Вести

BEOGRAD –Šetnja protiv nasilja organizovana zbog tragične smrti francuskog državljanina Brisa Tatona, u kojoj je učestvovala nepregledna kolona građana, večeras je završena polaganjem cveća i paljenjem sveća ispred Spomenika francusko-srpskog prijateljstva na Kalemegdanu.

+++

Šetnja, koju je organizovala Koalicija mladih protiv nasilja, počela je okupljanjem na platou ispred Filozofskog fakulteta odakle je kolona građana prošetala centrom grada noseći transparent „Stop nasilju”.

U proglasu organizatora, pročitanom uoči početka šetnje, poručeno je da se na nasilje i ekstremizam mora staviti tačka i da je Srbija spremna da afirmiše poštovanje ljudskih prava, toleranciju i evropske vrednosti. Francuskom državljaninu je odata pošta minutom ćutanja i polaganjem 1.000 ruža na mestu na kojem su ga huligani pretukli, a francuskoj ambasadi je predata Knjiga žalosti.

Među učesnicima skupa, koji je protekao mirno, bili su ministar odbrane Dragan Šutanovac, ministri prosvete i dijaspore Žarko Obradović i Srđan Srećković, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas , predsednik gradske Skupštine Aleksandar Antić, predsednik Liberalno demokratske paratije Čedomir Jovanović, funkcioneri G17 plus Suzana Grubješić i Vlajko Senić...

Kolaciju mladih protiv nasilja čine

• -Demokratska omladina,
• -Mladi Liberalno demokratske partije,
• -Socijaldemokratska omladina,
• – Pokret Evropa nema alternativu.

Članovi Koalicije su i

• – omladinska grupa Helsinškog odbora za ljudska prava,
• – Gej strejt alijansa, uz podršku
• – omladine Lige socijlademokrata Vojvodine,
• – Građanske insijative,
• – Incijative mladih za ljudska prava i Evropskog pokreta u Srbiji.

——————————————————————–

Mladić isekao vene ispred platoa na Filozofskom fakultetu

Jedan mladić isekao je vene žiletom danas oko 17 sati ispred platoa na Filozofskom fakultetu i prebačen je u bolnicu na Banjici, izjavila je portparolka Hitne pomoći Nada Macura.

Macura je agenciji Beta rekla da je ekipa Hitne pomoći nakon obaveštenja od policije u 17.09 intervenisala i da je mladić prebačen u zdravstveni centar Banjica.

Prema njenim rečima, on je u svesnom stanju prebačen na Banjicu.

Agencije, 19:15; 01.10.2009; (preneto sa POLITIKA-ONLINE)

+++

Spisak ubijenih i kidnapovanih Srba na Kosmetu od dolaska KFOR-a

SPISAK UBIJENIH SRBA NA KOSOVU I METOHIJI

od 2. juna do 22. avgusta 1999. godine

Priština

1. Branković Dragan, ubijen 2. juna 1999. kod Kičme u Prištini
2. Kapetanović Dojčin, ubijen 8. juna 1999. tokom vožnje u autobusu, u selu Lebane, pri povratku iz Beograda
3. Jovanović Dragan iz sela Kojlovića, ubijen na ulasku u Prištinu
4. Petrović Miroslav, mehaničar iz Kosova Polja, nađen ubijen u selu Kojlovići kod Prištine
5. Sukić Ilij iz Prištine, ubijen u svom dvorištu, 14. juna 1999.
6. Stanisavljević Vladimir i
7. Stanisavljević Persa (bračni par), tela su im pronađena 17. juna 1999. u njihovoj kući u Prištini
8. Branković Dragan iz Prištine, naselje Dardanija, ubijen 21. juna 1999.
9. Leković Milenko, profesor Ekonomskog fakulteta u Prištini, ubijen 23. juna 1999. u zgradi Ekonomskog fakulteta
10. Mladenović Miodrag, portir u zgradi Ekonomskog fakulteta, i
11. Stamenković Jovica, konobar u menzi Ekonomskog fakulteta, ubijeni 23. juna 1999. u zgradi Ekonomskog fakulteta
12. Jovanović Mileta, ubijen 25. juna 1999.
13. Živić Miodrag iz Lapljeg Sela, ubijen na benzinskoj pumpi u svom selu, 26. juna 1999.
14. Pavlović Milutin, sofer iz Kragujevca, ubijen 30. juna 1999. i sa njim
15. Raičević Dragan, šofer iz Kragujevca, ubijen 30. juna 1999. u selu Lebane.
16. Ivić Velimir, ubijen 9. jula 1999.
17. Tasić Tomislav, ubijen u Pristini, ul. Mostarska, 15. jula 1999.
18. Dančetović Bozidar, ubijen 15. 7. 1999. u Pristini
19. Ristić Milivoje (68) i njegova supruga
20. Ristić Julijana (65), dana 20. 7. 1999. pred zoru ubijeni u svojoj kuci u selu Matićane (2km istočno od naselja Sunčani breg u Prištini)
21. Novaković Nikola, ubijen 27. 7. 1999. u Prištini
22. Ćurčić Zlatibor, i njegova majka
23. Ćurčić Srbinka, ubijeni 2. 8. 1999. u njihovoj kuci u Prsistini, ul. Stevana Sinđelićha br. 20, od naoružanih Šiptara
24. Milenković Momčilo (64), ubijen u svojoj kući u Prištini 2. 8. 1999. između 21-22 časa, a sin mu Svetomir kidnapovan
25. Vujović Ljubica (oko 90 g.) ubijena u svom stanu u Prištini, tako što je udavljena u kadi, 2. 8. 1999.
26. Vucić Radislav (61), zemljoradnik iz Donje Gustetrice, ubijen 3. 8. 1999. na raskrsnici glavnog puta za Uroševac, kod skretanja za Livađe
27. Nićić Dejan, radnik PTT iz Kosova Polja, ubijen 8. 8. 1999. u Prsistini
28. Ciftarić Milka
29. Nikolić Dejan
30. Ristić Rada
31. Vasić Ljubiša
32. Vasić (Miodraga) Živorad, pretučen 14. 8. 1999. na Veterniku i od posledica maltretiranja preminuo
33. Stojanović Milena
34. Jovanović Nebojša, iz sela Batusa, radnik, ubijen ispred svoje kuce
35. Ilić Velimir
36. Žižić Zorka (74), zaklana u Prištini, ul. JNA, i sahranjena 19. 8. 1999. u Kosovu Polju

Otac Miroslav Popadić je posetio Prištinsko pravoslavno groblje i našao nekoliko svežih humki, iznad kojih su bile letvice sa natpisima:

37. Petka Mladenović, br. 1103.
38. Svetislav Trajković, br. 1126.
39. Pera Rakočević, br. 1143.
40. Eva Krstić, br. 1145.
41. Svetislav Đepa, br. 1146.
42. Marica Badanjak, br. 1147.
43. N. N. dom staraca 23. 7. 1999.
44. Zorka Maksimović, dom staraca 28. 7. 1999.
45. i jedan grob sa letvom, na kojoj nema natpisa

Šlivovo kod Gračanice

46. Živojin Simić, zaklan u svom selu Šlivovu od suseda Šiptara, 21. juna 1999, zajedno sa tri sledeća srodnika Simića iz Šlivova:
47. Dimitrije Simić
48. Trajan Simić
49. Živko Simić

Obilić

Dana 16. juna 1999. g. u selu Mazgitu kod Obilića kidnapovano je od strane Šiptara šest Srba, koji su zatim ubijeni, i tela im pronađena 19. 6. 1999. u selu Miloševu, i potom odneta u prištinsku bolnicu:

50. Pavlović Slobodan (47) iz Obilića, ubijen zajedno sa svojim sinom:
51. Pavlović Nenad (15)
52. Milenković Dimitrije (47) iz Obilića, i njegov sin:
53. Milenković Aleksandar (15)
54. Dimić Momcilo (33), iz Obilića, i
55. Prokić Dejan (19)
56. Todorović Predrag (33), iz Obilića, ubijen u Obiliću od bombe koju su na njega bacili Šiptari

Lipljan

57. Filipović Danijela (21), iz Donje Gušterice kod Lipljana, ubijena mecima u glavu od četiri Šiptara, ujutru 20. 7. 1999, u kolima koja je vozio muž joj Radojica, putem kroz Košutovo (Kosovska Mitrovica), ranjeno im i dete od 4 godine
58. Šimić Milan, iz sela Veliki Alas, ubijen 2. jula 1999.
59. Talić Mirko (70) i sa njim
60. Talić Javorka (65), izmasakrirani u Lipljanu od Šiptara
61. Dimić Vladan,
62. Dimić Dusan, i
63. Dimić Milovan
64. Dimić Mila iz sela Veliki Alas, ubijena u porodičnoj kući 2. 7. 1999.
65. Perić Milorad, otet 26. jula 1999. i pronađen mrtav
66. Maksimović Milan (65), umro na VMA u Beogradu, od posledica ranjavanja
67. Behljulji Zuho iz Lipljana, Goranac, zaklan 5. 7. 1999. od Šiptara na pijaci u Lipljanu (bio radnik TV Priština, verovatno snimao šiptarska nedela)
68. Stojanović Milena, ubijena na Vidovdan, 28. 6. 1999. u 22 casa i 40 minuta, kroz prozor u svojoj kući u Velikom Alasu
69. Ristić Tomislav iz sela Slovinja, ubijen 1. 7. 1999. u svojoj kući
70. Đukić Ana, iz sela Vrsevce, ubijena 19. 6. 1999.
71. Perencević Dragan iz Lipljana, ubijen 29. 6. 1999. od strane KFOR-a, pohitavši da pomogne svom bratu kome su Šiptari upali u stan i tukli ga
72. Dibrani N., (Rom, Ciganin), ubijen 19. 6. 1999.
73. Stanisić Zoran iz Slovinja, nestao 22. 6. 1999. i ubijen u okolini Slovinja od Šiptara
74. Vučić N., iz Donje Gušterice, ubijen pri povratku iz Kosova Polja

Staro Gracko

Šiptari ubili 14 Srba u zetvi pšenice, predveče 23. jula 1999. godine:

75. Janićijević Momčilo (1946), iz Starog Gracka, i sin mu
76. Janićijević M. Novica (1981), i brat mu
77. Janićijević Đ. Mile (1957)
78. Janićijević C. Slobodan (1965), iz Krajišta, izbegao u Staro Gracko
79. Cvejić J. Saša (1973), iz Krajišta, izbegao u Staro Gracko
80. Cvejić D. Ljubiša (1939), iz Velikog Alasa, izbegao u St. Gracko
81. Živić I. Radovan (1967) iz Starog Grackog, i njegov brat
82. Živić I. Jovica (1970)
83. Đekić M. Stanimir (1955), iz Velikog Alasa, izbegao u Staro Gracko
84. Đekić D. Božidar (1947), iz Starog Grackog
85. Odalović M. Andrija (1967), iz Starog Grackog
86. Tepsić M. Miodrag (1951), iz Starog Grackog
87. Jovanović C. Milovan (1969), iz Topličana, izbegao u Staro Gracko
88. Stojanović D. Nikola (1936), iz Krajišta, izbegao u Staro Gracko

Uroševac

89. Vujnović Nenad, otac i njegov sin
90. Vujnović Srđan
91. Đorđević Milorad i njegov brat
92. Đorđević Miloš, iz Donjeg Nerodimlja
93. Parlić Dimko, iz Donjeg Nerodimlja
94. Đokić Bogdan, iz Uroševca
95. Talić Mirko (70), iz Štimlja, i
96. Talić Jovanka (65), iz Štimlja, oboje ubijeni u svojoj kući oko 5. 7. 1999.
97. Tri nova groba, pre polovine avgusta 1999. na uroševačkom pravoslavnom groblju
98. (vidi broj 97)
99. (vidi broj 97)

Gnjilane

100. Jovanović Miroslav iz Gnjilana, ubijen između 18. i 27. jula 1999.
101. Mihajlović Jugoslav i
102. Stanojević Saša, iz sela Zerge, ubijeni između 18. i 27. jula 1999.
103. Zzivković Nebojša, iz sela Zerge ubijen između 18. i 27. juna 1999..
104. Karadžić Srećko, iz sela Partesa, ubijen između 18. i 27. jula 1999.
105. Mihajlović Ljubomir , zaklan u svom stanu, ul. Bojanina
106. Jevtić Slobodan iz sela Labljana, ubijen na putu prema Pasjanu
107. Antić Ivko, iz sela Ponesa, ubijen na svojoj njivi
108. Antić Jova, iz sela Ponesa, ubijen na svojoj njivi
109. Janković Zoran (14), ubijen na svojoj njivi
110. Simonović Blagoje, i
111. Simonović Vera, ul. Abdula Preševa br. 144, ubijeni od Šiptara
112. Savić Petar (56) iz sela Koretište, ubijen na mestu zvanom Rebar
113. Stojanović Božidar (50), iz sela Cernića, ubijen na livadi
114. Perić Živojin (66), iz sela Trnjicevce, ubijen u Gnjilanu
115. Dimić Momčilo, iz sela Pones, ubijen između 18. i 27. juna 1999.
116. Denić Čedomir, iz sela Pones, ubijen između 18. i 27. juna 1999.
117. Dimić Vlada (55), iz sela Staza, ubijen dok je čuvao stoku
118. Denić Vojislav (41), iz sela Paralova, i
119. Denić Branko (49), iz sela Paralova, ubijeni 27. 7. 1999. u oružanom napadu Šiptara na srpsku mahalu Strbici u selu Paralovu
120. Perić Rade, koji je bio kidnapovan i mučen, umro po puštanju od posledica batinjanja u bolnici KFOR-a
121. Stojanović Mile, iz sela Gornji Makres, ubijen prilikom napada Šiptara na to selo
122. Kostić Saša (181), iz sela Budrige, ubijen oko 8. 7. 1999. na putu prema selu Pasjane
123. Stojanović Sava, iz sela Labljana, ubijen od Šiptara oko 3. 7. 1999. g. koji su pucali na njega iz obližnje labljanske šume

Vitina

124. Mihajlović Stanojko (55), iz sela Novo Selo, ubijen od Šiptara vatrenim oruzjem 16. juna 1999. i nije sahranjen, jer se nije smelo otići po njegovo telo, za koje se dalje ne zna ništa
125. Rađenović Milorad (1951) iz sela Grmova, nađen je 18. juna 1999. mrtav pred ulaznim vratima crkve Svete Trojice u Grmovu (koja je kasnije, u nedelju 25. 7. 1999. minirana do temelja)
126. Vasiljković-Živković (Todora) Petar (1930), iz sela Žitinja, ubijen 12. jula 1999. dok je radio na svom imanju u Žitinju
127. Đorđević Saša (1975), iz sela Binac, ubijen 13. 7. 1999. iz vatrenog oružja dok je radio na svom imanju u selu Binač
128. Đorić Spasoje (1940), iz Žitinja, ubijen 16. 7. 1999. iz vatrenog oruzja u blizini džamije u Žitinju dok je vozio svoj traktor (žena ostala nepovređena), na očigled prisutnih Šiptara istog sela
129. Đorđević Zoran (1954) iz sela Mogile, ubijen 17. 7. 1999. iz vatrenog oružja dok je radio na svojoj njivi u tom selu
130. Bogdanović-Kojić Slavko (50), iz Vrbovca kod Vitine, ubijen 21. 7. 1999. dok je čuvao stoku na svom imanju istog sela
131. Stanković Vlastimir (1964), iz Žitinja, ubijen 27. 7. 1999. vatrenim oružjem od Šiptara u svojim kolima na ulazu u Žitinje iz pravca Klokota, i sa njim u istim kolima ubijena i
132. Aksić Milić (1961) iz Žitinja.
133. Pržić Velibor (1939), iz sela Mogila, ubijen 1. 8. 1999.. iz vatrenog oružja na svojoj njivi
134. Pešić Dragan (1960), iz s. Vitine, ubijen 4. 8. 1999. časova iz vatrenog oružja u svojoj kući od strane Šiptara, koji su tom prilikom u kući maltretirali i pretukli njegovu majku Stanicu
135. Stević Dobrivoje iz Vitine, ubijen iz vatrenog oružja 4. 8. 1999. u selu Dobrcani (Kosovska Kamenica), vozeći u koloni vozila u pravcu Bujanovca – pucali su naoruzani Šiptari, koji su i u istoj koloni ranili i Dragojević Zorana iz Vitine
136. Antić Veljko (55), iz Pozaranja, ubijen iz vatrenog oružja 14. 8. 1999. u Pozaranju, u svojoj kući, telo odneo KFOR u mrtvačnicu u Gnjilane
137. Radić Tihomir (1973), iz Klokota, ubijen 16. 8. 1999. pri minobacačkom napadu OVK na Klokot (iz pravca šiptarskog sela Radivojce), kada je ubijena i Spasić Silvana i još 6 Srba iz Klokota ranjeno
138. Spasić Silvana (1976), iz Klokota, ubijena 16. 8. 1999. pri minobacačkom napadu OVK na Klokot, kada je ubijen i Radić Tihomir i 6 Srba ranjeno

Novo Brdo

139. Jovanović Aleksandar (77) ubijen 21. juna 1999. u selu Bostane (mahala Čuljkovce), čuvajući stražu u selu
140. Vukas Mile (45), izbeglica iz Krajine, ubijen u noći 29/30. juna 1999. – njegovo telo su pripadnici OVK verovatno bacili u neku rudničku jamu ili zakopali na nepoznatom mestu.
141. Stojanović Stanko (55), iz sela Klobukar, 10. jula 1999. pretučen i obešen, pritom mu je stavljena balega u usta
142. Stojković Miloradka (36) iz sela Labljana, mentalno obolela, nađena kod ovaca maltretirana i silovana, sutradan, 11. jula 1999. umrla od preživljenog šoka
143. Stojanović Sava (60) iz Labljana, ranjen pri napadu na selo i od posledica ranjavanja umro
144. Živko N. (68) iz Paralova 10. jula 1999. nađen obešen ispred svoje kuce
145. Petrović Jovica, dete od 12 godina, sin Vlastimira i Verice, radnika iz Novog Brda, ubijen od Šiptara u šumi gde je slučajno otišao

Kosovska Kamenica

146. Simić (Srbe) Milivoje iz K. Kamenice, nađen je 19. juna 1999. izmasakriran (kastriran i odsečeno mu je levo uvo) kod trafo-stanice u Kamenici
147. Arsić (Novice) Nenad (1968) iz Kamenice ubijen je kod Robne kuće u Kamenici 19. 6. 1999, od strane Šiptara koji su ga strpali u kola i onda mu pucali u glavu
148. Vasić Novica (50) iz sela Oraovice, ubijen, ostalo mu troje dece
149. Stojanović (Srboljuba) Miodrag (28) iz sela Oraovice, ubijen, ostalo mu dvoje dece
150. Stanković Blagonja (70) iz sela Ljestar, ubijen je od Šiptara sekirom
151. Antić Negovan (33), i
152. Ilić Novica (38), kidnapovani 31. 7. 1999. kod benzinske pumpe u selu Koretinu, pronađeni mrtvi 2. 8. 1999.

Kosovska Mitrovica

153. Vasić Sava, i
154. Nikolić Saša (1968) iz Svinjara, ubijen 23. 6. 1999. na Bairu u Kosovskoj Mitrovici, u kolima koje je vozio sin Savin i koji je tesko ranjen

Gojbulja kod Vučitrna

155. Milovanović (Momcila) Mirko (1973), iz Gojbulje, ubijen 27. 7. 1999. idući svojim kolima iz Gojbulje na ulazu u Novo Selo (ispred Vučitrna), rafalom iz zasede kod jedne šiptarske kuće, i sa njim
156. Đorđević (Nikole) Miladin (1953), ubijen na isti nacin 27. 7. 1999.

Podujevo

157. Mirović Slobodan, ubijen 23. juna 1999.
158. Živković Sreten, iz sela Livadice
159. Lazović Dragojla (79) pronađena mrtva iza svoje kuće u selu Lužanima, kod Podujeva, 9. avgusta 1999.

Prizren

160. Pucković Bosiljka (60), nađena ubijena u svom stanu u naselju Ortakol u Prizrenu, oko 20. jula 1999.
161. Jovanović Krsta, i
162. Jovanović N., njegova žena, ubijeni u njihovom stanu, 26. 7. 1999.
163. Babarogić Čeda (95), i žena mu
164. Babarogić Olga (75), ubijeni 30. 7. 1999. od Šiptara u svojoj kući više Saborne crkve, (Čedi su razmrskali glavu, a Olga je izbodena nožem)
165. Nešić Jezdimir, iz Prizrena, i
166. Nešić Đurka, zaklani u svojoj kući u noći 12/13. 8. 1999.
167. Popović Ratko, ubijen u Prizrenu, pre 10. 8. 1999: žena mu Ljiljana ranjena
168. Mitić Stanislav (65), i
169. Mitić Jovanka (60), i
170. Jovanović Radovan (63), iz sela Mušutišta (Prizren), ubijeni i potom spaljeni u svojim kućama u tom selu, oko 20. juna 1999.
171. Krstić Rade, apotekar iz Prizrena
172. Stamenković Marica,
173. Filipović Panta,
174. Marčević N. (suprug Ljubomirke Marčević), i
175. Krstić N. (suprug Slobodanke Krstić), ubijeni u Prizrenu pre 2. 8. 1999.
176. Nedeljković Dragica iz Štrpca više Prizrena, ubijena u kolima iz snajpera na putu Bujanovac – Gnjilane
177. Talić Mirko (70), i
178. Talić Jovanka (65), iz Štrpca, masakrirani oko 5. 7. 1999.
179. Marković Stojadin (75), iz Prizrena, starac i žena mu
180. Marković Rada (75), nađeni ubijeni 20. 8. 1999. pucnjevima u glavu u Prizrenu
181. U selu Dojnice, iznad Prizrena, gde su živeli Srbi, a koje je spaljeno od Šiptara 24. jula 1999.. vojnici KFOR-a su, pri pri obilasku sela (na zahtev Episkopa Artemija), pronašli pet leševa, svakako Srba
182. Vidi br. 181.
183. Vidi br. 181.
184. Vidi br. 181.
185. Vidi br. 181.

Orahovac i Velika Hoča

186. Grković Panta (63) iz Orahovca, ubijen u Orahovcu; sa njim zajedno pronađena 3 izmasakrirana tela na istom mestu, teško ih je bilo identifikovati; pretpostavlja se da su to Srbi izbeglice iz Velike Hoče:
187. Bigović Nikola i
188. Velimirović Mihajlo, i
189. Bulić Budimir
190. N. N, izbeglica Krajišnik, ubijen u Orahovcu

Klina

191. Radojica (70), i
192. Radivoje (70), i
193. Jovana Vidić, rođena Dončić, iz Klinavca (Klina), ubijeni u Klini oko 20.6.99.
194. Pešić Živko (70) iz Kline, nestao 18.6.99. i najverovatnije ubijen
195. Vesić Gligorije (89) iz sela Drsnik kod Kline, ubijen 24.6.99, sahranjen od rimokatolika u srpskom groblju
196. Žuvić Mirko (45) iz sela Berkovo kod Kline, ubijen 19.6.99. od Šiptara kod svoje kuće i sahranjen u štali po njihovom naređenju od Blagoja Banjca i Vojislava Vučkovića (posle izbeglih), kasnije prenet i sahranjen na svom imanju od monaha Davida (Perovića)
197. Milovanović Radoslav (oko 70), iz sela Opraske (Kos, kod Kline), sahranjen na svom imanju, od monaha Davida (Perović) 15.7.99.
198. Banjac Zdravko (oko 70), duševni bolesnik, iz sela Berkovo, ubijen ili umro od gladi
199. Šutić Vučko (68), iz sela Stupelj kod Kline, i žena mu
200. Šutić Dostana, nestali, najverovatnije ubijeni
201. Lalić Vojislav (65), iz sela Stupelj kod Kline, i žena mu
202. Lalić Jelena, nestali, najverovatnije ubijeni
203. Lalić Miroslava (80) i sin joj
204. Lalić Ljubomir (60), i njegova žena mu
205. Lalić Milijana (60), svi nestali, najverovatnije ubijeni
206. Marušić Živko (65), iz sela Stupelj kod Kline, i žena mu
207. Marušić Cveta, oboje nestali, najverovatnije ubijeni
208. Marušić Milica (65) iz s. Stupelj kod Kline, kuća im zapaljena 29. juna. 99. uveče i najverovatnije ubijena ili izgorela (u kući josz bili: dever joj Živko, žena mu Cveta, i njihova prija Dostana Šutić)

Istok

209. Radivoje Đurić i
210. Petar Đurić i
211. Mihajlo Vulić, nađeni mrtvi 27.7.99. kod džamije u Istoku
212. Kovačević Damjan (1940), iz sela Banje kod Rudnika (između Srbice i Istoka) ubijen rafalom od Šiptara ujutro 21.8.1999. dok je čuvao svoju stoku iznad sela; sa njim je ranjen i Kovačević Milisav (1939) iz istog sela

Peć i okolina

213. Novaković Olga (55), inženjer iz Peći, zaklana je 25. jula 99. u Vitoluci kod Peći, dojke su joj odsečene a srce izvađeno, italijanski KFOR je u manastir Pećku Patrijaršiju doneo leš
214. Chirković Radoslava (54) i
215. Chirković Bosiljka (76) silovane i ubijene, sahranjene kod lipe
216. Gašić Marko, masakriran i bačen na svoje imanje
217. Dašić Radoslav (45), iz sela Rudice, o njemu se ništa ne zna, najverovatnije da je ubijen oko 19.6.99. (kod sela Rudice, kraj Belog Drima, deca rimokatolika Šiptara videla su 2 leša nepoznatih, moguće da je jedan od njih ovaj čovek)
218. Kizić Dragiša iz Donjeg Petrića, ubijen oko 17.7.99. kada je otišao da poseti svoju kuću u selu
219. Vulević Branko (61) iz s. Glavicice, nađen masakriran i u raspadanju
220. Ralević Sreten
221. Ralević Miloš iz Vitomirice, ubijen od Šiptara sekirom
222. Janković Nebojša, iz Peći, zaklan
223. Leković Milenko, iz Peći, zaklan
224. Leković Milivoje, iz Peći
225. Živković Sreten, iz Peći
226. Javlinović Božana (80), iz sela Drenovac kod Peći, i njen sin
227. Javlinović Vojislav (55), nestali, najverovatnije ubijeni
228. U selu Belo Polje 3 osobe ubijene oko 21.6.99.
229. (vidi broj 228)
230. (vidi broj 228)
231. U kući Kojića, u Peci, ubijeno je 10 Srba:
232. vidi broj 231
233. vidi broj 231
234. vidi broj 231
235. vidi broj 231
236. vidi broj 231
237. vidi broj 231
238. vidi broj 231
239. vidi broj 231
240. vidi broj 231
241. Takođe su u Peći spaljena 2 Srbina
242. vidi broj 241.
243. U selu Goraždevcu je do 4. jula 1999. ubijeno jos 20 Srba:
244. vidi broj 243.
245. vidi broj 243.
246. vidi broj 243.
247. vidi broj 243.
248. vidi broj 243.
249. vidi broj 243.
250. vidi broj 243.
251. vidi broj 243.
252. vidi broj 243.
253. vidi broj 243.
254. vidi broj 243.
255. vidi broj 243.
256. vidi broj 243.
257. vidi broj 243.
258. vidi broj 243.
259. vidi broj 243.
260. vidi broj 243.
261. vidi broj 243.
262. vidi broj 243.
263. Još su ubijeni: Ristić Tomislav
264. Tošić Marko
265. Rosić Hamza

Spisak ubijenih Srba na Kosovu i Metohiji nije potpun, ni završen.

izvor: http://www.arhiva.srbija.sr.gov.yu/vesti/1999-09/17/15271.html

+++

16:28
VUKOLIĆ: DOZVOLjENI SKUPOVI KOJI NE PODSTIČU NASILjE

BEOGRAD – U Beogradu su dozvoljeni svi skupovi osim onih za koje se proceni da njihovi organizatori podstiču nasilje i narušavanje javnog reda, izjavio je danas načelnik Uprave beogradske policije Slobodan Vukolić.

Kako je Vukolić rekao agenciji Beta, policija će, kada je reč o dozvolama za održavanje javnih skupova, reagovati u skladu s bezbednosnim procenama i Zakonom o okupljanju građana.

„U pogledu dozvola za održavanje skupova ne menja se ništa, sve je regulisano Zakonom o okupljanju građana. Tu su nedvosmisleno određene obaveze organizatora koje treba da ispuni prilikom podnošenja prijava za održavanje skupa”, naveo je Vukolić.

On je podsetio da organizatori skupova „u mestu” okupljanje treba da prijave najmanje 48 sati pre održavanja, dok je taj rok za skupove „u pokretu” pet dana pre datuma održavanja.

Vukolić je dodao da se u Beogradu organizatorima skupova preporučuje Ušće kao mesto za okupljanje, jer to najmanje utiče na saobraćajne gužve u gradu, a policiji omogućava najlakše delovanje.

On je naveo da će u skladu s nalogom Ministarstva unutrašnjih poslova na beogradskim ulicama ubuduće biti više policajaca, kako bi se sprečilo nasilje, i ostale kriminalne aktivnosti.

Vukolić je istakao da policija nakon incidenata i učestalog nasilja na beogradskim ulicama deluje preventivno, kako bi uočila grupe koje mogu da izazovu nasilje i sprečila održavanje nenajavljenih skupova.

„U narednom periodu, s obzirom na ove tragične događaje, mi ćemo intenzivirati rad na preventivnom delovanju. Delovaćemo pre, za vreme i nakon utakmica., poručio je načelnik Uprave beogradske policije Slobodan Vukolić.

Beta, 01.10.2009

+++

Čuvar trona Ustava ili…
O zabrani rada udruženja građana, političkih stranaka i sindikalnih organizacija

Republički javni tužilac podneo je u petak 25. septembra predlog Ustavnom sudu za zabranu organizacija ,,Otačastveni pokret Obraz” i ,,1389

Sa stanovišta ustavnog prava, trebalo bi ukazati na sledeće. Prvo, isključivo je Ustavni sud nadležan za odlučivanje o zabrani rada udruženja.

Drugo, takvu nadležnost imaju pojedini (ne svi) ustavni sudovi u Evropi.

Treće, uporedna iskustva ustavnih sudova pokazuju da institut zabrane organizacija nosi sobom izvesne opasnosti. I jaki ustavni sudovi retko se upuštaju u odlučivanje o ovim pitanjima. Savezni ustavni sud Nemačke učinio je to dva puta, kada je zabranio Neonacističku partiju (1952) i Komunističku partiju (1956). Ima i suprotnih primera. Odluka Ustavnog suda Turske da zabrani Islamističku partiju (2001) dovela je do spora pred Evropskim sudom za ljudska prava zbog povrede slobode udruživanja garantovane Evropskom konvencijom.

Četvrto, ističe se da razlozi za zabranu rada udruženja predviđeni Ustavom Srbije nisu dovoljno određeni (,,Ustavni sud može zabraniti samo ono udruženje čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje”). I u drugim evropskim ustavima koji uređuju ovaj institut razlozi su slično formulisani.

Peto, sporovi o zabrani rada udruženja su osobeni. To je imao u vidu i zakonodavac. Postupak pred Ustavnim sudom pokreće se na predlog vlade, republičkog javnog tužioca ili organa nadležnog za upis u registar političkih stranaka, sindikalnih organizacija, udruženja građana ili verskih zajednica (sužen krug ovlašćenih predlagača). U predlogu se navode razlozi i dokazi zbog kojih se traži zabrana rada udruženja. U ovom postupku javna rasprava mora se održati. Javna rasprava održava se obavezno samo još u postupku ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti (postoje odstupanja) i u izbornim sporovima. Kad Ustavni sud zabrani rad organizacije, ta organizacija briše se iz odgovarajućeg registra danom dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu.

Iz svega ovoga proizlazi da treba imati poverenje u Ustavni sud kada bude odlučivao o predlogu republičkog javnog tužioca. Ne bi trebalo insistirati na hitnosti postupka već na temeljnom sprovođenju prethodnog postupka i kvalitetnoj javnoj raspravi da bi se donela valjana odluka.

I da nam ne zamere sudije, ali Ustavni sud nema autoritet institucije nezavisne od političkih vlasti, institucije prvog ranga u ustavnom sistemu. Autoritet se ne dobija automatski, po sili Ustava ili protokom vremena; on se stiče pravnim i intelektualnim bravurama, hrabrošću u borbi protiv spoljnih pritisaka i bogatom sudskom praksom. Ustavni sud ne treba da ,,služi” ni političkim vlastima, ni javnom mnjenju nego Ustavu. Priliku da odlučuje po meri Ustava, a ne po ukusu političkih aktera ili javnosti, imaće upravo povodom odnosnog predloga republičkog javnog tužioca. Ostaje da se vidi da li će Ustavni sud biti čuvar trona Ustava ili čuvar Ustava pod tronom političara.

docent na Pravnom fakultetu BU

Vladan Petrov
[objavljeno: 02/10/2009] POLITIKA -ONLINE

+++

Ksosovska Kamenica: Milivoje Đorđević pronađen mrtav kraj puta
01.10.2009 10:02

Sedamdesetpetogodišnji Milivoje Đorđević pronađen je sinoć mrtav na skretanju sa glavnog puta za selo Donje Korminjane, saznaje KIM radio. Portparol KPS policije za ovaj region Ismet Hašani u izjavi za KIM radio je kazao da je telo prevezeno za Prištinu gde će se na odeljenju sudske medicine izvršiti obdukcija.

“Prema prvim saznanjima radi se o prirodnoj smrti, ali kako bi bili sigurni u to, moramo sačekati obdukcioni nalaz”, kazao je Hašani.

On je dodao da na telu pokojnog Đorđevića nisu vidljivi tragovi nasilja. “Prema uviđaju koji je izvršen na licu mesta i prema nalazu doktora iz seoske ambulante i ambulante u Kosovskoj Kamenici nema tragova nasilja. U predelu glave ima malo krvi, ali pretpostavlja se da je do toga došlo prilikom pada, jer je mesto gde je pao prekriveno kamenjem”, kaže Hašani. Prema njegovim rečima na mestu gde je Đorđević pronađen uviđaj su izvršile regionalna i forenzičarska ekipa KPS-a, javni tužilac iz Gnjilana i Euleks tužilac. Predsednik opštine Kosovska Kamenica Boban Jevtić izjavio je KIM radiju da je pokojni Đorđević živeo u Beogradu, ali da je pre par dana došao u posetu rođacima. On kaže da je Đorđević jutros krenuo za Beograd i da je na toj raskrsnici čekao prevoz.

izvor: KIM radio

+++

Život pred nišanima

Pod kontrolom najrazvijenijih zemalja današnje zapadne civilizacije, Kosovo i Metohija je i dalje u stanju straha, terora, napada, etničkog čišćenja

Rezolucija UN 1244 obavezala je još juna 1999. godine međunarodne snage bezbednosti da ostvaruju zajednički život, bezbednost i toleranciju na Kosovu i Metohiji. Posle skoro pet godina, međunarodne snage nisu mnogo učinile na sređivanju stanja u Pokrajini. Nije ostvaren ni minimum onoga što je zapisano u ovim obavezujućim dokumentima.

Desilo se sasvim suprotno. Pod kontrolom najrazvijenijih zemalja današnje zapadne civilizacije, Kosovo i Metohija je i dalje u stanju straha, terora, napada, etničkog čišćenja. Za sve one koji nisu albanskog porekla, ni posle toliko vremena nema slobode kretanja, nema mira ni u njihovim domovima, nema sigurnosti ni za goli život.

Da ne govorimo o spaljenim kućama, uništenim srpskim selima, srušenim i oskrnavljenim crkvama, o hiljadama uzurpiranih stanova, o njivama u koje njihovi vlasnici ne smeju ni da pomisle da uđu. O odlasku đaka u školu pod pratnjom… Početni haos koji je zahvatio Kosovo i Metohiju dolaskom Kfora i Unmika se, na prvi pogled, stišao, ali ne zato što se situacija sređivala, već zato što se preko 250.000 Srba i drugog nealbanskog stanovništva iselilo. Oni koji su ostali na svojim ognjištima, koji nisu imali kuda, žive u veoma teškim uslovima, boreći se za goli život i opstanak.

Crna statistika

Od dolaska Kfora i Unmika, 10. juna 1999. do druge polovine 2003. godine, prema podacima MUP-a Srbije, albanski teroristi izveli su 6.535 napada. Ubijeno je 1.201 lice, ranjeno 1.328, a oteto 1.146 osoba. Ova užasna statistika govori da je od ukupnog broja napada 6.468 izvršeno na civile (5.932 na Srbe i Crnogorce, 201 na Albance i 335 na pripadnike ostalih nacionalnih manjina), 57 na pripadnike MUP-a i 10 na vojnike.

U tim napadima ubijena su 1.173 civila (991 Srbin i Crnogorac, Albanaca 109 i 73 pripadnika ostalih nacionalnosti), zatim 24 policajca i četiri vojnika. Od navedenog broja otetih civila, 960 su Srbi i Crnogorci, 73 Albanci i 74 pripadnici ostalih nacionalnih manjina. Nepoznata je sudbina 846 otetih civila, 160 je ubijeno, 12 je pobeglo, a 89 civila je pušteno na slobodu. Sudbina 15 otetih policajaca je takođe nepoznata. Ubijeno je šest otetih policajaca, šest je pušteno na slobodu, dok su dva pripadnika MUP-a uspela da pobegnu albanskim teroristima.

Utisak nemoći nameće pitanje da li je moguće nešto konkretno učiniti da se nedužno stanovništvo na Kosovu i Metohiji zaštiti?

Za poslednje mučko ubistvo dvoje Srba kod Lipljana, Milijane Marković (24) iz Starog Gackog i Zlatomira Kostića (36) iz Kosova Polja, sumnja se da su počinili albanski teroristi, kao i letošnji napad na decu u Goraždevcu, kada su dva dečaka, Ivan Jovović i Panta Dakić, mučki ubijeni dok su se kupali u reci.

Zla sudbina zadesila je negde u isto vreme i porodicu Stolić, kada su troje ljudi, samo zato što su Srbi, ubijeni u svojoj kući u Obiliću. Tragedija četrnaest žetelaca iz Starog Grackog ubijenih na njivi, dok su obavljali uobičajene poljske radove, ostala je samo zapisana u statistici, a tuga i bol ljudi koji su izgubili u toj tragediji svoje najmilije, nisu ni do danas ublaženi činjenicom da se sazna ko je počinio zločin. Svi ovi napadi teško optužuju i Kfor i Unmik policiju koji nisu adekvatno reagovali na, može se reći, sinhronizovane napade na srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji. Analitičari i dalje prognoziraju da će se nasilje na Kosmetu nastaviti, ako ne i da će eskalirati.

Šef Koordinacionog centra Nebojša Čović je više puta naglasio da je poslednjih godina došao do izražaja plan jednog broja Albanaca koji su odlučni u nameri da proteraju sve Srbe, obeshrabre sve izbeglice i interno raseljena lica koja žele da se vrate u svoje domove i završe etničko čišćenje. Ubijanje nedužnih civila jasna je poruka svim Srbima na Kosovu i Metohiji da nisu mogući pomirenje i multietničko društvo, kao što je zapisano u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.

Pregovori

Sinhronizovane akcije albanskih terorista, eskalacija nasilja, ubistva, ranjavanja predstavljaju, naravno, i jasno upozorenje specijalnom predstavniku generalnog sekretara UN da će svaka njihova odluka koja nije u skladu sa očekivanjima albanskih terorista rezultirati novim nasiljem i destabilizacijom ukupnih prilika na Kosovu i Metohiji. Zato i paradoksalno zvuči preporuka međunarodne zajednice da Srbi, iz bezbednosnih razloga, ne mogu kolektivno da se vrate, već taj povratak mora da bude pojedinačan, ili što manje upadljiv za Albance.To zaista deluje smešno i krajnje cinično kada se zna da bi za da takav „nevidljiv“ povratak trebalo oko sto godina.

Činjenica je da se svaki teroristički akt, naročito ubistva, od strane Unmik policije zataškavaju i prikrivaju. Setimo se samo objavljenog saopštenja da su povodom ubistva i ranjavanja dece u Goraždevcu uhvaćena tri Albanca, ali i da je istog dana stigao demanti da se radi samo o licima kod kojih je nađeno oružje i da se istraga i dalje vodi. Ni do danas akteri ovog zločina nisu otkriveni. Onda usledi neki novi napad ili zločin i onaj prethodni ode u drugi plan. I tako iz dana u dan, iz godine u godinu, ubice staraca, dece na kupanju, stradalih u autobusu se amnestiraju. U vezi sa navedenim, opravdane su poruke šefa Koordinacionog centra Nebojše Čovića da misija UN sa Harijem Holkerijem na čelu mora da učini ono što nisu uradili njegovi prethodnici ili da prizna poraz.

Guljšen Reufi-Prlinčević