Вести

Настављамо да пратимо посету подпредседника САД суседним Русији земљама – Украјини и Грузији. Како је то било у Кијеву размотрили смо јуче. Данас путујемо у Тбилиси.

Ксенија Тошић, 24 јул 2009

+++

Како укопати чак и најискуснијег политичара? Приредите му сурет са децом-избеглицама из ратне зоне. Ако је у питању Американац, побрините се да деца из осетинских села још и бриљантно говоре енглески. И све ће вам успети, чак и ако се презивате Сакашвили.

Тако се десило и са подпредседником САД Џозефом Бајденом. Саслушавши списак дечијих недаћа и жеља, међу којима је навећа да се врате својим кућама, Бајден је био дирнут у само срце. „Америци се никако не свиђа оно што је учинила Русија, али то не значи да са њом треба прекинути разговор. Када с неким не разговараш, онда је једини излаз – рат. У већини земаља народ је добар, али, можда, нису тако добри лидери“ – рече Бајден деци и настави: „САД могу да кажу целом свету да ми стојимо поред вас, и да ако они, Руси, не испуне своја обећања, то ће бити њихов проблем“. Али, подвукао је подпредседник, „Русија је за почињено платила високу цену – дипломатску, имам у виду. И оне земље које су јако подржавале Русију сада говоре о њој ружне ствари. Русија је сама себе изоловала.“

А даље је настао ефекат сусрета са народом у току предизборне кампање, када за одржавање тонуса разговора почиње да се користи тешка артиљерија. Већ сав у ватри свог говора, Бајден саопштава деци како Русија жели да економија Грузије буде слаба. „Она каже, – наставља Бајден – да ви немате будућност, и да то није демократија, да је демократија неефикасна“. И саветује да учвршћују економију, јер тада ће, наводно, и отцепљене републике пожелети да се врате у састав Грузије.

Оставимо по страни питање шта ће помислити они „не баш тако добри лидери“ у Кремљу и нашој, московској Белој кући. Ако затреба – неће обратити пажњу, ако нађу да може да се искористи – подсетиће га. Али све остало, посебно суманута идеја да Русија жели крах грузијске економије – то је већ из области распиривања међунационалне мржње, с тим да се трују будуће генерације. Сумњам је да је управо то од Бајдена тражио тамнопути председник Обама.

Узгред, лирских одступања је током ове посете било далеко више него у Кијеву. Рецимо, у Тбилисију он је отворено подржао ступање земље у НАТО. Смешно. Осим озбиљних проблема са сопственом територијалном целовитошћу, као и нерешених конфликата са суседима, Грузију још одликује и дуготрајна и нерешива унутарполитичка криза. У поређењу са њом Украјина делује као идеалан кандидат за чланство у НАТОу.

Уосталом, у ништа мање патетичној атмосфери, на вечери коју му је приредио Михаил Сакашвили у новој преседничкој резиденцији, и где је био представљен мајци председника, Бајден је ипак допустио себи да испољи мало своје чувене ироније. Посаветовавши председнику да „слуша маму“, пошто и он, – као подпредсеник САД – још увек тако поступа, Бајден је самој мами препоручио да се побрине за сина. „Он нам је јако потребан и он је јако важан човек за нас“ – додао је Бајден, чиме је вероватно јако растужио грузијску опозицију. Сакашвили, без обзира што му је заиста неопходна појачана мајчинска брига, Вашингтону је још увек потребнији од свих тих опозиционара. Можда то и није лоше, јер опозиција би могла коначно да престане да се држи за америчку сукњу и да предузме неке напоре уз ослонац на сопствене снаге. А ако грузијски оппозиционари још нису спремни да до краја у то поверују, онда још једна препорука подпредседника САД, истина, грузијској деци: „Нека вам служи као пример паметни и талентовани председник Грузије“.

Али све су то речи, које потресају само ваздух. А што се тиче изјаве Бајдена у парламенту Грузије о томе да САД раде на „одржавању грузијске војске у радном стању“, то је већ донело конкретне резултате. „Грузија се спрема да ступи у НАТО, а, као што знате, један од основних услова за ступање јесте наоружање, које одговара стандардима Алијансе“ – рекао је представник Стејтдепартмента САД Филип Кроули, одговарајући на питање о молби грузијског председника да му се пружи војна помоћ. Ето вам и ресетовања односа са Русијом.

А сад, по традицији, да покушамо да упоредимо посету Бајдена Тбилисију са његовом недавном балканском турнејом. Ма нема ту посебно ни шта да се пореди – иста патетична фразеологија ко на Косову. Тамо је Бајден говорио о неповратности косовске независности, о дугом и болном путу до ње и о етничким чишћењима којима се подвргавао слободољубиви албански народ на том путу. Тамо, у Приштини, уручили су му Орден слободе, а у Тбилисију награђен је орденом Светог Георгија. И – наравно – деца, све са цвећем и сузама радосницама. Дакле, сад знамо – ако крене код нас, за Москву, треба пажљиво да промислимо сву спољну атрибутику. Можда тако и нађемо заједнички језик.

Ksenija Tosic у 16.4, (http://ktosic.blogspot.com/2009/07/blog-post_24.html)

извор: Блог Ксеније Тошић