SPC je izbacila iz svog zvaničnog Kalendara 700.000 Jasenovačkih mučenika i novomučenika, tako da sada u Nedelju pod 13. septembrom, odnosno 31.avgustom po pravoslavnom kalendaru, ne može,
za novinar.de, prof. u penziji M.Kraljević, Kruševac, Srbija, 14.09.2009
+++
NITI OSEĆA POTREBU, da služi Parastos (npr. u Spomen-Hramu Sv.SAVE na Vračaru u Beogradu).
Za vreme „komunističkog patrijarha Germana“ decenijama je taj Praznik Sv. 700.000 Jasenovačkih Novomučenika bio u Kalendaru SPCrkve, što čitav Srpski narod to može da potvrdi!
Sada, za vreme Patrijarha Pavla i njegovih „vrlih zamjenika, saradnika“, posle posete Vatikanu i papi rimskom, ODJEDNOM JE TAJ PRAZNIK IZBRISAN („Greška napravljena u štampariji“ kaže negde Amfilohije), jer njihovoj „zapadnoj hrišćanskoj braći“, papi rimskom i ostalima, taj broj 700.000 „bode u oči“.
Donese Amfilohije 100.000 američkih dolara od pape u Beograd, „kao pomoć sestrinskoj crkvi“, ali je uslov, izgleda, bio da se ta brojka izbaci iz Kalendara SPCrkve. Taj isti papa rimski skoro istovremeno je izjavio da „postoji samo jedna prava crkva, Rimska crkva, a sve ostale crkve nisu crkve, nego neke verske organizacije“.
Da li to znaju Amfilohije, predsednik Sinoda i Sinodalac Dr Irinej Bulović?! Mogu sutra da, pod zakletvom kao Sv.Petar, da mirne savesti kažu da to čuju prvi put. I starih i savremenih kameleona uvek je bilo i biće ih…
Taj Parastos Sv.Jasenovačkim Novomučenicima, se služio jedino u Australiji u „raskolničkom“ manastiru Novi Kalenić kod Kambere, koji decenijama neguje tu tradiciju. (Pogledaj: http://www.novinar.de/2009/09/08/sluzba-i-moleban-za-700000-jasenovackih-novomucenika.html).
SPC Sinod je njima u Australiji, izuzetno odobrio pre neku godinu da u svoj kalendar unesu 700.000 Jasenovačkih novomučenika. Zar to nije žalosno, jedna smo tobož Crkva, a 13. septembra Amfilohije ne sluzi njima Parastos u Beogradu, a Srbi Australije – bivši „raskolnici“ im služe i proslavljaju ih?!
Kako čitamo na sajtu SPCrkve, AEM Amfolohije je 13. septembra u Spomen-Hramu Sv.Save uručio i orden Sv.Save zaslužnima…a Jasenovački mučenici mu nisu zaslužni niti ga interesuju.
U poslednje vreme – uručivanje ordenja u SPC postalo je vrlo unosno zanimanje, važnije izgleda po Amfilohiju od svega danas, ah da..važno je i besomučno napadanje na Kosovskog velikomučenika Artemija Radosavljevića, na „raskolničkog“ vladiku Damaskina Davidovica (već danima jedno pismo iz Australije protiv Damaskina nalazi se stalno na prvoj, udarnoj strani zvaničnog web-sajta SPCrkve)… Na te zaslužne episkope vrši se ovih dana jedan orkestrirani napad „iz svih oružja i orudja“, sa svih strana, bez stida, milosti, ljubavi…
A kada su novinari na praznik Usekovanja Glave Sv.Jovana Krstitelja otišli u Patrijarsiju, rekli su im tamo:
„Danas je praznik, postan dan, mi danas ne radimo niti dajemo bilo kakve izjave o Artemiju“.
Poste „sveti oci“ a vladiku Artemija grizu li grizu… svakodnevno ga urnišu, kažu „ne saradjujemo sa državom“, a sada su podgovorili novinare da iznesu u javnost koliku platu ima mučenik-vladika Artemije, koju je tobož „sam sebi odredio“, a onda još… „država godinama Artemija i njegovu (samo njegovu eparhiju?!) dosta dotira godišnje“…
Za sinodalca Dr Irineja Bulovica, nikako da pročitamo da je negde služio u svojoj eparhiji, posetio neku crkvu i manastir… kao što to radi svake nedelje, praznika, i običnog dana vladika Dr Artemije?! Bulovic se pretvorio u birokratu i bezdušnog napadača i neprijatelja protiv mučenika Kosovskod Dr Artemija ?! Nekad su tobož bili zajedno „Justinovci“ po velikom duhovnom gorostasu Prepodobnom Avi Justinu Popovicu, a sada, kako se na delu pokazuje… jedini pravi JUSTINOVAC je samo vladika Dr ARTEMIJE Radosavljevic, Leličanin i zemljak Sv.Nikolaja Srpskog(Velimirovica), a ostala trojica, otpali.. izneverili svog „duhovnog Oca i Ucitelja“ u svakom pogledu…
——–
prof. u penziji M.Kraljević, Kruševac, Srbija, 14.09.2009
У горе објављеном чланку од 14.9.2009. године, аутора проф. М. Краљевића, изнесено је низ неистина. Са тенденциом да покаже како је Српска Православна Црква (СПЦ) направила компромис са Римокатоличком црквом и то тргујући крвљу Новомученика Српских из Јасеновца, аутор текста износи читав низ исконструисаних ‘чињеница’. У овом коментару ћу се осврнути на само неке од њих.
Прво, СПЦ никада није установила датум празника Новомученика Српски (преглед црквених календара од 1972. до 2010.), већ је он прослављан у различитим епархијама различитог датума. На примјер, епархија аустралијско-новозеландска га прославља 13. септембра, а епархија славонска, у којој се између осталог и налази Јасеновац, га прославља у прву недјељу након Велике Госпојине, што значи да је празник покретан, односно да нема сталног датума.
Друго, у СПЦ нема раскола. Они су ријешени доласком на патријаршијски трон блаженопочившег патријарха Павла.
Треће, управо је тај ‘комунистички патријарх Герман’ водио и добио борбу са комунистичким властима за обнову храма у Јасеновцу (13. септембар 1984.), чиме је и почела обнова, деценијама гаженог идентитета Новомученика Српских.
Нема потребе да се иде у даљу анализу. Тенденција Краљевићевог текста је и више него јасна. Ипак, жалосно је да се неко, (вјероватно) ради личне афирмације, на сензационалистички начин, хвата овако тешке и, за српски народ, веома болне теме. Оваквим темама потребно је прилазити са више сензибилитета и истражилачког духа, ‘трипут мјери, једном сјеци’ каже стара народна изрека.
Драгослав Илић