Вести

Антилоповци

Хеј, сећате ли се Остапове студије о фашизму?

Часлав М. Дамјановић; 07.10.2009

+++

Мудар Остап к’о пророк, насловио студију о фашизму “Антилоповци“! На свом великом америчком аутомобилу нашкрабао пола насловљенија са стране “анти“, а другу половину “лоповци“ на вратима. Па како му треба, ако су врата затворена види се цео натпис – онда је “антилоповац“. То употребљава за Крцуна… ама не, извините, то употребљава за полицију, ама није, и јопет пардон, употребљава ти он то за милицију. Милиција је, знате већ, некад била народна полиција. А приказива себе да је “Антилоповац“ и специјалцима. Наравно, специјалци или фаталисти, свеједно, ништа не “пролази“ без доброг друга Мита или другарке Гутљај. Миту име било Иван Страобални, а Гутљају, нисам баш сигуран, али све ми се врти по кефалу да је бивало лепо наше српско име, чини ми се Наташица наша да је Бог саклони.

А Остап… кад је слободан да се иживљава истином, да се не претвара, он пуном брзином све са отворена врата… онда пише само “лоповци“. А њему годи, јер кад вози са оним “антилоповци“, специјалце да заврће, то му не годи. Све му се врти к’о некаква пророчка визија, као на примерице да је написао “антифашисти“ да завара – а оно фашисти, баш прави, какви фаталисти…

Био некад Остап једина свијетла звијезда у школовању, а данас и јопет “као да је трагична смрт Бриса Татона била знак за почетак неке већ припремљене специјалне операције.“

О Боже, па ја ви каза, иако нисам ни блискоисточни пророк нити мудрац да је намера параде Поносних била да вам кичмени стуб рашчлане на просте чиниоце а ви ми се сад ту фемишете као да нисте знали да је “прва фаза те операције била производња медијске хистерије“, чија је, па наравски “главна тема била порука: „Србијо, стиди се!“
Зато се и питам ко је наследник Крцуновог фатализма… а не брините, после ћу да нагважам о фатаљизму. Али ето… ви ми се све нешто скањерате и ишчуђивате што вас прва фаза рашчлањавања кичменог стуба оптужи због повриједе људског права „традиционалног српског гостопримства“, па вас још набеди и „бедним Србима“! (“Демократски Рачак“, Василије Мишковић, ‘’Данас Новине“, 04/10/09)

Ех… то вам је зато што нијесте “поносни“! Какав то “демократски Рачак“… ама, сјетите се само колико је Крцун био гостопримљив…

А Остап, сјећам се, и њега су звали “биједним“, a аутомобил му је мислим био неки раздрндани Пакард, али… свакако бијаше велики амерички аутомобил, и то у приватном власништву, и то у рају земаљском још повећег царства чији власник, ама не власник него власт – у својој бити битисања није била уопће фашистичка.
Јок… демократска као и ваша власт.
Дакако.

Зато су Иљф и Петров Остапа назвали “антилоповац“ – “лоповац“ по потреби службе. Зато су га промућурнији специјалци, упркос друга Мита Страшног Ива, и другарке Гутљаја Боже саклони – прокужили да је коктел антилоповство–лоповство, иако са горчином, ипак најбоља цивилизацијска формулација фашистичког.
А због исти разлог има и данас у Америки Бендер!

Бендер исто по занимању као и Остап!
Американски Бендер по занимању Ербендер!
Airbender на енглеском значи отприлике улубљивач ваздуха!

Улубити – улубиш ваздух – антилоповац… антифашиста… фашиста… све ти то к’о за вријеме Тековина…
Е сад… међу “биједним Србима“ нису “кривци само хулигани који су убили Татона“:

„О не, кривци за вашу срамоту су сви фашисти, екстремисти и десничари. Укратко, сви који су се усуђивали да се супротставе НАМА – европејцима, модернизаторима и денацификаторима!“ (Исто)

Огласио се и председник, не претседник “поноса“ него територије која се још кочопери да је Србија, па збори да је „веома важно да се идентификују групе и појединци који су инспиратори и извршиоци насиља и идеје које инспиришу насиље у друштву“, додавши да је „борба против насиља које води у фашизам важнија и од европских интеграција“! (Исто)

Па сигурно да је фашизам важнији од интеграција, без фашизма одоше интеграције у тандарију.
Ето, “тако је отпочела друга фаза операције ‘демократски Рачак’, под здруженим називом ‘сезона лова на вештице’.“ (Исто)

Па зато и питам, знате ли, бре, шта су тада давно, у вријеме Тековина, били фаталисти?
Фаталисти су били они који хватају листове!
Дакако – фаћају љистови.

Једина фундаменталистичка слабост Тековина била што се бакћала искључиво узурпацијом Цркве и политике и писане ријечи а оставила фатаљисте да улубљују ваздух!
Е сад више нема то!

“Светислав Басара, шампион српског конвертитства, одушевљен Тадићевом конверзијом, пише како се наш „президент“ коначно „окануо естраде и латио посла“, чиме је постао „државник“! (“Данас“, 02.10/09).

Баш сновиђење… територија, заправо територијица, а претседник се приуштио “конверзирати“ у „президента“, па чак и у „државника“!

Шта би Крцун дао да је имао само један пршљенчић од његовог државничког кичменог стуба…
Ко зна… можда би жртвовао чак и гостопримство.

“У истом броју истог листа огласио се и вазда трезвени и правдољубиви Славиша Лекић, да би доставио Тадићу читав списак, да се послужимо председниковом формулацијом, ‘група и појединаца који су инспиратори насиља’ и произвођачи ‘идеја које инспиришу насиље у друштву’. А списак овако гласи:

Владика Амфилохије, Војислав Коштуница, Томислав Николић, Вјерица Радета, Наташа Јовановић, а и Ђорђе Вукадиновић и Слободан Антонић, Иљф и Петров српске политичке аналитике“.

Ето ти и он, болан, присети се Иљфа и Петрова, свака му част… а “они сви, именом и презименом, упозорава храбри Лекић, док Србија у глас јеца за несрећним Французом, ‘румени од стида… ћуте… у својим пећинама’.“ (“Демократски Рачак“, Василије Мишковић, ‘’Данас Новине“, 04/10/09)

Ама, бре, уместо да будеш срећан што ти Србија још има чак и пећину, а ти се, болан, побунио против дршке!
Дршка је оно чега се придржава док се бави битном игрицом “кошарка у мраку“ – зато и нема више да фаћаш љистови.

Нема више да ваздух улубљујеш.
Јакако!

То што радите, бре, то је фашизам. А фашисти фашизам неће по улици! Није фашизам за оне којима није дозвољен, није за уличаре! Фашизам је само за привилеговане! Фашизам је само за дршку неувијену у љистови да се улубљује у неопрано остражњено – и то у светој приватности дома… да виде деца па да знају.

Зато те и спопадоше са “потерницом“ за „новосрпским политичким мислиоцима“, која су ‘болесним читаоцима’ “спонзор сваком овдашњем нацисти, зликовцу, навијачу с бакљом или дверјанину“ коме је основни задатак „да објасни, да идеолошки увије у целофан с којег се цеди крв, да организује, помогне, одбрани, посаветује“. (Исто)
Па не очекујеш вањда да ће власт да призна да она “увија у целофан“, па да тамо-вамо још ипсадне да се власт бави фашизмом.

Замисли тек како би их Крцун потјера због таковог гафа!

Зато и читаш усред демократског Рачка:

„Ау багро бестидна, како вас није срамота? Да вас видим како би оправдавали смрт ваше несрећне деце ако их имате. Треба вас….. Мучити… Дуга и веома болна смрт… Много бола вама треба нанети… Па да молите за живот, а да вас сви слушају а нико не чује…“ (http://www.e-novine.com/comments/entertainment/entertainment-vesti/30565-Bris-Taton-nije-ubijen.html)

“Не стрепите ли да ће сутра неки ојађени родитељ закуцати на врата те мемљиве јазбине из које се тако незадрживо шири огавни смрад фашизма?“

Е, ето ти, има да сваћаш у себе – фашизам је привилегован јер му смрад није огаван. Зато нема више фашизам по пећине.

“Србију не узурпирају само идеолошки фанатици  и професионални петоколонаши Србију узурпирају опасни психопате!“

“Марш је симболички започео 1. октобра, а завршиће се, такође симболички, онога дана када више не буде ни Амфилохија, ни Коштунице, ни Антонића, ни Вукадиновића, ни икога више ко би могао да посведочи да Срби нису криви за све, да Србија није ‘смрдљива и примитивна балканска мочвара’, Срби ‘биолошки отпад’, СПЦ ‘лопови и педофили’, а Република Српска ‘гнусна државолика краста’ и ‘срамотни исцедак’ (сви цитати изворни).“ (“Демократски Рачак“, Василије Мишковић, ‘’Данас Новине“, 04/10/09)

“Смрт Бриса Татона тако се претворила у ‘демократски Рачак’. Над лешом несрећног Татона, и данас се, нажалост, уз симболичко саучесништво Бориса Тадића, игра једнако подла, лицемерна и лажљива представа“, која ће се завршити „дугом и веома болном смрти“ у којој се „моли за живот – сви слушају – а нико не чује“.
“Ово звоно звони слободи.“

“Света ломача је у Београду запаљена 1. октобра 2009.“
“Списак вештица се убрзано завршава.“ (Исто)

Некролог

„Сматрала сам да је, због тог младића, важно показати солидарност, али ми је било и јако тужно, јер сам сигурна, када бисмо позвали грађане Београда да изађу и 11. јула и запале свеће за 8.000 људи убијених у Сребреници, да не би дошло више од 50 људи“. (“Наташа Кандић: Србији испостављени рачуни прошлости“, “Нова српска политичка мисао“, ФоНет, 04/10 /09)

Некролог је већ давно одржала Наташа Кандић.

Уместо тамјана, уз опојни смрад пацова пржених на распореној утроби живог Драже Михаиловића, над некрологом је лебдео Крцунов сестрински дух.

Ужас… Сорош и Хилари нису присуствовали.
Очитана је служба најновије литургије.

Насловљеније литурије било је смрт фашизму – слобода народу.
Текст литургије био је написан западноевропском латиницом.

Часлав М. Дамјановић

www.ravnogorskivenac.com