logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно    Аутор: новинарство    1.741 пута прочитано    Датум: 8.10.2009    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

JOŠ U RUŠEVINAMA: U Zapadnoj Slavoniji sa zemljom je sravnjeno 1991. godine 186 srpskih sela i naseljaIz izbeglištva se na Papuk i Psunj vratilo oko 10.000 Srba, danas ih je na ovom području oko 35.000, a većina je prećutala nacionalnost na poslednjem popisu

+++

Mada je 18 godina posle rata na videlo isplivala i pisana naredba hrvatskih vlasti o brutalnom progonu Srba iz Zapadne Slavonije još uvek se o tim neoborivim dokazima uporno ćuti. U rano jutro 29. oktobra 1991. godine srpska sela na Papuku i Psunju oblepljena su plakatima na kojima je Srbima naređeno da napuste svoja vekovna ognjišta jer, kako je pisalo, “četničke terorističke snage i jedinice Jugoslavenske vojske svojim borbenim delovanjem sve više ugrožavaju civilno stanovništvo”.

Istu takvu poruku uplašeni ljudi su slušali i preko radija. Navedena su i imena srpskih sela koja moraju biti “očišćena”. Ni jedno hrvatsko. Jedino je naredba pročitana u zajedničkom selu Orljavac iz kojeg su iseljeni i Srbi i Hrvati, ali su se oni ubrzo vratili svojim kućama. Retki srpski povratnici na Papuk i Psunj danas uz pisanu naredbu kao dokaz o planiranom progonu nude i svoje uverenje da tada niko nije poverovao da su Srbima najveća pretnja upravo Srbi i da zbog toga treba da beže iz svojih kuća.

Zločince niko ne kažnjavaPrilikom etničkog čišćenja Papuka i Psunja, prema podacima, Srpskog demokratskog foruma, ubijeno je oko 40 Srba, koji nisu želeli da napuste svoja ognjišta. Uglavnom su to bili starci i starice koji i da su hteli nisu mogli da beže. Većina njih nije ni ekshumirana. Ni ubistva ni silne paljevine i rušenja nisu istraženi, niti je iko za ta zlodela do sada odgovarao. Zna se koja je brigada počinila zločine, ko je komandovao jedinicama i koje bio zapovednik za Zapadnu Slavoniju. Ni srpski političari ne traže odgovornost za one koji su naneli veliko zlo svim tim ljudima samo zbog njihove nacionalnosti.

- Naši ljudi čuvaju te plakate. Nadaju se da će ih neko pitati za njih. Jer tu je zapisnao sve – “crno na belo”. Vidi se namera. Naveden je rok iseljenja od 48 sati. Ko treba da seli i kojim pravcem mora da se kreće. Samo što sam ugledao plakat na dudu mog komšije Mile Dragičevića pred kuću mi banuše dva hrvatska vojnika. Pred svaku kuću po dvojica. Bili su jako ljubazni. Izrazili su spremnost da nam pomognu prilikom selidbe, a u naredbi je bilo zapisano da sa sobom možemo poneti samo najnužnije stvari. Pomagali su nam da što pre odemo. Kasnije smo čuli kakve su zločine počinili prema onima koji nisu hteli da napuste svoju dedovinu – seća se tih tragičnih dana Stevo Rogulić.

Kuće prodaju za 5.000 evra- U poslednje vreme sve više je slučajeva da Srbi prodaju obnovljene kuće bez obzira što ih po zakonu ne smeju prodati 10 godina od dana kada su im predate na upotrebu. Rade to na taj način što se fiktivno zadužuju kod neke osobe, a kako navodno posle toga nisu u mogućnosti da vrate dug tu osobu upisuju kao novog vlasnika kuće. Na taj način ovde se prodaju kuće, vredne oko 30.000 evra, za samo 5.000 evra – navodi zabrinjavajuće podatke Grozdanić.

Zajedno sa suprugom Mirom on se davno vratio na svoju dedovinu, ali samo zahvaljujući sticaju srećnih okolnosti da je utočište našao u 17 kilometara udaljenom selu od njegovog rodnog Kujnika, nedaleko od Požege. Tamo ih je primila jedna srpska porodica. Sluteći da dolazi zlo vreme dvoje dece ranije je poslao kod rodbine u Beograd, gde i danas žive. Stevo i Mira i još 12 srpskih porodica, od nekada sto, danas žive uglavnom od stoke, prodaje mleka, svinja i teladi.
Stevo je za “Vesti” detaljno ispričao kako su tih ratnih dana on i njegov komšija, utrkujući se sa vremenom, nastojali barem nešto da prodaju od svoje imovine.

- Trgovci stokom odjednom su se pojavili u našem selu, kao da su sa neba pali. Onako na brzinu uspeo sam da prodam nekoliko krava. Za svaku sam dobio samo 200 tadašnjih nemačkih maraka. Osim traktora, na kojem smo otišli u izbeglištvo sve drugo nam je ostalo. Oko 18 raznih priključaka za traktor više nikada nisam video. I kuću su nam uništili. Kako smo saznali najviše ih je srušeno te 1991. godine između dva Božića – priča Stavo Rogulić.

Maskirali se u HrvateSavo Rogulić govoreći o mukama svojih sunarodnika, prognanih sa ognjišta, kaže da ih se većina tada kratko zadržala u Požegi, a potom su krenuli dalje prema Slavonskom Brodu, prešli tamo reku Savu i završili u Bosni i Srbiji.
- Nije bilo lako ni pobeći, a kamoli ostati. Dug je to put do Broda pa su se ljudi na razne načine provlačili kroz to područje da ih neko ne prepozna. Svojim očima sam ih video kako se maskiraju u Hrvate i katolike, nose cveće i sveće za Dan mrtvih, kao kobajagi idu negde na groblje – kaže naš sagovornik.

Prema statistici Srpskog demokratskog foruma, koju nam je predočio predsednik te humanitarne organizacije u Pakracu, Miroslav Grozdanić u Zapadnoj Slavoniji, samo na području Papuka i Psunja, sa zemljom je u to vreme sravnjeno 186 srpskih sela i naselja.

U zlokobnoj naredbi koju je potpisao Krizni štab opštine Slavonska Požega te 1991. godine takođe piše da će se “pučanstvo iseliti u druga naselja na području općine Slavonska Požega prema slobodnom izboru”, zatim da se “građani koji se nemaju gde skloniti trebaju obratiti prihvatnim ekipama Civilne zaštite za evakuaciju u rajonima Ivandol, Deževci, Perenci, Toranja i Biškupci…”. Stevo Rogulić se seća i kamioneta koji je načičkan hrvatskim vojnicima špartao kroz selo, koji su upozoravali Srbe iz Kujnika da napuste svoje kuće.

Na širem području Zapadne Slavonije pre rata je živelo 80.000 Srba, a proterano je 55.000. Iz izbeglištva se vratilo oko 10.000 ljudi.

- Na Papuku i Psunju danas živi oko 35.000 Srba, među kojima je najviše onih koji su se prilikom poslednjeg popisa stanovništva izjasnili kao nacionalno neopredeljeni. U Novoj Gradiški je u vreme popisa registrovano 914 Srba, dok je bilo njih 350 neopredeljenih, a u Slavonskom Brodu 1.557 Srba i nešto malo manje onih čija se nacionalnost ne zna. Mnogo je i Srba kojima su obnovljene kuće, ali se još nisu vratili. Mnogi bi želeli da se vrate ali strahuju da neće imati od čega da žive. Takvih je između 12.000 i 15.000 – kaže Miroslav Grozdanić.

izvor: VESTI, 08.10.2009

+++

NEVLADINE ORGANIZACIJE U PREDSEDNIKU HRVATSKE VIDE OLIČENJE TOLERANCIJE

MESIĆU PLAKETA, SRBIMA PROGON

• Predsedniku države koja je proterala više od 200.000 svojih građana i koja im i danas sprečava povratak, uručeno priznanje za unapređenje demokratskih standarda u regionu

Zašto Srbi generalno nemaju mnogo poverenja u nevladine organizacije? Između ostalog, možda i zato što nagrade za unapređene demokratije u regionu dobija predsednik Hrvatske. Grupa NVO iz bivših jugoslovenskih republika okupljena u Igmansku inicijativu, uručila je u utorak na Braču Stjepanu Mesiću povelju zahvalnosti i proglasila ga za svog počasnog člana.

“Mesić je unapredio postojeće i postavio nove demokratske standarde u regionu”, glasio je deo obrazloženja za priznanje koju je šefu hrvatske države uručio predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Živorad Kovačević. Ima li još ko da ne zna da na desetine hiljada hrvatskih građana srpske nacionalnosti koji su 90-ih godina izbegli iz Hrvatske, ni 15 godina posle okončanja ratnih sukoba, ne mogu da se vrate na svoja ognjišta. Da im je imovina uzurpirana, da su im oduzeta stanarska prava, da je oko 40.000 Srba jednostranim aktom Zagreba ostalo bez penzija, a komplikovanom procedurom teško dolaze do hrvatskog državljanstva. Zahtevi za obnovu imovine godinama čekaju u nekim fiokama. Održivi povratak sprečava i odsustvo ulaganja u privredni razvoj krajeva u kojima su većinom živeli Srbi, a i tajne optužnice protiv Srba dobro su odradile ulogu odvraćanja. Predsedniku takve države NVO Igmanska inicijativa dodeljuje priznanje.

Nove packe Beogradu

Obraćajući se učesnicima međunarodne škole demokratije u Supetru na Braču, Mesić je ponovo udario packe Beogradu.
- Nezadovoljstvo Srbije činjenicom priznanja Kosova počelo se prelivati na BiH i ozbiljno uticati na njenu stabilnost, ocenio je Mesić, ističući da je Hrvatska jasno odustala i od same pomisli da ima pretenzije prema bilo kom delu BiH.
- Hrvatska je jasno definisala i svoj odnos prema Hrvatima u toj državi. Još čekamo sličnu poruku iz Beograda upućenu Srbima u BiH, ali nikako da je dočekamo, naveo je Mesić.

- Šta reći, nego da je to licemerno. Mesić kao predsednik svih građana države u kojoj živim, tek u poslednje vreme, kada mu se približava kraj drugog predsedničkog mandata, nastupa i govori u duhu tolerancije. To je dobro iako zakasnelo. Kao predsednik mogao je proteklih godina mnogo više da uradi za Srbe, a ono što je učinio više je kozmetika. Dati mu nagradu je licemerno, jer borci za ljudska prava, kako se predstavljaju, pokazuju da im nije stalo za sudbinu jednog velikog dela građana Hrvatske. NVO su davno prestale da vode računa o interesima manjina, a pre svih Srba u Hrvatskoj koji su u značajnoj meri već asimilovani, pogotovo u gradovima – kaže Rade Leskovac, predsednik Partije podunavskih Srba.

Uskoro aktivista Igmanske incijative

Prilikom prijema priznanja Mesić je rekao da će počasni član Igmanske inicijative biti samo do 18. januara, kada će postati redovni član ove NVO. Tog datuma njemu ističe drugi predsednički mandat i više nema mogućnosti da se kandiduje. Inače, Igmansku inicijativu osnovali su 2000. Građanski odbor za ljudska prava iz Zagreba, Demokratska alternativa iz Sarajeva i Centar za regionalizam iz Novog Sada sa ciljem pomirenja i normalizacije odnosa u regionu na svim poljima, kao i uvođenja evropskih standarda u međusobnim odnosima i bržeg uključivanja u evroatlantske integracije.

Sve NVO okupljene u Igmansku inicijativu, a ima ih preko stotinu iz BiH, Srbije, Hrvatske i Crne Gore, ništa od gore pomenutog nisu smatrali preprekom za dodelu priznanja.

- Saglasili smo se da je Mesić pravi čovek za priznanje jer on je uvek kritikovao hrvatske vlasti kada se radi o odnosu prema manjinama. Treba da znate da ovlašćenja kojim raspolaže predsednik nisu takva da može da odlučuju u ovim stvarima, već je to na Vladi Hrvatske. I sada je prilikom uručenja priznanja izjavio da će Hrvatska biti u potpunosti pravna država tek kada omogući povratak i vrati imovinu svim svojim građanima. Zbog takvih nastupa često je imao problema sa desničarskim snagama u Hrvatskoj – kaže za “Vesti” Mirjana Galo, predsednik Udruge za zaštitu ljudskih prava i građanskih sloboda “Homo” iz Pule.

J. ARSENOVIĆ; VESTI, 08.10.2009





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo