Вести

Vreme koje sam odvojio za čitanje ovog podužeg teksta, ne smatram izgubljenim, jer sam upotpunio svoje dosadašnje znanje o Crnogorcu i Srbinu Amfilohiju Radoviću.

Svetosavac Petar Milinković, Novi Beograd, 14.09.2009

+++

Čitajući ovaj dugačak tekst ili članak, istovremeno sam izdvajao Amfilohijeve „bisere“, koje je izrekao jos kao mlad doktor i profesor nasega Pravoslavnog fakulteta u Beogradu i novoizabrani banatski vladika, i te svoje radove ovekovečio u ovde navedenoj knjigi. Danas, kada taj isti Amfiohije svim silama juriša, ne birajuci mnogo sredstva, da osvoji patrijarsijski presto u Beogradu, verujem da se i sam Amfilohije „kaje“ i „ujeda za jezik“ za ove svoje pojedine izjave, koje sam nize naveo, ili kako bi nas Narod rekao „sada sam sebi skače u stomak“. Na taj nacin, mozda cu pomoci ostalim posetiocima Novinara.de, da ustede svoje vreme i ne citaju ovaj dugacak tekst, vec samo ove Amfilohijeve „bisere“, uz pomoc kojih je sebe najbolje predstavio, sam sebe najbolje naslikao…

Ah, ta pusta pohlepa za blindiranim dzipovima, skupocenim limuzinama, stalnim putovanjima, vlascu i bogatstvom?!

Negde je neko rekao:

„Svaki covek ono sto bas mnogo kritikuje, svesno ili nesvesno jednog dana se sa tim sto kritikuje i sam poistoveti , i sve to sto je nekad kritikovao – i sam počne da radi!“ – Da li je to možda i Amfilohijev sindrom?!

Svetosavac Petar Milinković, Novi Beograd

+++

„Biseri“ Arhiepiskopa i Mitropolita Amfilohija Radovica:

„Pravoslavna crkva, po svom duhu, nije vlastodržačka…

Što svakako ne znači da ću nekoga da gledam kao božanstvo – znam da svaka vlast u sebi ima nečeg demonskog i da kvari najbolje ljude, a kamoli one koji nijesu dovoljno zreli. Vlast je đavolja stvar…

– Kakva pravna država? Zar je ovo pravna država? Ova država počina na nasilju od početka: „Zakon mu je što mu srce žudi, što ne žudi u Kuran ne piše!“ Na onom načelu počiva naša država!

Dečani, Gračanica i Pećka patrijaršija nijesu samo putokaz mom duhovnom sazrijevanju, one su to za svakog čovjeka koji dolazi bilo otkud.
Lično se čudim, da u trenutku u kome su ugroženi vitalni interesi srpskog naroda, koji je hrišćanski narod, da naša braća Hrvati i Slovenci, koji su takođe pripadnici iste hrišćanske civilizacije, nastoje da se tako ponašaju kao da nemamo nikakve srodnosti. Kao da u ovom momentu Hrvate i Slovence privlači više neki drukčiji model života, istočnjački i islamski, od ovog koji im je bliži.

Sve smo to sami iskusili. I što sam stariji, sve su mi milje i bliskije, svakom Crnogorcu znane Njegoševe riječi: „Smiješna su svojstva ove zemlje!“

– Oprostite, maloprije ste još bili Srbin, a sada ste, najednom Crnogorac?
– Čekajte – iz kojeg ste kraja? Iz Beograda, Ljubljane? E, onaj što koji je iz Ljubljane kaže da je Ljubljančanin. A kad kažem da sam Crnogorac to znači da pripadam kraju kao takvom. Jedno je pripadati pokrajini i po njoj se nazivati, a drugo je pripadaš narodu.

– Otkrili smo bezbroj podjela i rascjepa. Kako s tim stoje stvari u SPC? Ima li frakcija?
– A, s tim je najteže, to je živa muka.

– Ovih dana mnoge je prijatno iznenadila vijest da su na put, među narod, krenule i kosti cara Lazara. je li to neka zamena za štafetu?
– Štafeta mladosti je bila nova ideologija s prastarim korijenima. Ono što se radilo u čast Jupitera, Avgusta, rimskog Cezara, kod nas je kopirano u vidu „štafete“.

Neko može poštovanje te i takve ljubavi da nazove štafetom, može da je naziva kako mu drago. Ali, po mom dubokom, uvjerenju, to je jedina zdrava i jedina prava „štafeta“, bar za istinske ljude i narode. Ali, to je nešto drugo, to je cinizam, ta i tolika vaša neosjetljivost i nerazumijevanje za ono što nam je najsvetije. Ako ne poštuješ ono što je meni najsvetlije, više nemamo o čemu da razgovaramo.

(„Mladina“, oktobra 1988.)

Odlomak iz knjige: Amfilohije Radović, Mitropolit Crnogorsko-Primorski
Vraćanje duše u čistotu – Besjede, razgovori, pogledi
izvor: mitropolija.cg.yu