Вести

Сведоци смо насиља, над здравим разумом, које се појачава из дана у дан од стране владајућег режима у Србији. Изгледа да су преспавали часове из историје, а немају ни много слуха да

за новинар.де Младен Олуић, 02.10.2009

+++

сагледају дешавања на геополитичком плану, па су решили да покажу своје право лице и крену са отвореном диктатуром над свим вредностима који су вековима красиле српски народ и са којима се он поносио.

Да ли, овај несрећни поданички режим, заиста мисли да је српски народ под тоталном анестезијом, па покушава да нам прода јефтину причу о толеранцији, људским правима, уставном поретку … итд. Да ли они верују да ће путем репресија и затварања младих људи, којима су они одузели будућност, ућуткати право свих нас да искажемо свој став и отпор терору, који они уводе на велика врата, под изговором заштите друштвених група које имају другачији систем вредности у односу на систем који је присутан у нашем народу ос Светог Саве до данас?!

„Ви нама ресурсе, а ми вама стандарде“ – отприлике овако гласи слоган који је промовисао глобализам а чији је извршилац била поданичка елита у Србији у протеклих 9 година.

Ова незапамћена историска пљачка великог друштвеног богатства, за које су наши преци животе своје дали, смишљена је од стране евро-атланских структура. Циљ те пљачке је вишеструк: велика материјална корист за те струкуре, стварање поданика јефтине радне снаге – будућих робова, заузимање важног гео-стратегиског положаја за освајање евро-азиског пространства …И та елита на власти, која је омогућила ову колосалну пљачку, награђена је делом колача, али уз услов да елиминише све друштвене групе које би могле да представљају опасност за систем. А највећу опасност престављаја здрав народ, нација која је свесна свога суверенитета, своје самобитности и духовног пута који јој је утабао Свети Саве пре девет векова. Борба против светосавља, као српског православног пута ка Богу, не престаје и неће престати до задњег србина.

Медиска, и свака друга стварност, данас у Србији је поражавајућа. У политичком животу дошло се до таквог степена у развоју демократије да опозиција практично више и не постоји. На економском пољу Србија је банкротирала, и сада јој ментори дају бај-пас, али не помаже, јер нема више привреде која поседује какву такву производњу. Познато је да само производња, новостворена вредност, може да утиче на раст друштвеног бруто-производа, као и на раст стандарда својих грађана. Све су „продали“, што се уновчити могло, и сада су сатерани уза зид. А да се власи не досете и почну да се питају „ди су наши новци“, власт се сетила, или добила налог од својих ментора, да се обрачуна са својом будућности -својом омладином, која се усуђује да се јави да је жива и да би и она нешто да се пита. Пошто није створен друштвени амбијент, у коме би се нагомилане друштвене противречности могле решавати на један цивилизовани начин, омладина излази у очају на улицу и један њен део, нови урбарни пролетаријат, испољава прекомерну агресивност. Уместо да се жене, удају, рађају децу, раде, стварају, радују се новом дану, они се буде у стану са својим родитељима који су остали без посла, који су одбачени и непотебни, понижени и осрамоћени пред собом и својом децом. И гледајући те своје родитеље младост се супроставља могућности да једног дана доживе такву судбину. Тражи излаз из те замке, а режим, који би требало да омогући сваком човеку право на рад и стваралаштво као најважнију тему данас у Србији намеће проблем идеологије хомосексуализма.

Двојни стандарди су одавно присутни у Србији, а данас смо чули из уста председника Србије и претње које је упутио свима онима који не мисле као та Србија којој он и његова клика припада. Нико још није одговарао за смрт Ранка Панића, убијеног на митингу у Београду фебруара 2009 године, затварају се припадници покрета „Образ“ и „1389“, јер су месецима излазили на улице и позивали власт у Србији да неко одговара за смрт Србина, Ранка Панића. Они су у затвору само зато да никоме више не падне на памет да у име српства износи неке захтеве пред диктаторски режим. Да има морала и бар трунку одговорности, због трагичне смрти младог француског држављанина, оставку би морао да поднесе министар унутрашњих послова Србије.

Србија је, већ сада, дошла у ситуацију у којој постоји 5% народа који управља са читавим друштвеним богаством, и 95 % обесправљених, понижених, ућутканих грађана, који су анастезирани, наравно не сви, али велика већина, оним што се зове – медији. Бжежински је говорио да приликом освајања неког простора, најважније је добити медиски рат, заузети медије и после је лако спроводи своју политику. То се обистинило на нашем примеру, просто наш народ је под медијским наркотиком и пред нашим очима се дешава невероватна измена менталног склопа српског народа, нарочито дела омладине, студената.

А шта ће овај несрећни поданички режим оставити иза себе?. Оставиће спржену земљу, нашој деци ми остављамо тешку неизвесност у сваком погледу. Зато, данас када је, идеологија диктата евро-атланске цивилазације, доживела свој политички и економски пораз и када само слепци не виде да је такав једнополарни свет пао и тражи сламку спаса да се ослони на друге државе и цивилизације, режим у Србији живи у илузији да ће моћи диктатуром да саћува свије привилегије.

Данас, када је брутално угрожен биолошки опстанак српског народа, када би свака одговорна власт прво гледала да решава тај проблем, режим се бави маргиналним групама, које су се јављале на историској сцени у свима цивилизацијама када су оне биле на издисају (Антика, Рим …). Као да је то најважнији и једини проблем у Србији данас. „Држите лопова“, повикаше властодршци и изведоше полицију на улице.

Господ је дуготрпељив и милостив, чека да ли ћемо да се покајемо и кренемо путем истине. Србин се увек кроз своју историју борио и гинуо за идеале правде и слободе. Данас ми, православни срби, када су уста режимских политичара пуна фраза о слободи, правди, људском праву, равноправности, осећамо се неравноправно, прете нам репресијом, улазимо полако у фазу диктатуре мањине над већином у Србији.

Долази тешка јесен, нерочито у економском смислу, и ови несрећни догађаји су послужили режиму да уведу неку врсту страховладе у Србији. Много су се разлетели по медијима и из њих избија оснионост, сила пендрека, а тако је увек тако пред пропаст.. Не постоји случајно у у нашем народу клетва „дабогда се осилио“.

Младен Олуић, 02.10.2009