logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Свет    Аутор: новинарство    762 пута прочитано    Датум: 3.09.2009    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Detalj sa zasedanja iz ŠambezijaЦрква земаљска је војујућа, Црква небеска је торжествујућа! Црква земаљска у свом земаљском војевању доживљава понекад и тешке и поражавајуће ударце.

извор: ихтус.ус; фото: http://point-of-views.ch

+++

Такав је и резултат рада најновије тзв 4. предсаборске конференције у Шамбезију, којом је установљена власт Фанара над православном дијаспором. Делегати помесних цркава су добровољно предали власт митрополитима и епископима тзв Васељенске Патријаршије, оне која већ читав век војује против Светог Предања, Светих Догмата и Светих Канона Цркве Православне. Фанар који је увео раскол новог календара, који је утврдио Екуменску свејерес и Светски Савет цркава, који отворено и дрско саслужује са јеретичким Римом, који пропагира нове лажне догмате… Таквом Фанару су делегати предали власт у име својих цркава.

Сајт Синода СПЦ

Конференција је размотрила документе које је Међуправославна припремна комисија припремила на својим заседањима у Шамбезију, одржаним од 10. до 17. новембра 1990. и од 7. до 13. новембра 1993. године, као и текст са закључцима конгреса православних канониста одржаног у Шамбезију од 9. до 14. априла 1995. године. У ове документе су унета разјашњења, допуне, исправке и додаци, па су онда једногласно одобрени.

Конференција је изразила заједничко хтење свих Православних Цркава да проблем канонског организовања православне дијаспоре буде решен у складу са еклисиологијом и са канонском традицијом и праксом Православне Цркве. Конференција је одлучила да се успоставе нова епископска сабрања у одређеним подручјима света ради регулисања стања у дијаспори, то јест међу православним верницима настањеним изван традиционалних граница помесних Православних Цркава. Председници тих сабрања биће епископи који имају првенство међу епископима Васељенске Патријаршије у датом региону, а у њиховом одсуству следећи епископи, по реду у диптисима Цркава. Чланови пак тих сабрања јесу сви епископи које све Православне Цркве признају као канонске, а који врше пастирску службу и имају надлежност над постојећим заједницама у сваком региону. Мисија епископских сабрања јесте да манифестују и унапређују јединство Православне Цркве, да заједнички врше пастирску службу међу православним верницима региона и да заједнички сведоче Православље пред светом. Одлуке епископских сабрања доносе се на основу начела консензуса Цркава које су у њима заступљене преко својих епископа.

http://spc.rs/sr/saopstenje_sa_cetvrte_predsaborske_svepravoslavne_konferencije_sambezi_6-12_jun_2009_godine


Фанар је завладао “дијаспором”.

То је суштина закључака тзв Четврте предсаборске свеправославне конференције у Шамбезију, јуна 2009. године.
Званично су устоличени епископи тзв Васељенске Патријаршије, тј Цариградске Патријаршије у данашњем Истанбулу, да ПРЕДСЕДАВАЈУ УВЕК таквим сабрањима епископа на одређеним и омеђеним територијама. За сада је омеђено 12 таквих региона:

3. The regions in which Episcopal Assemblies will be created in a first stage are defined as follows:

i. North America and Central America.
ii. South America.
iii. Australia, New Zealand and Oceania.
iv. Great Britain and Ireland.
v. France.
vi. Belgium, Holland and Luxembourg.
vii. Austria.
viii. Italy and Malta.
ix. Switzerland and Lichtenstein.
x. Germany.
xi. Scandinavian countries (except Finland).
xii. Spain and Portugal.

The Bishops of the Diaspora, living in the Diaspora and possessing parishes in multiple regions, will be members of the Episcopal Assemblies of those regions.

У свих 12 омеђених и оформљених Епископских Сабрања главни председавајући је епископ или митрополит Цариградске Патријаршије.

У чему се састоји делокруг и власт Епископских Сабрања?

сајт Синода СПЦ:

Мисија епископских сабрања јесте да манифестују и унапређују јединство Православне Цркве, да заједнички врше пастирску службу међу православним верницима региона и да заједнички сведоче Православље пред светом. Одлуке епископских сабрања доносе се на основу начела консензуса Цркава које су у њима заступљене преко својих епископа.

или, у оригиналној одлуци:

THE ORTHODOX DIASPORA

Decision

4. These Assemblies, which are formed by the decision of this present Conference, have the responsibility to complete the regulation of their operation in the specifications approved by this Conference, and to apply this regulation as soon as possible, and certainly before the convening of the Great and Holy Council.

5. The Episcopal Assemblies do not deprive the Member Bishops of their administrative competencies and canonical character, nor do they restrict their rights in the Diaspora. The Episcopal Assemblies aim to form a common position of the Orthodox Church on various issues. In no way does this prevent Members Bishops from remaining responsible to their own Churches, and to express the views of their own Churches to the outside world.

6. The chairmen of the Episcopal Assemblies convene and preside at all joint meetings of the Bishops of their region (liturgical, pastoral, administrative, etc.). As for matters of a more general concern that require, by the decision of the Assembly of Bishops, a Pan-Orthodox approach, the Assembly’s chairman refers it to the Ecumenical Patriarch for further Pan-Orthodox actions.

7. The Orthodox churches are bound not to advance actions that could hinder the above process for a canonical resolution of the issue of the Diaspora, and to do their utmost to facilitate the work of the Episcopal Assemblies and the restoration of normal canonical order in the Diaspora.

† John of Pergamon, Chairman

http://www.goarch.org/archdiocese/documents/chambesy/decision

Шта је дакле ново у овим одлукама, и где је ту наша српска црква? Најпре да сагледамо неке противречности. У саопштењу Синода стоји:

Одлуке епископских сабрања доносе се на основу начела консензуса Цркава које су у њима заступљене преко својих епископа.

Али у одлукама стоји и ово:

In no way does this prevent Members Bishops from remaining responsible to their own Churches, and to express the views of their own Churches to the outside world.

Преведено то значи:

Ни на који начин ово не спречава чланове Епископе да задрже одговорност у својим матичним црквама, нити да изразе ставове њихове матичне Цркве према спољњем свету.

Како је могуће постићи консензус у ситуацији када је могуће задржати посебан став матичне Цркве по неком питању? Нпр питању учешћа у ССЦ? Или питање црквеног образовања?

Ако СА Сабор СПЦ одлучи да СПЦ иступи из ССЦ, како ће такав став задржати представник СПЦ у Епископском Сабрању рецимо Аустрије? Или Немачке? Или Америке?

Ако СА Сабор СПЦ одлучи да се избаци Зизиолошка “догматика” /дрогматика/ из црквеног образовања, а ПанОртодоксни став буде да се Зизиологија свуда изучава, где је онда ту консензус? И низ сличних ситуација…

Време ће показати како ће функционисати ова сабрања и какве ће супротности испливати. Али јасно је да сада српски епископи у ових 12 омеђених региона неће више бити у истој позицији према одлукама своје матичне Цркве, јер је сасвим могуће да ће бити у супротности са неким тенденцијама Епископских Сабрања на којима председава архијереј Цариграда.

Такву ситуацију већ имамо на делу у Аустрији, где се за постављање вероучитеља више не пита СПЦ епископ средњоевропски Константин, већ митрополит цариградски Михаило, упркос томе да Срби чине преко 60% од броја свих вероучитеља!

Хоће ли се Фанар питати и за рукоположење свештеника у оквиру 12 омеђених региона? Чија су јурисдикција сада тих 12 региона? Јер у саопштењу Синода пише:

“да заједнички врше пастирску службу међу православним верницима региона”…

Наравно, помесне Цркве су упозорене седмом одлуком да не чине ништа што би нашкодило овом трасираном путу:

7. The Orthodox churches are bound not to advance actions that could hinder the above process for a canonical resolution of the issue of the Diaspora, and to do their utmost to facilitate the work of the Episcopal Assemblies and the restoration of normal canonical order in the Diaspora.

Рестаурација “нормалног канонског поретка” у тумачењу Фанара нам је већ добро позната, баш као и њихове намере да загосподаре Црквом, како би тада лакше извршили своју коначну мисију Уније, на чему раде предано и посвећено већ деценијама.

Цариград већ деценијама није нигде мисионарио за рачун Светог Православља. Углавном је мисионарио међу православнима за рачун Рима и неке нове Уна Санкта лажецркве.

  • Цариград је увео нови календар,
  • Цариград је скинуо анатему са Папе римског,
  • Цариград је саслуживао са Папом и латинима,
  • Цариград је промовисао свејерес екуменизма и Светски Савез цркава (WWC),
  • Цариград је отимао Естонију од Московске Патријаршије, итд.

Улога Цариграда је у последњих стотинак година била искључиво на штету Свете Цркве Православне, Светих Догмата и Светог Предања. Шамбези 2009 је само нови печат на ту узурпаторску и деструктивну улогу Цариграда. Деструктивну за правосолавне, али конструктивну за будућу унију са јеретицима.

Али, овај корак Фанар није наметнуо брутално, већ су помесне цркве прихватиле добровољно и једногласно, а на основу изражене потребе:

Четврта предсаборска свеправославна конференција – коју је сазвао Његова Светост Васељенски Патријарх г. г. Вартоломеј, уз сагласност Блажењејших Предстојатеља помесних Православних Цркава, изражену на њиховом Свештеном Сабрању у Фанару од 10. до 12. октобра 2008. године – одржана је у Православном центру Васељенске Патријаршије у Шамбезију (Женева) од 6. до 12. јуна 2009.

У Фанару 12 октобра 2008.г.

Његова Светост Патријарх Константинопољски Вартоломеј
Блажењејши Патријарх Александријски Теодор
Блажењјши Патријарх Антиохијски Игњатије
Блажењејши Патријарх Јерусалмиски Теофил
Његова Светост Патријарх Московски и све Русије Алексије
Митрополит Црногорско-Приморски Амфилохије (у име Српске Патријаршије)
Митрополит Трансилваниски Лаврентије (у име Румунске Патријаршије)
Митрополит Зугдидски и Цаишски Герасим (у име Грузијске Патријаршије)
Блажењејши Архиепископ Кипарски Хризостом
Блажењејши Архиепископ Атински и све Грчке Јероним
Архиепископ Вроцлавски Јеремија (у име Пољске Православне Цркве)
Блажењејши Архиепископ Тирански и све Албаније Анастасије
Блажењејши Митрополит Чешких земаља и Словачке Христофор

Фали Бугарска црква на конференцији у Фанару. Да ли случајно или намерно, тек недавно је бугарски Синод донео одлуку о иступању бугарске цркве из Светског Савеза цркава.

А у Шамбезију су у име СПЦ потписали (један активни и један бивши владика – сиц !! новинар.де):
Šambezi ponovo međ Srbima

Конференција је размотрила документе које је Међуправославна припремна комисија припремила на својим заседањима у Шамбезију, одржаним од 10. до 17. новембра 1990. и од 7. до 13. новембра 1993. године, као и текст са закључцима конгреса православних канониста одржаног у Шамбезију од 9. до 14. априла 1995. године. У ове документе су унета разјашњења, допуне, исправке и додаци, па су онда једногласно одобрени.

Сетимо се, Игнатије и Иринеј су већ једном потписали предају дијаспоре у руке Фанара, али је СА Сабор СПЦ поништио ту њихову одлуку “у име СПЦ”. Како ће се Сабор сада определити према овим најновијим одлукама Шамбезија остаје да видимо. Могуће је да заузме “дипломатски” став као и према Равенској капитулацији:

није на штету Цркве

Оригинална документа на: http://www.goarch.org/archdiocese/documents/chambesy

извор: ИХТУС.У, аугуст 2009





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo