logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Свет, Друштво    Аутор: новинарство    482 пута прочитано    Датум: 20.09.2009    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Odavde vas potapamoReč je o stanju poraza u kome srpska država živi već skoro dve decenije. Procenjuje se da u svetu živi negde oko 650 miliona homoseksualaca.

+++

Samo u NR Kini ima ih, tvrde, oko 180 miliona. U proseku, 10% stanovništva planete. Pretpostavlja se da je udeo “gej” populacije čak i veći u krajevima gde je kultura represivna. Tako je, kažu, u Izraelu, Poljskoj, latinoameričkim državama, Saudijskoj Arabiji, u Crnoj Gori…

Živimo u modernom svetu. Naš svet se klanja slobodi. U našem svetu homoseksualci uživaju slobodu opredeljenja. Tokom ove godine otvoreno je pitanje ravnopravnosti građana naše države. U parlamentu je o tome oštro debatovano. Mnogi su raspravu u kojoj se među šampionima ravnopravnosti homoseksualaca našao i jedan pomoćnik ministra razumeli kao prvi korak, posle čega bi kao legitimno bilo postavljeno pitanje legalizacije brakova među građanima istog pola, a zatim, pošto Srbija nikada nije bila poslednja a ni osrednja (kad je reč o dobru i zlu, bez razlike) i njihovog potpuno kontroverznog prava da usvajaju decu.

“Parada ponosa” u Beogradu, međutim, ima još jednu dimenziju o kojoj niko ne govori, ali se ona podrazumeva. Reč je o stanju poraza u kome srpska država živi već skoro dve decenije. “Gej parada” je, verovatno bez želje velike većine homoseksualaca koji žive u Srbiji, već duže vremena oružje u rukama ekstremista sa oba pola naše političke i uopšte javne scene, a pre svega tog poluokupacionog, autošovinističkog establišmenta koji lišen značajnije podrške naroda ima izvanredan uticaj u našoj politici, podstican je od izvesnih krugova SAD i EU i dominira našom javnošću.

Model njihovog delovanja je sledeći: podrže “Paradu ponosa” 2001, ne pojave se na njoj, a policija se na lice mesta dovuče u simboličnom broju. Naravno, kada su okupljeni navijači i razni huligani isprebijali i razjurili okupljene, pri čemu je jedan policajac ostao bez oka, onda su se svi ti političari i intelektualci zajedno, uključujući jednog od potpredsednika vlade koji je pre parade zdušno na rečima podržavao homoseksualce, zgražavali i grdili “zaostalu, podlu, nelustriranu” i kakvu sve ne Srbiju. Dakle, pitanje prava homoseksualaca jedan je od elemenata tihog rata protiv naroda i države kojima pripadaju.

Koliko je našim velikim evropejcima, najvećim reformistima i dokazanim autošovinistima zaista stalo do homoseksualca najbolje svedoči ponašanje LDP-a 2006. u vreme donošenja Mitrovdanskog ustava. Tada su propustili da u kratkotrajnoj raspravi koja je prethodila usvajanju ustava podrže zahteve udruženja homoseksualaca za izmenu pojedinih članova Ustava. Bližili su se izbori, pa je zalaganje za nepopularne ciljeve moglo da ugrozi ulazak partije u parlament.

U Srbiji homoseksualci ne stoje dobro. Iako naš narod nije i suviše religiozan, ova populacija je omalovažena i odbačena. Možda je ovakav stav i doprineo bujanju ekstremizma među organizovanim homoseksualcima. Vezivanje organizovanih homoseksualaca za udruženja i partije koje se bore protiv prava srpskog naroda i pojedinih legitimnih i međunarodno afirmisanih interesa Republike Srbije nikako ne može doprineti zaštiti slobode na seksualno opredeljenje.

Ipak, koliko god često smišljeni kao provokacija (pošto vođe udruženja homoseksualca svakako ne pomažu onima koje navodno predstavljaju kada se javno izruguju istoriji i tradiciji Srbije, podsmevaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi ili arbitriraju na političkoj sceni), “Parada ponosa” ili neke druge slične aktivnosti ne bi trebalo da budu povod za nekakvo organizovano suprotstavljanje građana različitog političkog ili seksualnog opredeljenja. Prava manjina, uključujući i seksualne, nikako ne treba da budu rešavana na ulici. To može samo loše da govori o našoj državi i njenim ustanovama. Naravno da će crkva da osudi homoseksualizam: koliko mi je poznato, svaka bi tako učinila (osim, možda, Anglikanske crkve). Međutim, ako neko želi da Srbiju upodobi idealima njene crkve, mislim da bi trebalo da počne da suzbija lopovluk, iskorenjuje ubistva ili da utemeljuje opšte poštovanje porodice i starijih.

Konačno, naši problemi, koliko god veliki bili, nisu ni prava homoseksualca u svetu, baš kao ni uloga NATO-a u Evropi ili borba protiv globalizacije. Mi smo mali narod i siromašna država; sebi ne smemo da priuštimo nove greške. Nas treba da zanima zašto smo prezaduženi, koji su razlozi državne nebrige za najmlađu generaciju naših građana, zašto je Srbija u ropstvu monopola i kartela, zašto nam rasparčavanje države pakuju u regionalizaciju, šta će država da učini kako bi zaštitila Republiku Srpsku ili zaustavila agoniju našeg naroda na Kosovu i Metohiji…

Kad je reč o drugim “svetskim” pitanjima, postoje države konzervativnije od naše koje su članice EU – recimo Poljska, Španija i Grčka koje nikada ne bi postavile pitanje da li im je “gej parada” potrebna. Nisu je ove države ni organizovale, pa se takvo pitanje i ne postavlja. Dobru državu treba da zanima iznad svega šta bi moglo da koristi, a šta da šteti interesu njenog naroda.

PIŠE: Čedomir ANTIĆ, VESTI, 20.09.2009





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo