Вести

Na bratskom sastanku – seminaru, održanom 7. avgusta u Zvečanu, Njegovo preosveštenstvo Episkop raško-prizrenski i kosovsko-metohijski gospodin Artemije upoznao je svoje sveštenstvo i monaštvo sa

Izvor: Eparhija raško-prizrenska i kosovsko-metohijska

+++

problemima «sa kojima treba svi da budemo upoznati», zbog čega je, po njegovim rečima, upriličen ovaj zajednički sastanak.

«Bilo je govora o raznim napadima preko medija i na druge načine. Ako je ko pratio, ponešto je čuo, ponešto zna, ponešto ne zna, a ja sam želeo da vas danas, na ovom zajedničkom skupu, upoznamo, zvanično, najzvaničnije, iz prve ruke, o problemima sa kojima se nosimo već više godina» – rekao je vladika Artemije, a zatim nastavio:

«Naime, svi znamo šta se desilo pre pet godina, 17. marta 2004. godine, kakvo je postradanje bilo, kakav je pogrom izvršen nad našim narodom i nasilje nad našim svetinjama na Kosovu i Metohiji, da je tada, u toku dva dana porušeno, spaljeno, uništeno, oskrnavljeno 34 pravoslavna objekta – crkava i manastira. To je jedan zločin jedinstven u istoriji našeg naroda, a verujem i Crkve uopšte, da u tako kratkom roku bude toliko svetinja uništeno, ne gubeći iz vida da je od 1999. do 2004. uništeno bilo 115 crkava i manastira naše Eparhije, a ovde je samo za dva dana dodato još 34, tako da je preko 150 crkava i manastira uništeno.

To je jedan udar na našu Eparhiju, na naše sveštenstvo i monaštvo, a drugi dolazi neposredno posle toga i u vezi sa ovim – pod pritiskom se nameće način obnove porušenih svetinja. Ne svih! Ne onih 115 do tada porušenih – njih niko ne pominje, nego obnova onih svetinja koje su porušene, postradale marta 2004. godine. Ko gura i ko nastoji da nam te crkve obnavlja? Oni koji su ih rušili! Oni pod čijom zaštitom su rušene! Naime, Savet Evrope i kosovske privremene institucije. Vi znate, sigurno ste čuli, da sam se ja protivio takvom vidu i takvom načinu obnove, ne prihvatajući da o našim svetinjama odlučuje neko sem Crkve, odnosno sem Eparhije raško-prizrenske. A oni sprovode tu obnovu na takav način kao da je to ne znam čija prćija – uopšte se, dakle, ne sluša reč nadležnog Episkopa, ne traži se njegova saglasnost, ne poštuju njegovi prioriteti, nego se radi mimo njega, a protiv svih principa Pravoslavne Crkve i protiv kanona koji propisuju i koji jasno ograničavaju šta se ne može raditi u nečijoj eparhiji bez znanja i blagoslova nadležnog episkopa».

Vladika je podsetio da se takva obnova vrši na osnovu Memoranduma, potpisanog godinu dana posle pogroma, u martu 2005. godine, između Njegove svetosti patrijarha Pavla i privremenih šiptarskih institucija. Takva obnova, rekao je Preosvećeni, predstavlja prestupanje pravila i kanona, te mešanje u unutrašnje stvari nadležnog Episkopa.

«Ja sam se bunio i protivio takvom načinu obnove, i zato se već pet godina na mene vrše napadi, pritisci, da pošto-poto prihvatim takav način obnove, takvoga rada, da se sa tim saglasim. Nisam pristajao i ne pristajem! Došlo je i do otvorenih pretnji, čak i sudom i ne znam čime sve» – objasnio je vladika Artemije.

U nastavku izlaganja Vladika je ukratko prepričao događaje vezane za prijem obnovljenih objekata. Najpre je prošle godine Sveti sinod mimo znanja, blagoslova i saglasnosti nadležnog arhijereja poslao komisiju koja je primila neke objekte u Eparhiji raško-prizrenskoj kao obnovljene, zahtevajući na jesenjem zasedanju SA Sabora da Vladika to prihvati. Umesto toga, Vladika je zahtevao da on osnuje stručnu komisiju, koja će obići te objekte i utvrditi u kakvom su stanju, pa tek onda doneti odluku o prijemu. Komisija je oformljena i odradila je svoj posao, ali su naporedo sa tim usledili novi pritisci, pa je na majskom zasedanju SA Sabora ove godine doneta odluka i dat rok od mesec dana da Vladika primi neke objekte.

«Ne one koje je primio Sinod u septembru, nego neke od njih. Naime, u septembru je Sinod primio 15 objekata na 8 lokacija, primivši i crkve i parohijske domove. Međutim, meni se nalaže da primim samo parohijske domove, a ne i crkve. Kao da se nešto desilo u međuvremenu. Ja sam onda napisao Sinodu jedan akt, jedno pismo koje nije dugo, a koje oslikava celu ovu situaciju, pa bih ja da vam ga pročitam» – rekao je vladika Artemije, a zatim pročitao pismo koje je poslao Svetom sinodu 24. jula ove godine.

U pismu Vladika moli Sveti arhijerejski sinod da mu razreši nekoliko nedoumica i nedoslednosti, koje se u pismu nabrajaju i detaljno obrazlažu, a vezane su za prijem objekata, i na kraju kaže:

«I pored niza ovde navedenih i nekih drugih nedoumica mi smo našim aktom br. 323 od 29. maja 2009. godine, dostavljenim Svetom sinodu, pokazali spremnost da makar i nevoljno primimo određeni broj objekata u vreme kada to Sveti arhijerejski sinod bude odredio. Navedene objekte smo primili 22. i 23. juna 2009. godine, ali pitanja ovde postavljena čekaju svoj odgovor i razjašnjenje, radi istine, radi mira u Srpskoj pravoslavnoj crkvi».

Svoje izlaganje Vladika je završio rečima:

«To vam je, najkraće, jedna prezentacija kako se površno pristupa pitanju zaštite, očuvanja naše kulturne baštine na Kosovu i Metohiji, koja je uništena u proteklih deset godina, koja se i dalje uništava, jer imamo i nove napade na naše crkve – naročito ih je bilo od dolaska Euleksa prošle jeseni. Ali da ne bi bilo nekih nedoumica, ili rekla-kazala-čula iz drugih izvora informacija, ovo vam je zvanični i pravi izveštaj o tome, da biste vi, kao moji klirici, moje sveštenstvo i monaštvo, bili upoznati sa time».

01.09.2009.
Izvor: Eparhija raško-prizrenska i kosovsko-metohijska