Вести

Pročitao sam pažljivo pismo vladike Maksima. U najboljem jezuitsko-komunističkom maniru, vladika se obraća (da ne kažem obračunava) sa „pojavama“ u dijecezi sa sedištem u San Dijegu pred svoj dolazak u istu.

Voja Bunardžija, Grocka 6 avg. 2009

+++

„Pojave“ tj. jedan parohijan glasno a dobar deo ostalih u svojim glavama su se, zamislite, usudile da postave sasvim zdravorazumsko i logično pitanje:

zašto se sa dolaskom novog sveštenika Crkve Sv. Djordja u San Dijegu Brave Krstića bez ikakvog prethodnog obavestenja, bez ikakvog prethodnog objasnjenja bezpogovornim komesarskim nacinom preslo na uvodjenje „razlika“ u bogosluženje?

Poistovećujući se sa Srpskom Pravoslavnom Crkvom, a očigledno sholastički dobrano potkovan, mladjahni vladika u pismu parohijanima dotične dijeceze se na ivici pretnje upušta u semantičko-sintaktičke akrobacije i pokušaju interpretacije odluke Svetog Sinoda da se do daljnjeg ne uvode nikakve promene u načinu bogosluženja, a koje su dobrano već uzele maha očitujući se u odnosu sveštenika Brae Krstića prema liturgiji.

Vladika nam pritom kaže da postoje i Četiri jevandjelja, te da su razlike normalne i da ih ima i medju manastirima na Svetoj gori atonskoj (u njihovim tipikonima); da su razlike takve da im se više niko i ne čudi, itd.

Koje li su ti se misli vrzmale po glavi, vladiko, kad si (ako si uopšte) bio u Isposnici Sv. Save u Kareji, gde je, kažu, sastavljao tipikon?

Vladika je još mlad i možda će vremenom da nauči da nema malih stvari kad su u pitanju važne istorijske, tradicionalne i nacionalne, crkvene stvari. Jeste, ima Četiri jevandjelja, ali ima i različitih hrišćanskih crkava, pa i Pravoslavnih; jeste, ima dvadeset manastira na Svetoj gori, ali oni pripadaju različitim Pravoslavnim crkvama!

Da li to nama vladika poručuje da ovakvim – po njemu „zanemarljivim“ izmenama u bogosluženju uvedenim na mala vrata – Srpska Pravoslavna Crkva treba da krene putem ekumenizma?

Da li on to zagovara da sve hrišćanske crkve, može biti, imaju identično (bez obzira na sve istorijske, itd. razlike) bogosluženje, pa je stoga nužno da svi započnu sa oktroisanim korekcijama kako bi se što bezbolnije u krajnjem ishodu došlo do „kompromisa“!?? Jesu li te u Mletke siljili?, vladiko?

Bilo kako bilo, vladika u svom pismu nije „makar“ iz čiste pristojnosti – predočio niti jedan valjan argument, a kamoli pružio kakvo-takvo objašnjenje za uvodjenje izmena u bogosluženju. On se jednostavno izdigao iznad toga i misli da je rešio (ili da će rešiti) stvar primenom oprobane komunističke floskule: „Ko nije sa nama, taj je protiv nas“!

Ako su to, kako on kaže, razlike u detaljima zašto su se onda i sveštenik Braco Krstić i on sam toliko usplahirili?

Nije odgovorio ni zašto upravo sada? Sa dolaskom novog sveštenika Brace Krstića (a i relativno nedavnim vladikinim naimenovanjem) koincidira uvodjenje novina i re-strukturisanje liturgije u Crkvi Sv. Djordja?

Pritom, vladikino u pismu često ponavljanje i isticanje u prvi plan brige za jedinstvo Crkve (koja, dopuštam, može biti stvarno iskrena) u datom kontekstu zvuči sasvim prozuklo.

Takodje, stav da postavljanje sasvim razložnog pitanja: zašto se uvode promene u liturgiju i to zašto bas sada, vladika odbacuje etiketom (anti-crkveni) jasno prekludirajući bilo kakvu ulogu pastve nedvosmislenim stavljanjem do znanja da je „on (vladika) je za pastvu“ Crkva?, tj. da će sveštenik Braco Krstić i nadalje (očigledno sa vladikinim blagoslovom) služiti i uvoditi novine u službu kako je i započeo raditi.

E, pa vladiko ti nisi Crkva! Po milosti Božjoj, verujući narod u svojoj sabornosti jeste Crkva, a ti si toj i takvoj Crkvi samo sluga (službenik) a ne njen politički komesar u Americi. Ti si tu da pomogneš svojim znanjem, pameću, svojom dokazanom duhovnošću i privrženošću Crkvi i njenim vekovnim načelima i time zajedno sa svojom pastvom doprineseš napredovanju iste u svakom pogledu, kao pravi pastir, a ne da udbaškim načinom „otkrivaš i prokazuješ anti-crkvene elemente“ samo zato što su se usudili da postave sasvim prirodno pitanje čemu izmene u vekovnom, tradicionalnom poretku stvari jer se ono ponajpre tiče pastve a ne političkog komesara, kako si se ti sam postavio.

S Verom u Boga, da će dati snage da se naša majčica Crkva izbori sa svim iskušenjima današnjega doba.

Rab božji,

Voja Bunardžija, Grocka 6 avg. 2009