Вести

На улицама Београда проливена је крв. Жртва овог гнусног злочина је навијач фудбалског клуба Тулуз Брис Татон, који је на смрт претучен од стране хулигана.

Жарко Јанковић, Нови Сад; 06.10.2009

+++

Виновници овог злочина су ухапшени и биће процесуирани. Српски народ и Србија још једном су показали висок етос када су грађани масовно одали пошту убијеном Французу и показали искрено жаљење. Међутим, оно што сваког грађанина ове земље треба да забрине, поред нарастајућег насиља, је и чињеница да гласноговорници тзв. “друге Србије“ стварају атмосферу линча и отвореног прогона свих својих политичких неистомишљеника. Као да су већ спремне ломаче “свете инквизиције“, како су то својевремено најављивали у “Пешчанику“.

Све оно што се догађало у последње време, непосредно пре и после отказане параде присталица ЛГБТ идеологије, а нарочито напади на стране држављане укључујући и свирепо убиство француског навијача, захтева опсежну истрагу коју треба да спроведу надлежни државни органи. Наредбодавци, починиоци и они који стварно стоје иза оваквих аката насиља морају бити откривени, њихови мотиви јасно утврђени и морају бити судски гоњени. Али, уместо да се државни органи пусте да раде свој посао, код нас долази до праве помаме евроатлантских идеолога из “круга двојке“ који на себе преузимају улогу и тужиоца и иследника и судије. Наравно да њих не интересују никаква људска права, вредности демократије и борба против дискриминације, већ је њихов циљ обрачун са свим политичким неистомишљеницима и са сваким ко не дели њихова убеђења о “светлој ЕУ будућности“ која нема алтернативу.

Као што сам о томе већ писао у тексту пре три месеца, свако ко себе доживљава као православног Србина и ко заговара традиционалне и породичне вредности биће сматран “фашистом“, “клерофашистом“, “неонацистом“ и сл. и самим тим тражиће се његово хапшење, или бар одстрањивање из јавног дискурса уз препоруку за “денацификацију“ и “пацификацију“. Под изговором борбе против некаквог “фашизма“ у Србији биће заведена евроамеричка и атлантска диктатура “одабраних“ који имају аутошовинистички и расистички однос према сопственом народу.

Чега се све нисмо наслушали претходних дана. Какви су то били покличи и изливи мржње и нетолеранције од стране “толерантних“ европејаца. Створена је таква атмосфера да се још само чека ко ће повести “демократску“ руљу на линч свега што има српски префикс и то уз поклич “убиј Србина“.

Сви политичко-коректни медији и “поштена интелигенција“ “друге Србије“ просто су се утркивали у састављању спискова сумњивих које треба хапсити и затварати. Од “Е-новина“, преко “Пешчаника“, па све до “Политике“ и НИН-а, од Петра Луковића и Теофила Панчића па све до Светислава Басаре. Хистерија је ишла толико далеко да је предлагано и хапшење Митрополита црногорско-приморског Амфилохија само зато што је по питању хомосексуалности цитирао Свето Писмо. СПЦ нашла се под таквим нападима, увредама и изливима мржње какви се не памте још од доласка комуниста на власт.

На удару су се нашле и православне и националне организације и удружења грађана, целе навијачке групе, опозиционе странке, појединци. Тражи се забрана рада, хапшења, затварања и сл. свих оних који тврде да Сунце не излази на западу и то од истих оних који су Милошевића својевремено оптуживали да је недемократа и диктатор.

После девет година трајања петооктобарске револуције, постмодерни револуционари дошли су до 6. октобра, или како су то њихови бољшевички претходници волели да кажу, “друге фазе револуције“, када долази до физичке примене пароле “ко није са нама, тај је против нас“. Шта има везе ако је у питању и највећи део целог народа и грађана ове земље ? Њима не треба овакав народ, створиће они други, “европскији“ и бољи народ који уме да слуша и поштује сваку окупациону власт и да зна коме треба да захвали што постоји, а то су пре свих САД, НАТО и ЕУ, а са оним осталим који се у то не уклапају напуниће затворе и тамнице.

Као што је то рекао функционер ЛДП-а Ненад Прокић :

“Србија ће ући у ЕУ са Србима или без њих“, или његов страначки колега, историчар Никола Самарџић, колумниста “Погледа“ са почетка 90-тих, да су Срби биолошки отпад Европе.

То су ти заговорници “толеранције“ и људских права. Ако њихови наступи нису мржња, ја онда не знам шта јесте. Али, њих то не потреса, јер они су одабрана “демократска“ каста која треба да “просвећује заостали народ“ зарад “виших интереса“, који су нама, обичним смртницима, недокучиви. Они имају призвук борбе за “општељудски прогрес“, евроамерички атлантизам и “либералну демократију“. Мондијализам и општа срећа “златне милијарде“ одабраних да добро живе, у коју “другосрбијанци“ убрајају и себе, захтевају жртве. Шта је за то једна Србија и српски народ ? Нека нестану, нека их нема само да “круг двојке“ може да “живи као сав нормалан свет“. Не интересује њих јавна расправа, суочавање аргумената, тражење најбољег решења за целу земљу. Они све најбоље знају, јер су за такво мишљење богато плаћени и све што им је потребно научили су на Сорошевим курсевима.

У њиховом дискурсу постоје само “наши“ и “њихови“. Када је 5. октобра паљена скупштина, рушена зграда РТС-а, на улици пребијен и скоро линчован тадашњи директор телевизије Драгољуб Милановић, без обзира шта ко мислио о њему и за шта је крив ту су судски органи да то утврде, а не насиље и линч руље, тада су ти исти хулигани међу навијачима слављени као слободољубиви млади људи који се храбро боре против Милошевићеве диктатуре.

Сећа ли се још неко Макија, Џоа багеристе и сличних “хероја“ револуције постмодерне од 5. октобра? Искоришћени су и одбачени, а тада су их славили. Слављени су сви они који су палили Народну скупштину и развлачили и крали инвентар из ње. Тада се то од стране нових досманлијских властодржаца није сматрало насиљем, као ни позиви од појединих политичких лидера ДОС-а да се противници вешају на бандере по Теразијама. Сетимо се само Ненада Чанка и његовог ноћног упада у новосадску телевизију, лупање штаком по симболу РТС-а и мрзитељским и рушилачким повицима. А шта је са убиством Ранка Панића ? Када ће оно бити расветљено и када ће бити утврђена пуна истина ? Изгледа да се и насилници и хулигани деле на “европејски“ и политички подобне и оне који то нису.

Актуелна власт у Србији показала је да више њиховим западним менторима није ни потребно да им преко амбасадора дају домаће задатке. У те сврхе сада је ангажован Сорошев НВО сектор, пошто имају доста својих питомаца у министарствима у самој влади . Издиктирају захтеве, кога хапсити, кога прогонити и у самој власти имају своје ђаке који ће прионути на посао. А ни њима неће бити лоше, јер ће добити доста медијске промоције.

Све ово је могуће, јер је Тадићев режим у овој години успео да упропасти и последње остатке остатака нормалног и демократског функционисања појединих државних институција. Прво је обесмишљен сам парламентаризам и уопште функционисање парламентарне демократије. Самим тим што су подносили амандмане на предлоге закона од стране владе, опозициони посланици су оптужени за опструкцију. После тога кренула је медијска кампања колико кошта дан заседања парламента и директни телевизијски преноси седница. Убрзо су и директни преноси укинути, а репризни термин додељен је иза поноћи, па тако испада да заседања Народне скупштине спадају у исти ранг са програмима насилног и порнографског садржаја. У тој истој скупштини потпуно је нормално да владајућа већина стане иза разбијања најјаче опозиционе странке, па и избацивања свих посланика те странке са седнице.

После тога уследило је доношење закона против дискриминације и против неофашистичких организација и покрета, којима није ни био циљ борба за људска права, већ да се на основу њих изврши обрачун са политичким неистомишљеницима којима би пре тога била залепљена етикета да су “клерофашисти“, “неонацисти“ и сл.

У речнику идеолога “друге Србије“ патриотизам и фашизам су синоними. Затим је донет закон о судовима који представља типичан пример антиуставног и антидемократског акта. Подвргнути све судије реизбору на основу овог закона и тиме практично укинути независност судске од извршне власти, представља типичан пример рушења демократских институција. Шта тек рећи о допунама закона о информисању ? И оно мало медија који нису под контролом званичне идеологије наћи ће се на удару. Најжалоснији у целој причи је случај чланова УНС-а, који су се оправдано побунили против оваквог закона, и притом су мислили да ће апелом Стразбуру и Бриселу да је ово неевропски и недемократски закон моћи да спрече његово доношење ако би евроамерички атлантисти мало притегли своје марионете у Београду. Вашингтон, Лондон, Стразбур и Брисел је баш брига за демократију. Сваки режим, ма колико да је мање или више диктаторски, ако омогућава спровођење њихових интереса, за запад ће бити “демократски“. Жалосно је што у УНС-у, па и другде у овој земљи, нису овога свесни, или не желе у то да верују.

На девету годишњицу петооктобарске револуције можемо да констатујемо да више немамо ни државу у којој је ДОС тог дана 2000. године преузео власт, јер се 2006. године Црна Гора отцепила на псеудодемократском референдуму. У међувремену, прошле године су нам отели Космет и прогласили лажну државу на њему, а сепаратистичке тенденције у Војводини су далеко одмакле. Ту је и југ централне Србије и Рашка област које су следеће на реду, а регионализацијом Србије утире се пут за њену (кон)федерализацију и коначно разбијање.

Економски смо опљачкани и уништени у најгорој транзицији која је спроведена и у којој је створена одабрана каста у врху која се отуђила од сопственог народа и сопствене земље. Народ је разочаран, апатичан, са осећањем немоћи и безнађа, угрожен и духовно и материјално са срушеним моралом и системом вредности. У многим земљама и политичким системима можемо пронаћи случајеве лагања и обмане сопственог народа, али да је скоро једина политика која постоји политика лажи и обмане, то можемо пронаћи само код наших евроатлантских властодржаца и “усрећитеља народа“. Каквим су чином дошли на власт, са ким су и како су владали, то и није чудо. Што каже наш народ : “Што се грбо роди, време не исправи. “

Жарко Јанковић, Нови Сад; 06.10.2009
извор: видовдан.орг