung, KAS).

Informativna služba

Srpske pravoslavne eparhije srenjoevropske; sreda, 21 oktobar 2009 20:59

+++

Otvorena 9. međucrkvena srpsko-nemačka Konferencija triju crkava
sreda, 21 oktobar 2009 20:53

(IRIŠKI VENAC) Pod motom „Pravda i mir poljubiće se“ (Ps. 85, 10/11) otvorena je jutros u 9 časova u hotelu «NORCEV» na Fruškoj Gori deveta međucrkvena nemačko-srpska konferencija iz niza «Srpski susreti», posvećenog dijalogu o odnosima Crkve, države i društva u Srbiji, Nemačkoj i Evropskoj Uniji. Organizatori ovogodišnjeg skupa su Srpska pravoslavna Eparhija srednjoevropska, Nemačka biskupska konferencija Rimokatoličke crkve (Deutsche Bischofskonferenz, DBK) i Evangelička crkva Nemačke (Evangelische Kirche in Deutschland, EKD) u saradnji sa Srpskom pravoslavnom Eparhijom bačkom, Nadbiskupijom beogradskom Rimokatoličke crkve i Fondacijom Konrad Adenauer (Konrad-Adenauer-Stiftung, KAS).

Skup je otvoren molitvom „Care nebeski“, dok je blagoslov izgovorio prisutni Vladika Srpske pravoslavne crkve (SPC), Nj.P. Episkop bački G. Irinej. Prilikom otvaranja skupa, moderator i jedan od glavnih organizatora Konferencije, protojerej-stavrofor Milan Pejić iz Hanovera govorio je najpre o istorijatu „Srpskih susreta“.

On je posebno istakao interkonfesionalni i interkulturalni karakter ovoga niza konferencija (v. dole), dok je Monsinjor Andrija Kopilović iz Subotice govorio o motu ovogodišnje Konferencije „Pravda i mir poljubiće se“ i njegovoj povezanosti sa diskusijom i radom za opšte dobro.

Preosvećeni Episkop bački G. Irinej naglasio je u svom pozdravnom govoru da je niz konferencija „Srpski susreti“ pošao „od osećaja tuge i gotovo bezizazlosti“ položaja srpske pravoslavne zajednice u Nemačkoj i Evropi u toku krizne 1999. godine. Ovaj projekat se u međuvremenu pretvorio u „mnogo širi i svestraniji dijalog“ u kojem učestvuju sve tradicionalne crkve u Srbiji. To dokazuje da je ovaj dijalog dobar i blagosloven, rekao je Preosvećeni Vladika. Unošenje dimenzija odnosa Crkve, države i društva u interkonfesionalni dijalog je veoma bitno, naglasio je Nj.P. Episkop Irinej. Razjašnjavanje pravnog statusa crkava u cilju daljeg harmonizovanja odnosa crkava i države u skladu sa evropskim normama predstavlja izazov koji su rado prihvatile kako SPC, tako i rimokatoličke i protestantske crkve u Srbiji. Vladika bački je naglasio da se nada da će se taj razvoj nastaviti i da će interkonfesionalni nemačko-srpski dijalog, započet skromno, moći da se proširi na crkve u celom regionu.

U ime Rimokatoličke nadbiskupije beogradske prisutne je pozdravio Nadbiskup Stanislav Hočevar, predsednik Biskupske konferencije Svetih Ćirila i Metodija koja obuhvata Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju. On je posebno istakao da svi prisutni „kao verom i razumom obdarena bića“ treba zajedno da traže mir i pravdu, te da zajednički grade puteve nade. Beogradska nadbiskupija je svesna svojih ograničenosti, rekao je Nadbiskup, ali se ona svim snagama zalaže za najvažiji dar čovečanstva: dar mira i pravde. Biskup Martin Šindehite (Martin Schindehütte) iz Evangeličke crkve Nemačke rekao je na otvaranju skupa da je još na prethodnoj konferenciji iz niza „Srpski susreti“, u Berlinu 2007. godine, iskusio da je započeti dijalog doprineo porastu međusobnog poverenja i da su razgovori u Berlinu 2007. godine bile Srbiji od pomoći.

Šindehite je takođe istakao da je tokom berlinske konferencije dobio uvid u stanje stvari u Srbiji i upoznao Pravoslavlje kao i ono što protestanti od pravoslavnih mogu da nauče. Biskup Šindehite se, nadovezavši se na predlog Nj.P. Vladike Irineja, i sam izjasnio za proširenje okvira nemačko-srpskog interkonfesionalnog dijaloga. Direktorka kancelarije Fondacije Konrad Adenauer u Beogradu, Klaudija Kroford (Claudia Crawford), navela je da njena Fondacija podržava „Srpske susrete“ zato što crkve pružaju značajan doprinos razvoju društva. I crkva u društvo moraju da sa otvorenošću stupe u dijalog, pri čemu država treba da za ovaj dijalog ponudi odgovarajući okvir, istakla je Klaudija Kroford. Konferencije iz niza „Srpski susreti“ predstavljaju jedan od važnih sastavnih delova mozaika saradnje između Nemačke i Srbije, rekao je ambasador Nemačke u Beogradu, Volfram Mas, koji je takođe pozdravio učesnike skupa.

Ambasador je u svom izlaganju istakao da su u Nemačkoj crkve prazne, da ponekad nemaju ni paroha, a da u društvu vlada velika suzdržanost kada se radi o učešću Crkve u društvenom diskursu. U Srbiji je međutim obrnuto, rekao je ambasador Mas: čak i pripadnici generacija koje nisu odrasle uz slobodu veroispovesti su aktivni vernici a Crkva učestvuje aktivno u društvenoj diskusiji.

U okviru pozdravnih govora dr Dragan Novaković, državni sekretar u Ministarstvu vera, izrazio je svoje uverenje da će učesnici skupa doprineti osvetljavanju pitanja odnosa crkava, države i vladavine prava. Crkvama i državi je zajednički interes da doprinesu realizaciji ove važne civilizacijske tekovine, rekao je Novaković. „Srpski susreti“ predstavljaju jedinstvenu priliku da se čuju iskustva iz Nemačke u kojoj postoji model kooperacije crkve i države, istakao je visoki predstavnik srpskog Ministarstva vera. U svom pozdravnom slovu dr Novaković je takođe izrazio nadu da će se u Srbiji ubuduće otvarati crkvene gimnazije a kasnije i univerziteti.

Deveta međucrkvena srpsko-nemačka Konferencija je nastavljena predavnjima članova pravoslavnog, rimokatoličkog i protestantskog episkopata o kojima će Informativa služba Eparhije srednjoevropske izveštavati u svojim narednim izdanjima.

Uvodno pozdravljanje protojereja-stavrofora Milana Pejića prilikom otvaranja „Srpskih susreta“ na Iriškom Vencu.

Pre deset godina, u jesen 1999, pokrenut je naš ciklus međucrkvenih konferencija pod nazivom „Srpski susreti“. Molim Vas da mi povodom ovoga malog jubileja dozvolite da Vam se obratim sa nekoliko reči posvećenih ovim susretima. Godina 1999. bila je veoma teška za Srpsku pravoslavnu crkvu i srpski narod kao i za sve ostale crkve, verske zajednice i narode na našim prostorima. Ratovi na prostorima bivše Jugoslavije i konfrontacija režima Slobodana Miloševića sa Zapadom kulminirale su te godine u bombardovanju Srbije i Crne Gore od strane NATO-pakta. Srbija je pri tom bila iznurena višegodišnjim ekonomskim sankcijama, opterećena stotinama hiljada izbeglica iz raznih krajeva bivše Jugoslavije i nalazila se u svakom pogledu u jednoj od najtežih kriza u svojoj istoriji. Upravo u tim teškim trenucima, Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Nemačkoj, odnosno Eparhiji srednjoevropskoj, Evangelička crkva Nemačke i Nemačka biskupska konferencija Rimokatoličke crkve dale su veliku podršku.

Osim direktnog pružanja humanitarne pomoći, naša Eparhija se sa dve najveće crkve Nemačke dogovorila da se organizuju susreti nemačkih i srpskih predstavnika crkava, nauke i politike i da se aktivno diskutuje o pomoći našoj iznurenoj Otadžbini.

Tako su prve dve konferencije – u Lokumu 1999. godine i u Berlinu 2000. godine – održane upravo na temu distribucije humanitarne pomoći i ulozi crkava u ovom procesu. Učesnici ovih konferencija sa strane srpske politike pripadali su cvetu tadašnje demokratske opozicije, a bili su predstavnici srpskih gradova.

Nakon preokreta u Srbiji oktobra 2000. godine, tematika «Srpskih susreta» se koncentrisala prevashodno na pitanja odnosa Crkve, države i društva: U novom, demokratskom poretku bilo je potrebno iznova definisati ulogu i mesto crkava i verskih zajednica. U ovom procesu, Eparhija srednjoevropska, Nemačka biskupska konferencija rimokatoličke crkve (DBK) i Evangelička crkva Nemačke (EKD) koje raspolažu velikim iskustvom života u demokratskom društvu, podržale su težnje crkava i verskih zajednica u Otadžbini time što su se trudile da ih povežu sa bitnim partnerima iz Nemačke i da stvore stabilnu platformu za interkonfesionalnu diskusiju.

Od 2003. godine organizacioni koncept «Srpskih susreta» se promenio utoliko što se organizatorima pridružila jedna od nemačkih organizacija koje znatno doprinose produbljenju kontakata između crkava i države u Nemačkoj: Fondacija Konrad Adenauer. Takođe se od 2003. godine naši skupovi, koji su se do tada održavali isključivo na teritoriji Nemačke, održavaju naizmenično u Srbiji i u Nemačkoj. Skupovi se u međuvremenu održavaju svake druge godine, a u godinama između njih organizuju se praktični projekti proizašli iz diskusija na konferencijama: Primera radi, seminari o veronauci, mirovni projekti i sl. Naša je nada da će međucrkveni «Srpski susreti» i ubuduće ostati značajan forum interkonfesionalnog, internacionalnog i interkulturalnog dijaloga i da će značajno doprineti razvoju dobrih međucrkvenih odnosa, te odnosa između crkava, države i društva, kao i odnosa između Srbije i Nemačke.

Zahvalni smo našem Preosvećenom Episkopu sredoevropskom G. Konstantinu za Blagoslov za organizaciju ovoga skupa, kao i Nj.P. Episkopu sremskom G. Vasiliju za Blagoslov da se skup održava na teritoriji područne mu Eparhije. Veliko hvala i Nj.P. Episkopu bačkom Irineju koji je skup pomogao u procesu organizacije. Blagodarimo takođe Rimokatoličkoj i Evangeličkoj crkvi u Srbiji na pomoći. Posebnu zahvalnost upućujemo Fondaciji Konrad Adenauer za izvsrnu operativnu pripremu skupa. Naravno, veliko hvala i Nemačkoj biskupskoj konferenciji Rimokatoličke crkve kao i Evangeličkoj crkvi Nemačke na višegodišnjoj nesebičnoj podršci.

Takođe veliko hvala nemačkoj i srpskoj državi, čiji su predstavnici na konferenciji. Moleći blagoslov Vašeg Preosveštenstva za ovaj naš skup, svima Vam želim srećan i uspešan rad!

Informativna služba

Srpske pravoslavne eparhije srenjoevropske; sreda, 21 oktobar 2009 20:53

Format teksta i podebljanja, novinar.de

+++

10. oktobar 2009. 23:01
Bačena bomba na kuću porodice Todorović u Cernici
Izvor: Beta

U selu Cernica, u opštini Gnjilane, večeras je bačena bomba na kuću porodice Todorović, a u napadu nema povređenih, saznaje agencija Beta. Napad se dogodio oko 21.30.

U trenutku napada u kući se nalazio samo Slobodan Todorović.

U mešovitom selu Cernica kuće srpskog stanovništva nalaze se u okruženju albanskih kuća.

+++

16. oktobar 2009. 16:15
Peticija za odlazak Euleksa predata Tadiću i ambasadi Rusije
Izvor: Beta

Delegacija Skupštine zajednice opština Kosova i Metohije predala je danas predsedniku Srbije Borisu Tadiću peticiju sa 48.373 potpisa kojom kosovski Srbi traže odlazak Euleksa iz Pokrajine i vraćanje kompentencija UNMIK-u.

„Peticijom od predsednika Srbije tražimo da prizna grešku i otkaže gostoprimstvo i saradnju Euleksu, jer misija nije statusno neutralna i radi na jačanju nezavisnog Kosova“, rekao je predsednik Skupštine Radovan Ničić novinarima ispred zgrade Predsedništva.

Potpredsednik Skupštine Marko Jakšić rekao je da od predsednika Srbije očekuje da u interesu očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje „Euleksu kaže zbogom“.

Funkcioner Skupštine Ljubomir Kragović rekao je da je ministar inostranih poslova Vuk Jeremić ocenom iznetom juče na sednici Saveta bezbednosti UN da nema uslova da Srbi izađu na lokalne izbore 15. novembra, jer su raspisani u suprotnosti sa Rezolucijom 1244, priznao da je dolazak Euleksa bio greška.

„Nakon ovoga stekli su se svi uslovi da Boris Tadić i Vuk Jeremić od SB zatraže da se povuče Euleks i da se primenjuje Rezolucija 1244 kako bi se sprečilo stvaranje prostora samo za Albance“, kazao je Kragović koji je i predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije.

Ničić je podsetio da su potpisi za odlazak Euleksa prikupljani dva meseca i da nisu uključili raseljene Srbe kao u prethodnoj peticiji Stop Euleksu, kada je prikupljeno više od 70.000 kosovskih Srba,

Delgacija Skupštine istu peticiju je predala i ruskom ambasadoru kako bi i predsednik Rusije Dmitri Medvedev, koji će u utorak posetiti Beograd, bio upoznat sa akcijom i svim ostalim aktivnostima lidera kosovskih Srba na očuvanju Kosova i Metohije u sastavu Srbije.

Jakšić je rekao da predstavnici Skupštine zajednice opština Kosova i Metohije ne očekuju susret sa Medvedevim, ali da očekuju da Rusija „kao zemlja koja je po pitanju Kosova doslednija od Srbije“ zajedno sa predsednikom Srbije u Savetu bezbednosti traži odlazak misije EU i vraćanje UNMIK-a.

Jakšić je dodao da se nada da će peticijom ukazati na potrebu da Vlada Srbije i predsednik više pruže i učine za boljitak srpskog naroda u pokrajini

izvor: BETA,