Вести

Gotovo 30.000 ljudi iz dijaspore uzalud se upisivalo na spiskove jer podelom besplatnih akcija građani neće dobiti obećanu sumu

+++

Odluka Skupštine akcionara Naftne industrije Srbije (NIS) da izvede novu emisiju deonica te kompanije koje će vredeti po pet evra raspršila je iluzije o čuvenih 1.000 evra od akcija šest velikih javnih preduzeća, koliko je vlada u predizbornoj kampanji obećala građanima. Jedan od glavnih izbornih aduta vladajuće koalicije i Mlađana Dinkića koji je idejni tvorac Zakona o podeli besplatnih akcija postao je gotovo nerešiv problem za vlast u Srbiji.

Kako je „Vestima“ potvrđeno u Agenciji za privatizaciju, preko diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije za besplatnu podelu akcija prijavilo se 28.655 srpskih državljana koji žive i rade u inostranstvu. Posao je išao traljavo i mnogi naši građani u dijaspori su se žalili na neorganizovanost državnih službenika pri evidentiranju. Sva je prilika da zavrzlame i putovanja od nekoliko desetina, pa i stotina kilometara do najbližeg DKP-a našim zemljacima neće doneti i materijalnu korist.

Zakazao i Akcijski fond

Država je izigrala sopstveni zakon i kada nije reagovala na činjenicu da Akcijski fond do kraja prošle godine nije prodao državne pakete akcija u već privatizovanim društvenim preduzećima u kojima je država ostala manjinski vlasnik kapitala. Reč je o oko stotinu firmi i novac koji bi se dobio prodajom manjinskih paketa akcija nije veliki, ali je obećan i zakonom uređen. Procenjeno je da je reč o približno 50 evra u gotovini koja bi građanima bila isplaćena na račun koji su prijavili prilikom upisa besplatnih deonica.

Kad je reč o NIS-u, emitovano je 163 miliona akcija, ali je njihova nominalna vrednost svedena na zakonski minimum od 500 dinara ili nešto više od pet evra po akciji. Od toga će građanima koji su upisali pravo na deonice, pripasti 15 odsto (24 miliona akcija).

Kako je nominalna vrednost jedne akcije pet evra, pomnoženo sa 24 miliona deonica, dolazi se do ukupne procenjene vrednosti od 120 miliona evra. Taj iznos se onda deli na 4,9 miliona građana koji su se prijavili za podelu akcija. Konačna računica jeste da pojedinac dobija četiri akcije, nominalne vrednosti 25 evra. Naravno, to ne znači da će građani toliko i dobiti ukoliko se opredele za slobodno trgovanje na berzi. Tržišna cena može biti veća, ali ne i manja, budući da je NIS obavezan da otkupi sve deonice koje mu građani ponude, po nominalnom iznosu.

Zabunu u javnosti izazvala je izjava Kirila Kravčenka, generalnog direktora Naftne industrije Srbije, koji je rekao da je kompanija spremna da otkupi akcije po ceni ne manjoj odone po kojoj je „Gaspromnjeft“ otkupio deonice od države Srbije. Vrednost jedne akcije krajem prošle godine bila je 96 evra.

Skupa igra novcem građana

Niko od nadležnih do sada nije izašao s podatkom koliko je koštao ceo proces prijavljivanja i izdavanja potvrda o pravu na besplatne akcije. U svakom slučaju, ne radi se o malim ciframa jer je više od pet miliona građana došlo na šaltere i popunio obrasce. O troškovima medijske kampanje može se takođe samo pretpostaviti, iako su, kako nam je rečeno u Agenciji za privatizaciju, državne institucije koje su bile uključene u posao dobile značajne popuste. Ako je stranica oglašavanja, recimo u dnevnom listu koštala 100.000 dinara, oglas za besplatne akcije dobijao je popust od 80 odsto. Jedini izuzetak je „Službeni glasnik“ koji Agenciji nije izašao u susret, pa je na kraju objava spiska sa imenima građana koji su odbijeni koštala više nego višemesečna reklamna kampanja.

– Ta izjava se odnosi na vrednost akcija od pre prekjučerašnje emisije. Sada je broj deonica povećan i njihova nominalna vrednost smanjena, tako da će i NIS otkupljivati po ceni ne manjoj od 25 evra po deonici. Prema ugovoru, oni su to u obavezi da isplate ako im građani ponude deonice po pravu preče kupovine, ali to svakako neće biti 96 evra. Nova emisija je bila nužna da bi se tehnički izvela podela deonica – objašnjava advokat Branko Pavlović, savetnik malih akcionara NIS-a i bivši direktor Agencije za privatizaciju.

Savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević ističe da je Vlada toliko puta prevarila građane, da nije isključeno i da se prekjučerašnja odluka izmeni na štetu deoničara.

– Mi smo prepušteni na milost i nemilost države. Prema zakonu, vlada je bila dužna da pre podele akcija NIS-a obavi procenu vrednosti kapitala, što je ona i učinila. Tu sad nastaju dva problema. Prvi je činjenica da je NIS sa sve rafinerijama i bušotinama, maloprodajnom mrežom i monopolskim pložajemu Srbiji prodat „Gaspromnjeftu“ ispod realne vrednosti, odnosno 400 miliona evra za 51 odsto deonica.

To je značilo da je kompanija vredna približno 800 miliona evra. Potom je usledila procena vrednosti kapitala i „Diloit i Tuš“ je došao do nalaza da NIS vredi 2,2 milijarde evra, dakle dva i po puta više nego što su Rusi platili. Ta druga cena bila je osnov za procenu vrednosti akcija – kaže Kovačević i nastavlja:

– Tu nastaje drugi problem jer je NIS obavezan na otkup, a ispostavlja se da bi to bilo preskupo za ruske partnere. Zbog toga se sada ide na usitnjavanje i obezvređivanje. Tome služi nova emisija deonica.

Koliko će akcije vredeti na berzi niko ne može sa sigurnošću da kaže. Ipak, ono u čemu se svi stučnjaci slažu jeste da će posle dvogodišnjeg investicionog ciklusa u NIS-u ta kompanija vredeti više.

– Zbog toga mislim da je mudrije ne prodavati akcije na berzi odmah, već sačekati da njihova vrednost poraste, što je lako pratiti – dodaje Kovačević.

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je da se građani veoma brzo mogu nadati podeli deonica NIS-a, ali je izbegao da se preciznije izjasni. Koliko se ovaj proces odužio svedoči i podatak da je više desetina deoničara preminulo, te sad njihove naslednike čekaju sudski procesi o nasleđivanju nečeg što se još tretira kao „mačka u džaku“.

LJ. IVANOVIĆ – J. ARSENOVIĆ; VESTI, 19.08.2009