Вести

Коначно решење србског питања!

за новинар.де пише Часлав М. Дамјановић, 17.10.2009

+++

Некадашње комунистичко фризирање истине фалсификовањем докумената и проливањем српске крви, усклађено са фалсификовањем историјске истине од стране Лондона, Вашингтона и Загреба, чему се својевремено није придавало довољно пажње, једнако је сурово, невешто и примитивно, и наравно једнако лажно, као и настављено фалсификовање истине и проливање српске крви током распарчавања Југославије наследницима сарадника са окупатором у Другом светском рату. То стварање неофашистичких султаната и овог пута било је дириговано из истих центара, уз доминанти утицај Ватикана и Холокауст музеја у престоници САД.

Иако је крволочна фраза “ломљења кичме Србији“ данас промењена наизглед безазленом фразом “Србија ће ући у ЕУ са Србима или без њих“, (“Прави тоталитаризам као лажна демократија“, Жарко Јанковић, Нови Сад, Новинар.де, 06/1009, Видовдан.орг), и, иако се данас зна да “ломљење кичме“ не потиче искључиво од Коминтерне, већ од западноевропске мржње Срба и Србије, који су окужени као наводни “биолошки отпад Европе“ (Исто) – данашња инквизиција, заправо, да употребимо “савремени“ термин – “Endlösung der Serbenfrage“ – “Коначно решење србског питања“ – приводи се коначној ликвидацији Срба као нације, Србије као државе, историјског памћења србског постојања, и српског Светосавља, једног од најчистијих и најздравијих бедема Правог Славља Веровања у Бога.

Иако су мржња, садизам и расизам остали непромењени – због тога што је “Endlösung der Serbenfrage“ наметнут у наше време као “официјелан“ од стране “Управе цивилизацијског неоморалитета“ – а и зато што није у питању “Endlösung der Judenfrage“ – “Коначно решење јеврејског питања“, које је једино признато као “Endlösung“ – као “Истребљење“ – иако једнаки по мотиву злочинства – данас се по други пут почињава потпуно исти злочин – али… пошто се званично “третира“ “да не постоји“ – иако се обавља на очиглед читавог света – на оно што “не постоји“ – на то се не реагује – перверзним уживањем у садизму своје мржње привилеговани су искључиво жреци упућени у своје злодело!

Зато је данашња “Управа“ названа “неоморалитет“. Током Ватикановог активног фризирања античке мудрости ради фалсификовања суштине хришћанства, давно пре него што су се ораторијум и роман развили у данашње форме, Ватикан је користио такозвани “моралитет“ – инсценирану клерикалну представу на позорници – о протеривању ђавола! По подређености пропагандистичком памфлетизму, и садржајно и по форми, данашње телевизијске инсценације наводног “трагања“ за “историјским Исусом“, и шарлатанска “тумачења старине“ – подједнако је осакаћена квази-историјском и надри-клерикалном пропагандистичком перспективом као и давни “моралитет“.

Истоветно шарлатанство осакаћењем помоћу пропагандистичких “квази“ и “надри“, било је типично и за накљукавање Срба од стране “тековинског“ садизма – тачно у складу са иностраном идеолошком и клерикалном мржњом свега српског. То разорно “накљукавање“, тачно у складу са иностраном директивом – активније је данас него икад раније.

Један од типичних узорака је на пример “Пресуда са Црвеног трга (2)“, (“Ревија 92“, број 702), која је презентирана јавности као “ексклузивно“ објављивање досада непознатих докумената о хватању Драже Михаиловића и припремању његовог назови суђења.

Иако се у наведеном спису заиста барата неким ново откривеним документима, без обзира да ли су уопште важни, и без обзира да ли су многи од њих подметнуте комунистичке лажи, ипак, испада на жалост да једино што је заиста “ексклузивно“ – то је примитивни покушај да се наводно “документаристички пакет“ спакује у омот промоције нечега што је толико супротно чињеницама да је супротно чак и некадашњем “кљукању“:

Покушај промоције јавног Топчидерског линча Драже Михаиловића као да је био легитимно суђење!
Покушај промоције као да је Дража током јавног Топчидерског линча био свестан и присебан!

Зашто се инсистира на “хуманом понашаљу“ Дражиних џелата?

Интерпретацијом наводне “ексклузивне документације“ доминира грандиозан покушај да се докаже да је понашање комунистичких власти према Дражи Михаиловићу било “хумано“:

Ускоро по хватању, “Генерал Јово Капичић у Ужицу понудио је Дражи да једе“! Хумано, зар не? Међутим, понуду да једе – “Дража је одбио“! Ако неко не дај Боже докаже да су џелати изгладњивали Дражу – оптужба не важи – џелати су “нудили“ али је Дража “одбио“!

“За време истраге Дража се налазио у једној посебно припремљеној соби у седишту ОЗНЕ за Србију у Змај Јовиној улици“!

“Посебно припремљенa соба“ није тамница! Нити мучилиште! Соба је соба – а “посебно припремљена соба“ сугерира пристојан смештај! Исто се понавља и за време суђења – “уочи почетка суђења пребачен је у помоћну зграду Пешадијског војног училишта на Топчидеру“! Поново се не ради ни о тамници, нити о мучилишту – већ о пристојном смештају у “војном училишту“!

Зашто се кривица сваљује на Стаљина?

Као што сугерира и сам наслов “Пресуда са Црвеног трга“, прекомерно се инсистира на сваљивању одговорности на Стаљина:

У тренутку хватања, “Тито се налазио у службеној посети НР Пољској, у Варшави. О хапшењу је Тита обавестио Александар Ранковић“ – и наравно – “Броз није чекао ни минут већ је одмах о томе, специјалном везом реферисао великом вођи револуције Јосифу Висарионовићу Стаљину“!

Израз “великом вођи револуције“ јесте типичан за Милованово и Добрицино обожавање “архитектонике“ Револуције – исто онолико колико није типичан за Крајгера и Кардеља – али је невероватно да је такав израз употребио кнојев или ознин оперативац који је састављао документ!

Та невероватност указује да се спис који нам се приказује као “ексклузивно“ изношење досада неоткривених докумената – данас поново фризира – зато да би нас под привидом “документа“ накљукао да мислимо онако како неко жели да мислимо: “уочи почетка процеса челници КПЈ налазили су се у колевци светске револуције, у СССР.“
Употреба израза “колевка светске револуције“ у најобичнијем документу још је невероватнија од употребе израза “великом вођи револуције“, исто као и доцнији израз “преписка друга Марка и друга Ђида“! Није важно да ли се цитирају документа или преписује Добрица – важно је зашто се фризирањем кривица сваљује на Стаљина? А томе нема краја – врх КПЈ, “преводђени Јосипом Брозом били су гости Јосифа Висарионовића…“ – “а управо одатле, са Црвеног Трга послата је, видеће се из преписке Александра Ранковића и Ђиласа… коју “Ревија 92“ ексклузивно објављује, смртна казна команданту Југословенске војске у отаџбини…“ а та “преписка друга Марка и друга Ђида обавља се, крајем маја и почетком јуна шифрованим сигналима на релацији Москва – Београд…“
“Друг Марко и друг Ђида“ нису били никакви “другови“!

“Друг Марко и друг Ђида“ били су џелати не само Драже Михаиловића, и не само Равне Горе – већ Српског народа и Истине о Српском народу – и иако се на супрот тим чињеницама, под поднасловом “Депеша Нова шифра“ одговорност сваљује на Стаљина цитирањем да чак “врх комунистичке Југославије ради у Стаљиновој даћи у Кунцеву…“ – без обзира где су радили, и без обзира што Ђилас тврди да је “документ на руском“ и “писан руком“, и без обзира што “Ревијин“ фризер тачно закључује да се и даље “пресуда Дражи пише далеко од Топчидера, Пешадијске војне школе и “процеса отвореног за јавност“ – “другови“ јесу починиоци злочина – а “Пресуда са Црвеног трга“ покушава да нас одврати од њиховог злочина! Осим тога, не само да је сваљивање злочина на Стаљина, најблаже речено, итекако погано фризирање – али за Топчидерски линч се не може измишљати чак ни под наводницама да је био некакав “процес отворен за јавност“!

Али… ту је и умишљени “пардон“ – “тада се није ни наслућивао сукоб Стаљина и Тита, Југославија није имала спољних непријатеља, али је било јасно да се са “унуташњим непријатељима“ мора раскрстити без милости и компромиса“:

Неуко фризирање прилагођено је доцнијим догађајима зато да читаоци не посумњају у вердостојност сваљивања кривице на Стаљина!

Међутим… најблаже речено, чудна је логика овог стубца:

Ако “Југославија тада није имала спољних непријатеља“ – зашто је врх КПЈ био у СССР? Свакако да су били у СССР од страха од непријатеља! И зашто је “врх“ “морао раскрстити са унутрашњим непријатељима“ ако “није имао спољне непријатеље“? Да су у доба припреме Топчидерског линча стављени крстови на гроб сваког Србина и Српкиње које су комунисти убили Србија би изгледала као највеће гробље у историји света и века – зашто се онда са “унуташњим непријатељима“ морало “раскрстити без милости и компромиса“ – кад су већ били побијени?

Одговор је наравно јасан:
Због мржње!

Јер све што су комунисти учинили, исто као и њихова усташка сабраћа – учинили су због мржње:
Убиство Драже било је за комунисте перверзно задовољење садизма и понижење Срба и Србије којим ће себи обезбедити несметано ломљење кичме Србији! Свакако да је све то било уз сагласност Стаљина – али мржња, садизам, понижење, и перверзно иживаљавање – истоветни усташком – били су њихови – зашто се та историјска истина прикрива замазивањем очију новијим генерацијама?

Зашто се Топчидерском линчу даје “легитимитет“ некаквог законског судског процеса?

Фризирањем доминира покушај да се јавност индоктринира да је поступак према Дражи био легитиман – да је власт била легитимна власт легитимно компетентне државе, која је, сходно томе, легитимно и на основу доказа легитимно судила… Иако у овом делу фељтона није обухваћена “веродостојност“ тих наводно “легитимних доказа“, ради замазивања очију наводи се врло проблематичан податак да ондашње “Савезно веће чине Скупштина Југославије са 349 делегата, од којих је чланова партије 291, и Веће народности са 175 делегата, од којих је чланова Партије 121“. Чак и да јесте био такав размер чланова и нечланова партије, ти евентуални нечланови партије нису смели ни да писну – али се испоставља као да је држава била легитимна јер је Савезно веће сачињено од Скупштине Југославије и Већа народности који се по схватању данашњих генерација одлучују изборима!

Према томе, сврха ове обмане јесте да се Топчидерски линч представи као некакво “легитимно суђење“!
Исти покушај су и Ђиласове депеше у вези са адокатима – “Није било потребно предавати оптужницу одбрани, већ обезбедити да је они проуче у прсоторијама суда, како сам се договорио са Пенезићем. Ако сте то већ урадили, потребно је обавезати одбрану да се чува у тајности и упозорити их да ће бити позвани на судску одговорност aко било шта постане познато пре почетка процеса.“

Каква “судска одговорност“ – тада је метак у чело био једини “суд“!

“Имајте у виду да неко из одбране може да побегне преко границе са оптужницом и да на тај начин да могућност иностраној реакцији да открије кампању пре почетка процеса.“

Причам ти причу… какви адвокати кад све јесте било откривено – да је амерички Државни секретаријат желео да се Топчидерски линч обзнани – линч би био обзнањен – али је амерички Државни секретаријат већ онда желео да Топчидерски линч буде лажно записан у историји као “легитимно суђење“!

Али… фризирање не престаје:

“Испитајте могућност да им се оптужница одузме и да им се преда на проучавање у просторијама суда“ – иако ова Ђиласов депеша заиста одражава његов урођени садизам који се граничи са лудилом – “преписка“ са Ранковићем данас се сервира због индоктринације – “принуђени смо да се држимо нормалности“, одговара Ранковић. “Не предавање оптужнице адвокату, то је изузетни случај у буржоаском правосуђу, чије формалне стране смо принуђени да се придржавамо.“

Натерују нас да поверујемо да се 1946. године Ранковић усудио да “буржоаско правосуђе“ назове – “нормалношћу“! Да је Стаљин заиста био одговоран – за такву изјаву оде глава! Али… за такву изјаву оде глава и од југо-“другова“ којима су једина “нормалност“ биле “тековине“ и Исусове очи ископане мецима шмајсера на Опленцу!

Осим тога, Ђиласово наводно инсистирање “контролишите сумњиве адвокате и неке од њих ставите на пробу“ – апсолутно је супротно чињеничном стању – каква “контрола“! Каква “проба“! Није него… ко би реч против прошапутао – правац Ђушина.

Значи – фризирање јесте покушај промоције легитимитета Топчидерског јавног линча – јесте покушај претварања линча у легитимина судски процес!

Тај обмањивачки покушај достиже врхунац цитатом:

“Дражу Михаиловића је првобитно на суду требала да заступа Деса Берић, угледни београдски адвокат, али се Дража определио за вође Демократске странке у ЈНОФ, Николу Ђоновића и др Драгића Јоксимовића.“

Тих година су под разулареним насиљем КПЈ чак и Грол и Шубашић били мртво слово на папиру… а данашње фризирање сервирањем “странака“ – зато да би се ситуација приказала “нормалном“ и “легитимном“ – заиста је злочин!

Како је Дража могао да се “опредељује“ – кад Дража од мучења није знао за себе! Осим тога, запрепашћујуће je чак и помислити да би Крцун и другаријa дозволили Дражи да се он по својој вољи “опредељује“!

Дражина воља била је најзверскије уништена! Свака његова изговорена реч на Топчидерском јавном линчу била је диригована мукама – да каже баш онако како годи његовим мучитељима!

Заиста јесте злочин данас сервирати махинације комунистичких џелата као некакав документовани доказ да је линч у Топчидерској Гарди био некакав законски судски процес:

“Легалитимитет“ режима јесте стратиште у Главњачи!
“Легитимитет“ страховладе јесте стратиште широм Србије!

Убиство Драже Михаиловића је унапред одлучено пре почетка Топчидерског линча!
Унапред и пре почетка!

То је јавно изречено и документовано!

Убиство Драже Михаиловића је кулминација не само убиства масе Срба – већ и кулминација комунистичког понижења убијених а поготово преживелих Срба!

На том злочину је започет – и на том злочину је и завршен “легитимитет“ комунистичких тековина!
Зашто онда данас покушај обмане да се злочин прикаже “легитимним“?

Хадсон и Мекдауел

У примитивно фризираној “Пресуди са Црвеног трга“ нуде нам се и такозвани документи у вези страних обавештајаца Хадсона и Мекдауела:

Каже се да су у “оптужницу“ Дражи “унети материјали о Хадсону и Мекдовелу (Мекдауел), две наредбе које су они донели од њиховог руководства и изјаве које су предали Дражи, које се тичу нас. Енглеску и америчку владу нигде не помињемо.“

То је прокоментарисано да су “нове власти у Београду занимали енглески и амерички обавештајни официри Хадсон и Мекдовел јер су их сумњичили за наклоност према покрету на чијем је челу био Драгољуб Михаиловић.“

Пре свега… какве то “нове власти у Београду“? Власт је законска власт а оно што се тог тренутка догађало у Београду и Србији није била никаква власт нити законитост – догађало се стравичније чак и од безаконитости – оно што усташе нису поклали по Београду и Србији – то су у њихово име поклали комунисти. Називањем покоља “новом влашћу“ наставља се замазивање очију обманом да је комунизам био “власт“ која се “пристојно“ понашала према ухваћеном Дражи, па према томе и према Србима и Србији… а понеки злочинчић ту и тамо био је наводно по захтеву “великог вође колевке светске револуције“!

Међутим, из наведених цитата у односу на Хадсона и Мекдауела, да се устврдити већ знана чињеница да су комунисти не само тачно знали кога су савезници слали, већ и да су усташки инфилтратори одређивали већину оних који ће бити послани. Зато је апсурдна лаж тврдња да су комунисти “сумњичили“ “Хадсона и Мекдовела“ “за наклоност према покрету на чијем је челу био Драгољуб Михаиловић“ – комунисти (и усташе) нису их “сумљичили“ – они су тачно знали њихову “наклоност“ – поента је једино да нису успели да спрече њихово слање.
У “Пресуди са Црвеног трга“ то се наравно не спомиње!

То није случајно… јер је доследно замазивању очију обманом!
Хадсон је био на самом почетку и зато је доцније ликвидиран.

Мекдауел је био на самом крају – послат од генерала “Биг Бил“ Донована, који није био одговоран командама у Каиру, Барију и Лондону! Као такав, Донован није био под контролом ни усташких нити комунистичких инфилтратора, нити под контролом савезничко-нацистичке здружене завере да се издају Србија и Равна Гора и да се Тито постави на власт по завршетку рата. Тако је и дошло до тога да је генерал Донован послао Мекдауела након што су Савезници, после успешне равногорске диверзије којом су на Дунаву одвратили пажњу Немаца од шлепова у којима су били шверцовани Јевреји упућени у Палестину – “званично“ прекинули однос са Дражом.

Уместо да се због тог “прекида односа“ већ растрзани Немци логично дезаинтересују за Равну Гору – Немци тог тренутка отпочињу најефикаснију хајку директно за Дражом, која се не прекида до краја рата. Немачка хајка здружена је са комунистима, са командним кадром усташа у својим војним и партијским редовима.

Здружена хајка гони Дражу и Мекдауела са намером да их – обојицу убије! Не чуди зато да се прогон Мекдауела наставио у Америци и после рата.

Ове чињенице се у “Пресуди са Црвеног трга“ не спомињу зато да се не би открила сарадња комуниста не само са енглеском обавештајном службом, већ и доминација хрватског партизанског вођства, које је било уско повезано са усташама и нацистичком политичком службом у Загребу. То би такође разоткрило да је контрола над савезничким штабовима у Барију и Каиру, и у савезничкој Команди за Средоземље, била под утицајем инфилтрираних усташа, и да су се само благодарећи тој усташкој вези партизански жбири убаштрали у те команде. И најзад, не спомиње се зато што би спомињање открило да је de facto команда такозваног НОБ-a била у хрватским рукама, а да је КП Србије пропузала из дупка тек по завршетку рата.

Типичан је пример мистериозни документ који цитира да су “хрватски команданти“ побили савезничку војну мисију упућену на Равну Гору… а који су то “хрватски команданти“ може се открити тек у фризираној историји “најновије историје хрватског антифашистичког отпора“!

У “Пресуди са Црвеног трга“ јесте поменуто да су “узалудни били апели из света да се Дража поштеди“, и то уз Ђиласов коментар “како инострана реакција не би могла да организује процес у иностранству пре почетка правог процеса у Београду.“ Ово је срамотно и бестидно замазивања очију – јер ако би неко указао да паралелни процес заиста јесте одржан у Њујорку – онда је то фини изговор – па ето споменуто је…

Паралелни процес у Њујорку заправо је једини законски процес који је икад одржан Дражи и Равној Гори. На том импозантном процесу је на основу нефризираних докумената и чињеница доказана истина и оповргнути сви наводи такозване “оптужнице“ распомамљене нахушкане гомиле у Топчидерској гарди!

Зато “Пресуда са Црвеног трга“ врви и неким “ексклузивним“ неистинама:

“Темпо суђења““Михаиловићу је наметнут брз темпо суђења који он после дугог мучења није могао да издржи…“

Врло вештo је истина – “дуго мучење“ – употребљена као разлог за “брз темпо суђења“ – прво заголицати наводним документованим признањем “дугог мучења“ – које нажалост јесте истина – зато да поверујемо да је линч био “суђење“ – што је лаж.

Дража није нити могао нити је издржао нити споро нити брзо “суђење“ – јер као што “суђење“ није било суђење – тако ни Дража уопште није знао за себе! Комунисте је било баш брига како ће Дража “издржати“ – јер су га мучењем направили тотално неприбраним – и тотално диригованим да каже само оно што они желе – а једини разлог због којег им је стало да такав уништен “преживи“ био је да могу да се после јавног линча садистички иживљавају убијањем његовог физичког тела. А брзина… брзина им јесте била потребна – али зато јер су се плашили евентуалне реакције светског јавног мњења које у то доба још није било под тоталном контролом као данас.

Зашто превара да је “Дража одбио сведочење  америчких ваздухопловаца спашених са Прањана“?

“Схватајући да је његова пресуда већ донета Mихаиловић одбија понуду америчких ваздухопловаца, спашених над Србијом, да сведоче у његову корист.“

Ова фрапантна лаж доказује да је један од најважнијих циљева фризирања лажан покушај обмане јавности да је Дража био присебан!

Лаж да је Дража одбио понуду америчких ваздухопловаца да сведоче у његову корист једна је од најпокварењачкијих лажи досада изречених о Дражи и Равној Гори.

Да ова гнусна лаж јесте лаж хиљадоструко је доказано не само правоснажним законским сведочењем тих истих ваздухопловаца на Њујоршком паралелном процесу и у америчкој штампи, већ и документованим одбијањем издавања улазних виза од стране југословенских органа.

Ову гнусну лаж нису својевремено починили чак ни комунисти – а данас нас обмањују да је некакав “легитимни суд“ некаквих “легитимних“ комунистичких “нових власти“ на некаквом “легитимном судском процесу“ покушао да Дражи изађе у сусрет – али ето… Дража одбија па одбија.

Баш због гнусности, невероватност те лажи обмотана је у обланду истине – “наводни докази нису били доступни одбрани“ – да би се доказало рекламирање тог некаквог “легитимитета процеса“ – да је “и поред свих недаћа, Михаиловићев бранилац Драгић Јоксимовић успешно побијао наводе оптужбе и показивао њихову неоснованост, што ће и сам платити главом“!

Дражин адвокат јесте покушао, и то јесте платио главом – али тај његов покушај не мења стравичну чињеницу да догађај у Топчидеру јесте био јавни линч а не никакав судски процес!

Зато гнусоба лажи да је “Mихаиловић одбиo понуду америчких ваздухопловаца, спашених над Србијом, да сведоче у његову корист“ –треба да нама Србима служи на част… поготово што данашње рекламирање тe лажи мора да је наручено.

Енглези и хватање Драже

На завршетку “Пресуде са Црвеног трга“, под поднасловом “Савезници – Незванична верзија“, маркетинг наводно “ексклузивних откровења“ наводно непознатих наводних докумената доведен је до врхунца “заголицавања“ цитирањем као “незваничног“ – учешћа енглеских обавештајаца у хватању Драже Михаиловића:

“Према незваничној верзији на подухвату хапшења Драже Михаиловића су оперативци ОЗНЕ користили помоћ енглеских официра који су им предали шифре. После тога ОЗНА je Дражу Михаиловића пратила преко радио-станице и лоцирала је место његовог боравка. У акцији заробљавања коришћени су авиони који су били удешени да изгледају као савезнички авиони. У један такав авион који се спустио недалеко од Вишеграда, службеници ОЗНЕ су прерушени у савезничке униформе и снабдевени савезничким пропусницама наговорили већ болесног Дражу да пође са њима у иностранство, али уместо иностранства авион је одлетео за Београд.“ (Пресуда са Црвеног трга (2), “Ревија 92“, број 702)

Да, али са енглеским авионом!

А Дража јесте био “већ болестан“ – или “већ рањен“ – и то бездушно – зато што Дража никад не би пристао да буде “наговорен“ да напусти отаџбину – изузев у Удбиној интерпретацији!

Али… то наравно није “маркетиншки ексклузивно“ па се зато и не спомиње – што се и подразумева јер се хватање Драже Михаиловића назива “подуватом“!

Међутим, информација није тачна.

Пре свега, ко је кога користио? Није КНОЈ користио Енглезе! Напротив, КНОЈ је радио по наређењу енглеске обавештајне службе, без које не би, бар тада, ни успео да ухвати Дражу. Ни ти су у питању били никакви “енглески официри“ – официри су војне снаге а поменути Енглези били су обавештајци! Није КНОЈ “преко радија пратио и лоцирао Дражу“ – него енглески обавештајци – а авиони су били енглески – а не никакви “удешени авиони“.

Нису оперативци КНОЈ-a обавили први контакт – први контакт са Дражом обавио је један од енглеских обавештајаца којег је Дража познавао, што је било пресудно да се насамаре Дражини чувари.

Оваква тенденциозна умрљаност указује да је извор инофрмације удбашки, па се зато енглеско учешће ставља у други план да не би пореметило славу “подухвата“ комунистичких копилади! А наравно и зато да се не би открила подређеност комуниста не само усташама и праведничким хрватским антифашистима – већ и “дебелим Енглезима“.
Први пут сам чуо врло уздржани наговештај о хватању Драже од стране енглеских обавештајаца од енглеског бригадног генерала Армстронга. Много детаљнију верзију испричали су ми много доцније покојни Џорџ Мусулин и Ричард Фелман, свако понаособ.

Чак сам читао и једну књижицу од педесетак страница са описом догађаја и именима енглеских обавештајаца. Колико се сећам књижицу ми је дао или један Равногорац из Француске који је дошао у посету Златану Стаменићу, којем сам заборавио име, или покојни Мома Радовановић из Чикага. Књижицу сам позајмио на читање ћерки покојног пуковника Кнежевића. Никад ми је није вратила. Колико се сећам, име команданта енглеских обавештајаца идентично је имену енглеског обавештајца који је пребацио Слободана Милошевића у Хаг. Предпостављам да је у питању родбинска веза. Покојни Ник Лалић, који се последњи од Американаца растао са Дражом, одбијао је да о овом догађају разговара са Филипом Крејном, Златаном Стаменићем, и са мном, зато што је и под старост, иако тада пензионер, био строго органичен обавезама према америчкој војној обавештајној служби у којој је служио као млађи.

Ове податке нисам никад до сада наводио, јер по савету поштених историчара Равне Горе, попут Милоша Аћина-Косте, сматрам да усмени извори нису довољни без поткрепљености веродостојном документацијом. Милош Аћин-Коста је пронашао чак и немачку документацију која је указивала на веродостојност ових навода које сада први пут наводим, али ми се чини да пре смрти није стигао да их повеже у целину са осталим подацима које је поседовао.

Endlösung der Serbenfrage: Поновно убиство Драже Михаиловића!

Елем… судећи по покварењаштву наводно “ексклузивнe“ “Пресуде са Црвеног трга“ да се јавни линч у Топчидеру обмањивачки прикаже као “легитимно суђење“, очигледно није помак Равне Горе ка Истини – већ, напротив, даље срозавање Равне Горе, и то у каљугу кужнију чак и од оне у коју су покушали да је сурвају “друг Ђидо и друг Марко“.

Боже, помoзи Србима…
…ако ништа друго а оно бар да се опаметимо.

Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac.com